Jakovljev UT-2

Jakovljev UT-2
	Muzejski primerak aviona UT-2 u Moninu
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje	1937.
Dužina	7,00
Razmah krila	10,20
Visina	2.55
Površina krila	17,20
Prazan	616
Normalna poletna	856
Klipno-elisni motor	1 motor Švecov M-11E
Snaga	110 kW
Maks. brzina na H=0	230 km/h
Dolet	500 km
Plafon leta	3.500 m
Brzina penjanja	198 m/min

Jakovljev UT-2 / UT-2 je sovjetski jednomotorni, dvosedi, niskokrilni avion sa otvorenom kabinom, koji se koristio kao standardni avion za obuku i trenažu pilota u vazduhoplovstvu Sovjetskog Saveza, uoči u toku i nakon Drugog svetskog rata. Posle Drugog svetskog rata koristio se još u nekoliko zemalja, među kojima i u Jugoslaviji a proizvodio se u Sovjetskom Savezu a posle Drugog svetskog rata i u Poljskoj.

Projektovanje i razvoj uredi

Avion UT-2 je projektovan u konstrukcionom birou OKB-115 koji je vodio inženjer Aleksandar Sergejevič Jakovljev, a razvijen na bazi aviona AIR-9 i AIR-10 tj. njihovim poboljšanjem. Imao je dva odvojena otvorena kokpita u tandem rasporedu sa duplim komandama bio je konzolni niskokrilac drvene konstrukcije obložen drvenom lepenkom i platnom.

Prvi let AIR-10 je održan 11. jula 1935. Iste godine avion AIR-10, je posle nekoliko promena, izabran kao standardni školski avion sovjetskih oružanih snaga pošto je pobedio u konkurenciji sa sličnim projektima i dobio zvanični naziv UT-2 (učeničko-trenažni). Umesto radijalnog motora Švecov M-11E 150 KS, koji je korišćen kod prototipa u serijskoj proizvodnji za pogon aviona UT-2 je korišćen motor Švecov M -11G 110 KS.

U toku korišćenja ovog aviona konstatovani su nedostatci u pogledu stabilnosti leta tj. avion je upadao u kovit što je bila velika manjkavost školskog aviona, tako da je u cilju poboljšanja rukovanja i stabilnosti aviona, 1941. razvijena nova verzija UT-2M. Promenjen je oblik krila (zakošenom napadnom ivicom krila), povećan ugao diedra i povećana širina repa, međutim ni posle svih modifikacija ovog aviona, nije se moglo reći da je ovaj avion imao odlične letne karakteristike.

Tehnički opis uredi

Avion UT-2 je jednomotorni, dvosed niskokrilac drvene konstrukcije sa fiksnim stajnim trapom. Poprečni presek trupa aviona je pravougaonog oblika sa zaobljenom gornjom stranom trupa i uglovima. Avion je bio opremljen vazduhom hlađenim radijalnim motorom, Švecov M-11E snage 110 kW sa 5 cilindara, mada su kasnije ugrađivani i drugi tipovi ovog motora. Krilo je bilo konzolno nisko samonoseće drvene konstrukcije sa dve ramenjače. Napravljeno je iz tri dela, srednji deo je zajednički sa trupom u tom delu se nalaze i rezervoari za gorivo a za taj deo je pričvršćen i stajni trap. Konstrukcije repnih krila i vertikalni stabilizator kao i kormilo pravca i visine su bili napravljeni kao drvene konstrukcije, obloženi impregniranim platnom. Stajni trap ovog aviona je bio klasičan fiksan sa dve nezavisne noge sa točkovima na kojima su se nalazile niskopritisne gume. U nogama su se nalazili amortizeri pomoću opruga. Na repu aviona se nalazila drljača.

Varijante aviona Jakovljev UT-2 uredi

AIR-10 - prototip školskog aviona,
AIR-11 - prototip turističkog aviona sa tri sedišta opremljen motorom Džipsi major snage od 120 KS (88 kW),
AIR-12 - prototip dvosed aviona projektovan za obavljanje dugih letova,
UT-2 - proizvodna verzija aviona koji se proizvodio u serijajama,
AIR-16 - prototip, avion sa četiri sedišta opremljen Renault (Reno) motorom sa snagom od 220 KS (161 kW),
AIR-20 - verzija aviona Air-10 opremljen motorom Renault bengalski od 140 KS (103 kW),
UT-2M - modifikovana verzija aviona UT-2, proizveden u seriji od 1940. godine,
UT-2 SEN - prototip koji koristi vazdušni jastuk u stajnom trapu za amortizaciju udara pri sletanju,
UT-2MV - poboljšana verzija aviona UT-2M sa natkrivenom kabinom, razvijen u 1942. godini,
UT-2L - poboljšana verzija aviona UT-2 MV, razvijen u 1943. godini koji je postao osnova za razvoj aviona Jak-18,
VT-2 - avion UT-2 sa plovcima (hidroavionska varijanta).

Zemlje koje su koristile UT-2 uredi

Operativno korišćenje uredi

Serijski se proizvodilo 5 (pet) tipova aviona UT-2 između 1937. i 1946. godine. Broj proizvedenih primeraka je bio 7.243 aviona, a od tog broja najviše je proizvedeno aviona tip UT-2 i UT-2M. Prvi korisnik aviona Jakovljev UT-2 je bilo Sovjetsko ratno vazduhoplovstvo gde je ovaj avion bio standardni avion za obuku i trenažu pilota Sovjetskog vazduhoplovstva. Pored obuke vojnih pilota ovaj avion se koristio i za obuku civilnih i sportskih pilota.

Avion UT-2 u Jugoslaviji uredi

Učenici u Ptuju razgledaju UT-2 1961. godine

Avion UT-2 iz sastava RV jugoslavije 1946. godine

Prvu količinu aviona UT-2 vazduhoplovstvo Jugoslovenske armije (JA) je dobilo od Sovjetskog Saveza 1945. godine kao vojnu pomoć. Ukupno je dobijeno 30 ovih aviona koji su pored toga što su služili za obuku i trenažu jugoslovenskih pilota služili su i kao avioni za vezu između vazduhoplovnih jedinica i aerodroma JA. Druga isporuka aviona UT-2M je usledila 1947. godine u količini od 25 aviona. Svi avioni iz obe isporuke su služili u Jugoslovenskom Ratnom Vazduhoplovstvu (JRV) sve do 1956. godine kada su predati Vazduhoplovnom Savezu Jugoslavije (VSJ).

U VSJ ovi avioni su se koristili za obuku i trenažu sportskih pilota, za vuču jedrilica kao i za popularizaciju vazduhoplovstva^[1]^[2].

Sačuvani primerci uredi

Sačuvano je do danas 2 primeraka ovih aviona koji se čuvaju kao muzejski primerci u vazduhoplovnim muzejima u:

Centralni muzej sovjetskog vazduhoplovstva u Moninu kraj Moskve,
Tehnički muzej "Vadim Zadogorni" u Arhangelsku.

Vidi još uredi

Reference uredi

^ Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942-1992. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-163-6.
^ Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2.

Literatura uredi

Komanda RV i PVO, Čuvari našeg neba, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1977.
Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942-1992. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-163-6.
Šavrov, V. B. . Istoriя konstrukciiй samoletov v SSSR do 1938 gg.. Moskva: Mašinostroenie. 2002. ISBN 978-5-217-03112-2.
Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2.

Spoljašnje veze uredi

[1] Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942-1992. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-163-6.

[2] Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2.

[1]

[2]