Jadviga Zamojska
Jadviga Zamojska, rođena Đalinjska (Varšava, 4. jula 1831 — Kornjik, 4. novembra 1923) bila je poljska društvena aktivistkinja.
Jadviga Zamojska | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 4. jul 1831. |
| Mesto rođenja | Varšava |
| Datum smrti | 4. novembar 1923. (92 god.) |
| Mesto smrti | Kornjik |
| Supružnik | Władysław Stanisław Zamoyski |
| Roditelji | Tytus Działyński Gryzelda Celestyna Działyńska |
Biografija uredi
Bila je ćerka Titusa Đalinjskog i Grizelde Celestine, rođene Zamojski. Prve godine života provela je u Olešicama u Galiciji; od 1838. živela je u Kornjiku, koji je ponovo pripojio Poljskoj njen otac. Školovala se kod kuće pod krilom privatnih učiteljica, Vande Žmihovske i Engleskinje Ane Birt; 1852. udala se (nakon što je dobila papsku dispenzaciju) za brata svoje majke,[1] generala Vladislava Zamojskog, konzervativnog političara povezanog sa hotelom Lambert. Preselila se u Pariz, a svog muža je pratila na političkim putovanjima, uključujući i Tursku i Veliku Britaniju. Ostala je u Francuskoj nakon muževljeve smrti (1868); približila se oratorijanskom redu i, pod uticajem njihove ideje o stvaranju verskih udruženja bez obaveznih verskih zaveta, odlučila je da osnuje „školu hrišćanskog života“.
Godine 1881 . vratila se u Kornjik i naredne godine osnovala Školu domaćinstva za žene. Godine 1885. obuhvaćena tzv. Bizmarkovim zakonima, proterana je iz Pruske kao francuska državljanka. Preselila je školu u Lubovlu, zatim u Kalvariju Zebžidovsku, a 1891. u Kuznice u Zakopane, koje je njen sin kupio 1889. na aukciji.
Škola Jadvige Zamojske dobila je podršku crkvenih vlasti i veliko interesovanje u društvu. Nastavni plan i program obuhvatao je pre svega veronauku i praktičnu nastavu šivenja, vezenja i kuvanja, ali i časove crtanja, književnosti, geografije, poljske istorije i pevanja. Zamojska je objavljivala radove na verske i obrazovne teme, uključujući O vaspitanju (1903), priredila je i memoare svog muža Jeneral Zamojski (u šest tomova, a objavila ih je Biblioteka Kornjik 1910–1930). Provodila je dosta vremena u Parizu. Poslednje godine života provela je sa sinom u Kornjiku, gde je umrla i tu je i sahranjena.
Iz braka sa Vladislavom Zamojskim, osim sina Vladislava, imala je i sina Vitolda (1855–1874) i dve ćerke: Mariju (1857–1858),[2] koja je prerano umrla u Engleskoj, i drugu Mariju ( 1860–1937).
Proces beatifikacije uredi
U međuratnom periodu deljene su slike sa likom Jadvige Zamojske i molitvom za njeno zastupništvo, izdate uz saglasnost nadbiskupije u Poznanju. Njenu beatifikaciju promovisalo je Udruženje Gospe dobrog saveta u Kuznicama.[3] Mitropolitska kurija u Poznanju je 27. novembra 2012. zvanično pokrenula proces beatifikacije Jadvige Zamojske. Od tada je imala pravo na titulu sluškinje Božije.[4]
Ordenje uredi
Komemoracija uredi
Rezolucijom Sejma Republike Poljske 9. mandata na dan 22. jula 2022. godine odlučeno je da se 2023. godina proglasi godinom Jadvige Zamojske, rođene Đalinjske.
Reference uredi
- ^ „Tatry na starej fotografii. "Szkoła Życia" w Kuźnicach. Szkoła Domowej Pracy Kobiet Jadwigi Zamoyskiej”. jacekptak.com.pl.
- ^ „CD L3 - Maria Zamoyska”. Friends Of Hastings Cemetery.
- ^ „Zapomniana Służebnica Boża”. Przewodnik Katolicki.
- ^ „Jadwiga z Działyńskich Zamoyska – niewiasta mężna, wychowawczyni mądra”. Verba Sacra.
- ^ „Część urzędowa”. Gazeta Lwowska: 1. nr 157 z 19 lipca 1921. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ Order Odrodzenia Polski. Trzechlecie pierwszej kapituły 1921–1924. Warszawa: Prezydium Rady Ministrów. 1926. str. 14, 31.
Literatura uredi
- Gąsiorowski, Antoni (1981). Wielkopolski słownik biograficzny. Państwowe Wydawn. Nauk. ISBN 83-01-02722-3.
- Czachowska, Katarzyna (2011). Generałowa Jadwiga Zamoyska (1831-1923): życie i dzieło. Wydawn. Poznańskie. ISBN 978-83-7177-663-2.
Spoljašnje veze uredi
- Jadviga Zamojska - dela u biblioteci Polona
