Википедија

Jak-130

Jak-130 (po Nato klasifikaciji engl. Mitten — «Rukavica»[1]) je podzvučno – krozvučni avion dvosed, namenjen je za školovanje i obuku pilota. Sekundarna namena mu je laka podrška. Ima posebne mogućnosti za borbenu obuku, preuzimanjem karakteristika leta konkretnih borbenih aviona, čime se ukupni troškovi školovanja pilota umanjuju. Za tu potrebu, softverski se nadograđuju neke od karakteristika borbenih aviona 4. + generacije, pa čak i 5. generacije, kao što su Suhoj T-50. Pored toga, predviđeno je da može obavljati realne lake napadačke i izviđačke zadatke, noseći borbeni teret do 3.000 kg.

Jak-130
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje2009.
Uveden u upotrebufebruar 2010
Statusoperativan
Prvi korisnikRusko vazduhoplovstvo
Broj primeraka100+
Dužina11,49
Razmah krila9,84
Visina4,76
Površina krila23,52
Prazan4.600
Normalna poletna7.230
Maks. masa pri uzletanju10.290 kg
Maks. spoljni teret3.000 kg
Turbo-mlazni motor2 × TRDD AI-222-25
Potisak TMM2 × 25 kN
Brzina krstarenja650 km/h
Maks. brzina na Hopt1.060 km/h
Dolet2.000 km
Plafon leta12.500 m
Brzina penjanja4.500 m/min

Jak-130 je razvila firma Jakovljev. Razvoj je počeo 1991. godine, a prvi let je obavljen 26. aprila 1996. godine. Pobedio je na konkursu 2005. godine, za avion Ruskog ratnog vazduhoplovstva za obuku, a prvi njegovi primerci uvedeni su u operativnu upotrebu 2009. godine. On je nastao iz potpuno novog razvoja, bez ikakvog nadograđivanja postojećeg tipa aviona ili rešenja. Razvijen je i izgrađen u Rusiji, posle raspada Sovjetskog Saveza, iako je njegovo programiranje pokrenuto ranije.[2] Planira se proizvodnja 250 primeraka za potrebe Ruskog ratnog vazduhoplovstva, a na svetskom tržištu, ukupna potražnja aviona Jak-130 je oko 2.500. Na osnovu pokazanih karakteristika, fleksibilnosti za varijacije i dosadašnje zainteresovanosti, Jak-130 je veoma perspektivan projekat.[3][4]

Jak-130 na sletanju.

Istorija uredi

Osnovni školski avioni i treneri u Sovjetskom Savezu, u poslednjoj deceniji njegovog postojanja, bili su čehoslovački L-39 albatros, sa sovjetskim turbomlaznim motorima AI-25TL. Na ovom pouzdanom i ekonomičnom avionu, izvodili su početnu i glavne faze ostale obuke pilota učenika. Nakon toga budući oficiri – piloti, prelazili su na borbene avione, počevši na njihovim dvosedima. Međutim, sa dolaskom borbenih aviona 4. generacije, ta praksa je promenjena. Troškovi tih novih aviona 4. generacije, njihova zahtevnost u kombinaciji sa rastućim cenama mlaznog goriva i značajnog pogoršanja ekonomske situacije u zemlji, naterala je na izmenu toga prilaza. Školovati pilota na avionima prethodne generacije postalo je neracionalno i neopravdano. Mladi pilot, čak i kada je savršeno ovladao školovanje na avionima kategorije aviona L-39 albatros, nije mogao odmah preći na Su-27 ili MiG-29, nije bio sposoban da efikasno koristi njihove povećane mogućnosti. Jaz je suviše veliki između ta dva aviona, između njihovih performansi leta, a posebno pri letu na velikim napadnim uglovima.[4]

U kasnim osamdesetim godinama prošlog veka, sovjetska vlada je tražila od vazduhoplovne industrije da razviju novi školsko-borbeni avion radi zamene čeških L-29 delfina i L-39 albatrosa. Novi avion je trebalo da bude dvomotorni za univerzalnu obuku pilota, od početne letačke do završne borbene primene, kao i za održavanje letačke trenaže u borbenim jedinicama. Podneto je više predloga.

Vazduhoplovstvo je izabralo dva projekta - Jak-130 i MiG-AT. Za razvoj novog aviona bila su potrebna dodatna sredstva, koja nije imalo ni Ministarstvo odbrane Rusije, tako da su avioni projektovani zajedno sa stranim firmama. Jak-130 sa italijanskim Aeromakijem, a MiG-AT sa francuskim kompanijama. Zbog neslaganja sa italijanskim partnerom, u zajedničkom razvoju Jak-130, saradnja je u završnoj fazi prekunuta. Aeromaki kompanija je dobila svu projektnu i tehničku dokumentaciju o avionu, a zatim su objavili svoju varijantu Aermaki M-346.

Projekat aviona Jak-130 je počeo 1991. godine, a završen u septembru 1993. Prvi let prototipa je izvršen 25. aprila 1996. godine, sa probnim pilotom Andrejom Sinicijem. Zvanično je objavljeno 10. aprila 2002. godine, da je odlučeno da je na konkursu pobedio avion Jak-130.[4][5]

U februaru 2005. godine, Jak-130 je leteo Komandant Ruskog ratnog vazduhoplovstva Vladimir Mihajlov.[6] Avion Jak-130 je bio prvi put na Pariskoj izložbi, u junu 2005. Iste godine, rusko vazduhoplovstvo je naručilo prvih 12 primeraka aviona Jak-130.[5]

Planovi da se razvije laki borbeni avion jednosed, zasnovan na projektu Jak-130, doveli su do zastoja programa. Ta varijanta pod oznakom Jak-131, nije uspela da ispuni posebne zahteve za „poboljšanu zaštitu pilota“, postavljene od ruskog ratnog vazduhoplovstva.[7] Zahtev je pomeren na avion Su-25, umesto na laki avion na bazi Jak-130.[8]

 
Ilustracija mogućeg izgleda borbenog jednoseda Jak-131.

U decembru 2009. godine, odlučeno je na državnom nivou da avion Jak-130 uvede u operativnu upotrebu Ruskog ratnog vazduhoplovstva.[1] Najavljeno je uvođenje u operativnu upotrebu aviona Jak-130 do 2020. godine.[7]

Prvi serijski avion je predat centru za obuku 19. februara 2010. godine.[1] Međutim, ruskoj avijaciji je počela isporuka aviona Jak-130, u oktobru 2012. godine.[3][9]

Taktičko – tehnički zahtevi (TTZ) uredi

TTZ obuhvataju obuku pilota učenika u svim segmentima letenja: poletanje i sletanje, navigaciju, obavljanje složenih manevara, veštine akcija u ekstremnim uslovima letenja, postupci u slučaju propusta i grešaka pilota, vazduhoplovne operacije u zatvorenim borbenim formacijama tokom dana i u jasnim vremenskim uslovima, upotreba sistema oružja, proces i provera osnovne borbene upotrebe u toku operacija vazduh – zemlja i vazduh – vazduh, obuka u zadacima ofanzivnih i defanzivnih manevara, koji su specifični za avione 4. i 5. generacije..[3][4]

Za novi avion su zahtevana dva motora, brzina sletanja da ne pređe 170 km/h, dužina staze poletanja do 500 m, sa mogućnošću korišćenja travnatih aerodroma, dolet 2,500 km i odnos potiska motora i mase aviona 0,6-0,7. Takođe, želeći da se koristi za obuku pilota za sve tipove borbenih aviona, obezbeđuje se mogućnost reprogramiranja stabilnosti i upravljanja aviona, u stvari - obezbeđena je sposobnost modeliranja ponašanja različitih tipova i klasa letelica. Međutim, preduslov je bio da se novi avion isključivo zasniva na vlastitoj tehnologiji i pameti.[4]

Mora se reći da je poenta TTZ-a na mogućnosti reprogramiranja stabilnosti i upravljivosti budućeg aviona revolucionarna i dovela je do veoma različitih tumačenja zadatka za razvoj novog aviona za obuku.[4]

Projekat uredi

 
Jak-130 u planu, „aerodinamička šema“.

Jak-130 je moderan vojni avion, izgrađen je od legure aluminijuma i kompozitnih materijala, visokokrilac, sa usisnicima ispod korenih delova krila. Pogone ga dva dvoprotočna turbomlazna motora. Da bi mu se obezbedio let na velikim napadnim uglovima, poseduje krilo umerene strele sa malim proširenjem u korenom delu, potpuno mehanizovanim. Celoobrtni je horizontalni rep, stajni organi su tipa tricikl.[3][4]

Krilo aviona je tipa delta, sa zubom i dodatkom unapred u korenom delu napadne ivice. Duž raspona obara napadnu ivicu, pretkrilca, poseduje izvlačeća zakrilca i krilca na izlaznoj ivici. Celoobrtni horizontalni rep, kao i krilo, ima zub kao usmerivač i izlaznu ivicu pod devedeset stepeni. Vertikalni rep je pozicioniran ispred horizontalnog. Aerodinamička kočnica ja na leđnom delu trupa aviona. Dva izbaciva sedišta Zvezda K-93, tipa „nula-nula“, postavljena su jedno iza drugog, sa dovoljnim nadvišenjem za dobru preglednost instruktora. Kabinski poklopac je integralni.[3]

Jak-130 je napredni školski avion, u stanju je da dostigne neke od karakteristika lovaca 4. i 5. generacije (Su-30, MiG-29, F-16, F-15 igl, Rafal, Jurofajter tajfun, F-22 raptor, F-35 lajtning II i Suhoj PAK FA)[10] Ovakvo unapređivanje je moguće kroz korišćenje otvorene arhitekture digitalnog sistema opreme, usklađene magistralom podataka МИЛ-СТД-1553, savremenim prikazivačima u pilotskoj kabini veličine 15h20 cm (bez elektromehaničkih uređaja), četvorokanalnim digitalnim električnim komandama leta, automatskim upravljanjem sistemom HOTAS (engl. hands on throtle and stick) i aktivnim obezbeđenjem leta, reprogramiranjem karakteristika stabilnosti i upravljanja, zavisno od vrste željenog simuliranog aviona, za potrebe obuke. U toj funkciji se kombinuju stvarne karakteristike aviona Jak-130 i matematički modeli za simulirani borbeni aviona za obuku. Ovu „hibridnu“ simulaciju podržava snažan procesor. Pri tome instruktor upravlja i promenom karakteristika simulacije sile na palici pilota.[3][11] Jak-130, pored posedovanja gornjeg – nišanskog prikazivača (HUD), opremljen je i sistemom usmeravanja vođenog oružja u viziru kacige pilota (HMSS), dvostrukim GPS prijemnikom za ažuriranje referentnog stanja inercijalnog sistema navigacije, namenjenog za visoku preciznost navigacije i određivanje ciljeva.[12] Investitor procenjuje da avion Jak-130 pokriva zahteve za sve potrebe do 80% od ukupnog programa letačke obuke pilota.

Pored osnovne namene aviona Jak-130 za školovanje i obuku pilota, sekundarno je u stanju da izvršava zadatke lakih napada vazduh – tlo i taktičkog izviđanja.[10] U toj funkciji može da nosi spoljni teret do 3.000 kg, koji se sastoje od različitog oružja, pomoćnih rezervoara za gorivo i kontejnera sa elektronskom opremom. Tokom faze ispitivanja u letu, koje je završeno u decembru 2009. godine, avion je koristio sve predviđeno oružje mase do 500 kg, koje je u operativnoj upotrebi u ruskom vazduhoplovstvu.[10] Jak-130 ima devet spoljnih nosača: dva u predelu veze krilo – trup, šest ispod krila i jedan ispod trupa.[12]

 
Jak-130 na izložbi aviona,
u Moskvi, 2005. godine.

Dva vazduhoplovna motora su postavljena pod produženim korenim delom krila, koji dopiru naspram vetrobranskog stakla. Ta su dva motora AI-222-25, sa potpuno digitalnim upravljanjem, ukupnim potiskom od 49 kN. Novi, nadograđeni motori su takođe u ponudi, sa povećanjem potiska na 53 kN. Normalna poletna masa je 7.250 kg, odnos potisak / masa je 0,70, pretpostavlja se da će biti 0,77 sa jačim motorom. To je povoljnije, ako se poredi sa BAE hovkom (iznosi 0,65) i Aero L-159 alka (iznosi 0,49).[12]

Maksimalna masa unutrašnjeg goriva je 1.700 kg. Sa dva spoljna rezervoara goriva povećava se na 2.600 kg. Maksimalna brzina je ekvivalenta Mahovom broju = 0.93, plafon leta je 12.500 metara i faktor aerodinamičkog opterećenja je od -3 do +9. Tipična brzina pri poletanju je za čistu konfiguraciju je 209 km/h, dok je pri sletanju 191. Upravljiv je na svim napadnim uglovima do 40°. Granica bočnog vetra, pri poletanju i sletanju je 56 km/h.[12][13]

Usisnici vazduha aviona Jak-130 poseduju naglašene nastrešnice i zaštitna upravljajuća mrežasta vrata, kako bi se sprečilo uletanja stranih predmeta u motore i oštećenja, kada se koristi na zemljanim i travnatim poletno – sletnim stazama.[14]

Borbena obuka na avionu Jak-130 se realizuje u realnoj simulaciji borbenog gađanja, raketiranja, bombardovanja i elektronskog ratovanja, u zadacima vazduh-vazduh i vazduh-tlo i u sopstvenoj zaštiti, savremenim sistemima.

Instruktor može upravljati naoružanjem iz svoje kabine u avionu. Ima automatizovano na ekranu prikazivanje dijagnostike i sistema upravljanja, što pojednostavljuje rukovanje i održavanje sa avionom.

Jak-130 je projektovan za životni vek od 30 godina, za 10.000 sati leta i ciklus od 20.000 letova tokom jedne kalendarske godine, za zemaljske aerodrome.[4][11]

Proizvodnja uredi

 
Jak-130 na sletanju.

Serijska proizvodnja Jak-130 je raspoređena u dve fabrike - u Nižnjem Novgorodu i Irkutsku. U Nižnjem Novgorodu je pogon „Soko“, proizvodnja je počela krajem 2008. godine za potrebe ruskog vazduhoplovstva, a proizvedeni avioni u Irkutsku su za izvoz.[15]

Zvanično je objavljeno, 4. juna 2008. godine, da počinje proizvodnja poručena 62. ruska vazduhoplova Jak-130, za obuku pilota. Prema saopštenju „postoji velika porudžbina za Jak-130, koji je potpisan i odobren u budžetu Ministarstva odbrane Rusije, 62 aviona biće posao fabrike u Irkutsku“. Programirano je da prvi Jak-130 bude završen do kraja 2008. godine, isporuka ruskom vazduhoplovnu je počela u 2009.[16][17]

Prvi let serijskog aviona Jak-130, napravljenog za Rusko ratno vazduhoplovstvo, izveden je 19. maja 2009. godine.[18]

Prema saopštenju službe za informisanje Ministarstva odbrane Ruske Federacije vazduhoplovstva, komandant Ruskog ratnog vazduhoplovstva general-pukovnik Aleksandar Zelin, potpisao je odluku o uvođenju u operativnu upotrebu aviona za borbenu obuku Jak-130, posle uspešnog njegovog ispitivanja u letu.[19]

Saglasno toj odluci, tender za snabdevanje sa takvim avionom od Ministarstva odbrane je ukinut, saopšteno je 23. septembra 2011. godine.

Ministarstvo odbrane Ruske Federacije i korporacija „Irkutsk“, potpisali su ugovor o isporuci aviona za borbenu obuku Jak-130, 16. novembra 2011. godine. Prema tome dokumentu, do 2015. godine, Rusko ratno vazduhoplovstvo će dobiti 55 novih aviona, prioritetno, za neposrednu potrebu obuke vojnih pilota.[20]

Krajem januara 2012. godine, Ministarstvo odbrane je izjavilo da planira da poveća porudžbinu aviona Jak-130 za deset primeraka.[21]

Perspektive uredi

Rusko ratno vazduhoplovstvo, procenjuje svoje potreba za takvim avionom na 250 primeraka, a potražnja na svetskom tržištu je oko 2.500.

U budućnosti, ove letelice treba da zamene zastarelu flotu u čehoslovačkih L-39 albatros, a to se procenjuje da će biti u roku od 10-13 godina, i postaće glavni oslonac za borbenu obuku jedinica ruske avijacije.

Mnogi od L-39 albatros, koji se koriste u Rusiji kao trenažni avioni za pitomce, davno potrošili svoj resurs. Zato je čak i krajem osamdesetih godina prošlog veka u Sovjetskom Savezu objavljen tender za razvoj aviona za obuku. Serijska proizvodnja L-39 albatros je završena u 1999. godini, a savremeniju varijantu L-159, Ministarstvo odbrane nije naručilo.[4]

Operativna istorija uredi

 
Ilustracija aviona Jak-130 u letu.

Prvi Jak-130 je uveden u operativnu upotrebu Ruskog ratnog vazduhoplovstva, u julu 2009. godine. Međutim, dalje su isporuke kasnile.[22] Dana 29. maja 2010, Jedan avion se srušio u blizini Lipecka tokom ispitivanja u letu, tada su se oba pilota katapultirala.[23] Do januara 2012. godine, uvedeno je u operativnu Ruskog ratnog vazduhoplovstva samo osam aviona Jak-130.[23][22]

Međunarodni ugovor za prve porudžbine sa Alžirom, potpisani je u 2006. godini, za 16 primerka aviona Jak-130, a Libija je naručla 6. Tri aviona su isporučeni 28. novembra 2011. godine, a ubrzo su i preostali.[24][25][26]

Isporuke aviona Jak-130 Libiji je trebalo da budu do 2011-2012. godine,[10] ali je Nacionalni prelazni savet Libije to otkazao u septembru 2011. zbog preispitivanja svih postojećih ugovora za oružje.[27]

Ugovor sa Sirijom je za 36 aviona, ali za sada to miruje.[28][29]

Urugvajsko ratno vazduhoplovstvo traži najmanje šest Jak-130, da bi zamenila deo zastarelih svojih aviona.[30]

Rusija je ponudila Jak-130 i Srbiji, kao deo kredita, u iznosu od 3 milijarde američkih dolara, za unapređenje srpskih oružanih snaga.[31]

U oktobru 2012. godine, Ruskom ratnom vazduhoplovstvu je isporučeno šest aviona Jak-130. Prva grupa Jak-130 borbenih trenera lete iz fabrike iz Irkutska do aerodroma Borisoglebsk, Voronješka oblast, nakon opsežnog programa ispitivanja u letu, saopštio je pukovnik Andrej Bobrun.[32]

Varijante uredi

Ruski prilaz otvorenosti, za zapošljavanje kapaciteta vazduhoplovnih industrija azijskih i drugih prijateljskih zemalja, kao što su Indija, Kina, Vijetnam i Srbija sa programom Jak-130, razuman je i obostrano je veoma koristan. Jakovljev projektni biro je spreman i otvoren za saradnju sa inostranim kupcima i partnerima. U tom cilju predložene su i druge verzije, uključujući i Jak-131, Jak-133, i Jak-135. Borbena verzija aviona bi bila superiornija u performansama u odnosu na druge avione u istoj kategoriji. Četvorosed je otvoren za različite civilne namene.[13]

  • Jak-130 - osnovni dvosed, napredni avion za letačku i borbenu obuku
  • Jak-131, Jak-133 i Jak-135 - jednosed laki lovac bombarder / za obuku u kojoj sedi učenik i instruktor rame uz rame / četvorosed, za VIP transport.[13]
  • Bespilotni Jak-130 - Razmišlja se o razvoju bespilotnog jurišnog aviona od postojećeg Jak-130. Predstavnik Koncerna za radio-elektronske uređaje Vladimir Mihejev je izjavio:[33]

Karakteristike uredi

Zbirne karakteristike aviona Jak-130[4][13][34]
Parametri Podaci
Posada 1 ili 2
Razmah krila 9,84 m
Dužina 11,49 m
Visina 4,76 m
Površina krila 23,52 m²
Ugao strele krila na 1/4 tetive 31°
Masa, prazan 4.600 kg
Masa, pri poletanju max. 10.290 kg / normalna 7.230 kg
Odnos potisak / masa 0,9
Gorivo 1.750 kg unutrašnje i 2 × 450 kg spolja
Najveća brzina leta 1.060 km/h
Borbeni radijus 1.315 km
Plafon leta 12.500 m
Dolet 1.600 km sa unutrašnjim gorivom, 2.300 km sa dva spoljna rezervoara
Brzina uspona max. 75 m/s
Brzina poletanja 200 km/h
Brzina sletanja 180 km/h
Dužina poletanja 400 m
Dužina sletanja 650 m
Napadni ugao max. 40°
Granice normalnog ubrzanja +8 g, –3 g
Normalno ubrzanje u stacionarnom zaokretu
na visini leta od 4.570 m		 +5,2 g
Motor 2 × TRDD AI-222-25
Potisak oko 24,5 kN
Stepen dvoprotočnosti 1,19
Resurs aviona 10.000 sati
Naoružanje
Vatreno Top GŠ-23-250 u podvesnom kontejneru, kalibar 23 mm,
bojevi komplet od 250 granata.
Spoljna nosivost 3.000 kg
Vođene rakete vazduh-vazduh za blisku borbu, R-73, R-77 — nosi 2-4 rakete.
Nevođene rakete lanser B8M-1 sa S-8 — nosi 2-4 lansera.
Bombe navođene i slobodno padajuće
Pregled alternativnog naoružanja aviona Jak-130[13]
Vrsta oružja Rusko Zapadno
Vođene rakete vazduh-vazduh R-73, R-77 AIM-9, Madžik
Vođene rakete vazduh-zemlja H-25 AGM-65
Lanser za nevođene rakete 57 mm UB-32 AL-25-50, LAU-51
Bombe kalibra od 250-500 kg FAB Mk82, Mk83, SAMP-25
Klaster bombe RBK-500 BL 755
Laserski vođene bombe B-500 Rokej II
Napalm bombe ZB-500
Nevođene rakete S-8
Top GŠ-23-250, kalibar 23 mm u podvesnom
kontejneru, bojevi komplet od 250 granata.		 DEFA, Aden
Potkačeni rezervoari za gorivo
Potkačeni sistemi za lasersko i TV navođenje
 
Jak-130 na izložbi aviona u Moskvi, 2009. godine.

Poređenje sa vršnjacima uredi

Parametri za poređenje   Rusija
Яk-130[3] 		  Italija Aeromaki M-346[35]   Ujedinjeno Kraljevstvo
Houk T2 (Mk. 128)[36] 		  Kina
Hongdu L-15[37][38] 		  Češka
Aero L-159 ALCA[39] 		  Južna Koreja KAI T-50
golden igl[40]
Izgled            
Jedinična cena, $ ~15 mil.(izvoz)[41] ~30-35 mil.[42] 29-33 mil. ~10 mil. 10-12 mil. ~25 mil..
Uveden u naoružanje 2010. 2011. 2009. 2013 2001. 2007.
God. proizvodnje c 2009. s 2010. n/d c 2012 1997—2003. c 2005.
Razmah krila, m 9,84 9,72 9,94 9,48 9,54 9,45
Dužina, m 11,24 11,49 12,43 12,27 12,72 13,14
Masa praznog, kg 4.600 4.600 4.480 4960 4.350 6.354
Mah masa u poletanju, kg 10.290 10.200 9.100 9.500 8.000 13.500
Borbeni teret, kg 3.000 3.000 3.000 3000 2.700 n/d
Prakt. plafon, m 12.500 13.700 13.500 16.000 13.200 14.630
Mah. brzina, km/h 960 1.060 1.030 1715 936 1.485
Dolet, sa internim
gorivom, km		 1.647 2.000 2500 n/d 1.600 1.900
Pogon 2 × AI-222-25 2 × Hanovel/ITEC F124-GA-200 1 × RR Adur Mk. 951 2 × AI-222-25F 1 × Hanovel F124-GA-100 1 × GE F404
Mah. potisak, kN 2 × 24,7 2 × 27,8 1 × 29,0 2 × 24,7 (41,2) 1 × 28,2 1 × 53,07 (78,7)
Proizvedeno 58 72
Ugovoreno 137 57

Udesi uredi

Do 16. aprila 2014 izgubljena su tri aviona Jak-130:

  • U Rjazanjskoj oblasti, 26. juna 2006. godine, srušio se Jak-130. Oba pilota su se uspešno katapultirala, niko nije povređen.[43]
  • U centru za obuku i preobuku Lipeck, 29. maja 2010. godine, u 16:59 časova, srušio se Jak-130 (№ 93). Nesreća se dogodila tokom planiranog zadatka u poletanju. Posada od dva pilota se katapultirala, njihovo stanje je zadovoljavajuće. U toku istrage ove nasreće, obustavljeni su svi letovi aviona Jak-130.[44][45]
  • Srušio se Jak-130, 15. aprila 2014. godine u 17:50 časova, u Astrahanskoj oblasti, 25 km udaljeno od grada, u blizini sela Ahtubinska Bataevka. Obaa pilota su se katapultirali, jedan od njih je poginuo. Za uzrok nesreće okrivljen je kvar opreme. Jak-130 je pripadao centru za obuku za obuku pilota. Na terenu, nije bilo drugih povređenih, niti dopunske materijalne štete.[46]

Porudžbine uredi

  •   Rusija — prema ugovoru od 7. decembra 2011. godine, ugovorila je 55 primeraka aviona Jak-130, sa rokom isporuke do 2015.[20][21] U novembru 2011. Aleksandar Zelin, komandant Ruskog ratnog vazduhoplovstva, saopštio je da planira naručiti 65 aviona Jak-130 za 30 milijardi dolara do 2017,[traži se izvor] koje proizvodi fabrika u Irkutsku.[20][47] U decembru 2013. zaključen je ugovor za nabavku 5 primeraka Jak-130 za mornaričku avijaciju.[48] Rusko ministarstvo odbrane je 18. aprila 2016. objavilo da je potpisan ugovor za još 30 letelica koje će vazduhoplovstvu biti dostavljene od početka 2017. do kraja 2018. godine.[49]
  •   Belorusija — poručila je četiri aviona Jak-130, sa isporukom u 2015. godini.[50]
  •   Bangladeš — naručili su u 2014. godini 24 primerka Jak-130.[51][52][53]
  •   Vijetnam — poručio je osam aviona Jak-130.[41]
  •   Sirija — poručila je 36 aviona Jak-130, u ukupnom iznosu od 550 miliona dolara, u februaru 2012. godine.[54] Prvih 9 da bude prebačeno u Siriju pre kraja 2014. godine, a u naredne dve godine - po 12 i 15 primeraka.[55]
  •   Libija — poručila je šest aviona Jak-130. Ugovor je storniran.[41][56]

Potencijalne porudžbine uredi

  •   Kazahstan - U 2010. godini, Ministarstvo odbrane Kazahstana izrazili su interesovanje za Jak-130, za obnovu nastave i obuke svoga vazduhoplovstva.[57] U maju 2012. godine, vođeni su pregovori za ovu kupovinu,[58] ali ugovor za nabavku nije potpisan.[59]
  •   Malezija - Jak-130 je uključen u tender za kupovinu aviona za obuku pilota. Konkurenti su britanski avioni Houk T2 (Mk. 128) i italijanski Aeromaki M-346.[60]
  •   Mongolija - u kontekstu jačanja odbrane zemlje, pregovara se o kupovini ruskih BL i aviona za borbenu obuku Jak-130.
  •   Filipini - Jak-130 po prvi put učestvuju u tenderu Ministarstva odbrane Filipina za snabdevanje šest borbenih aviona. Potencijalni učesnik u izboru je i Jak-130, zajedno sa korejskim KAI T-50 golden igl i italijanskim Aeromaki M-346.[61]

Trenutni korisnici uredi

Tokom 2010. i 2011. godine, ruskoj avijaciji je dodeljeno 12 primeraka Jak-130, 1 avion se srušio i 6 primeraka je isporučeno u oktobru 2012. godine, a 6 + u novembru, od 3 do 6 primeraka planirano je u decembru.[47][65][66][67] Planirano je da početkom 2014. godine, u ruskom vazduhoplovstvu bude operativno 50 primeraka aviona Jak-130.[68]

  •   Alžir — isporučeno 16 primeraka Jak-130, zaključno sa 2012. godinom.[69]
  •   Bangladeš - 6 primeraka, u oktobru 2015. godine.[70]
  •   Belorusija - 4 primerka, u julu 2014. godine.[71]

Zanimljivosti uredi

Modelar, entuzijasta, napravio je umanjeni radio vođeni model aviona Jak-130, u razmeri 1:4, s kojim je na svetskom „aeromodelingu“ engl. «Jet World Masters 2011», održanom u Narodnom muzeju vazduhoplovstva SAD, osvoio trofej i titulu svetskog prvaka za dve naredne godine.[72]

Reference uredi

  1. ^ a b v „4.5 M - Miscellaneous” (na jeziku: (jezik: engleski)). designation-systems.net. Pristupljeno 25. 8. 2014. „4.5 M - Miscellaneous” 
  2. ^ „Prezident RF odobril proekt po stroitelьstvu učebno-boevыh samoletov Яk-130” (na jeziku: (jezik: ruski)). .aviaport.ru. Pristupljeno 25. 8. 2014. „RF samoletov Яk-130” 
  3. ^ a b v g d đ e „YAKOVLEV YAK-130” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors.net. Pristupljeno 5. 11. 2012. „YAKOVLEV YAK-130” 
  4. ^ a b v g d đ e ž z i „Яk-130” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 25. 8. 2014. „Яk-130” 
  5. ^ a b „Yakovlev Yak-130 (Russian Federation), Aircraft - Fixed-wing - Civil/military” (na jeziku: (jezik: engleski)). Jane's. 24. 1. 2012. Arhivirano iz originala 08. 09. 2012. g. Pristupljeno 25. 8. 2014. „Jak-130 u Janes-u” 
  6. ^ „Glavkom VVS Rossii lično obletaet novый šturmovik” (na jeziku: (jezik: ruski)). lenta.ru. 11. 2. 2005. Pristupljeno 25. 8. 2014. „Glavkom VVS Rossii lično obletaet novый šturmovik” 
  7. ^ a b „Russia to Field New Ground Attack Jet” (na jeziku: (jezik: engleski)). RIA Novost. 17. 5. 2012. Pristupljeno 25. 8. 2014. „Russia to Field New Ground Attack Jet” 
  8. ^ Hoyle, Craig (10. 7. 2012). „IN FOCUS: United Aircraft's sky-high ambitions” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal.com. Pristupljeno 25. 8. 2014. „United Aircraft's sky-high ambitions” 
  9. ^ Hoyle, Craig (8. 10. 2012). „PICTURES: Russian air force receives first Yak-130 combat trainers” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal.com. Pristupljeno 25. 8. 2014. „Russian air force receives first Yak-130 combat trainers” 
  10. ^ a b v g Pяduškin, Maksim (16. 2. 2010). „Reprogrammed Trainer” (na jeziku: (jezik: engleski)). ato.ru. Pristupljeno 25. 8. 2014. „Reprogrammed Trainer” 
  11. ^ a b „Яk-130 učebno-boevoй i trenirovočnый samolet” (na jeziku: (jezik: ruski)). yak.ru. Pristupljeno 25. 8. 2014. „Яk-130 učebno-boevoй i trenirovočnый samolet” 
  12. ^ a b v g Collins, Peter (10. 7. 2012). „FLIGHT TEST: Yak-130 proves versatility” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal.com. Pristupljeno 25. 8. 2014. „FLIGHT TEST: Yak-130 proves versatility” 
  13. ^ a b v g d „Yak-130” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity.org. Pristupljeno 25. 8. 2014. „Jak-130 u globalsecurity” 
  14. ^ Hoyle, Craig (11. 7. 2012). „FARNBOROUGH: Yak-130's engine intakes cause confusion” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal.com. Pristupljeno 25. 8. 2014. „FARNBOROUGH: Yak-130's engine intakes cause confusion” 
  15. ^ „Aviazavod „Sokol“ budet delatь MiG-35” (na jeziku: (jezik: ruski)). normann. 4. 2. 2008. Pristupljeno 25. 8. 2014. „Aviazavod "Sokol" budet delatь MiG-35” 
  16. ^ „„Irkut“ pristupaet k sborke Яk-130 dlя VVS Rossii” (na jeziku: (jezik: ruski)). lenta.ru. 4. 6. 2008. Pristupljeno 25. 8. 2014. „Irkut" pristupaet k sborke Яk-130 dlя VVS Rossii” 
  17. ^ „Irkutskiй aviazavod postavit rossiйskim VVpp. 62 učebno-boevыh istrebitelя Яk-130” (na jeziku: (jezik: ruski)). arms-tass.su/. 4. 6. 2008. Arhivirano iz originala 26. 08. 2014. g. Pristupljeno 25. 8. 2014. „Učebno-boevыh istrebitelя Яk-130” 
  18. ^ „Učebnый samolet Яk-130 dlя VVS Rossii soveršil pervый polet” (na jeziku: (jezik: ruski)). lenta.ru. 21. 5. 2009. Pristupljeno 25. 8. 2014. „Яk-130 dlя VVS Rossii soveršil pervый polet” 
  19. ^ „Яk-130: nebo ždet” (na jeziku: (jezik: ruski)). militaryparitet.com. 25. 12. 2009. Pristupljeno 25. 8. 2014. „Яk-130: nebo ždet” 
  20. ^ a b v Starыh, Gennadiй (16. 12. 2011). „Letčiki Rossii osvoяt boevoй samolet novogo pokoleniя Яk-130” (na jeziku: (jezik: ruski)). nvo.ng.ru. Pristupljeno 25. 8. 2014. „Letčiki Rossii osvoяt boevoй samolet novogo pokoleniя Яk-130” 
  21. ^ a b „Minoboronы ne budet zakupatь oružie u „Ižmaša": novый avtomat Kalašnikova - эto „blef“” (na jeziku: (jezik: ruski)). newsru.com. 25. 1. 2012. Pristupljeno 25. 8. 2014. „Minoboronы ne budet zakupatь oružie” 
  22. ^ a b „Russia to order 65 more Yak-130s”. Air Forces Monthly (286): 28. 2012. 
  23. ^ a b London, Craig Hoyle (1. 6. 2010). „Russia investigates cause of Yak-130 crash” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal.com. Pristupljeno 25. 8. 2014. „Russia investigates cause of Yak-130 crash” 
  24. ^ Butowski Air International September (2012). pp. 95.
  25. ^ Ptičkin, Sergeй (29. 11. 2011). „Rossiя načala postavki Яk-130 v Alžir” (na jeziku: (jezik: ruski)). rg. Pristupljeno 25. 8. 2014. „Rossiя načala postavki Яk-130 v Alžir” 
  26. ^ „Rossiя načala эksportirovatь samoletы Яk-130 v Alžir” (na jeziku: (jezik: ruski)). km. 29. 11. 201. Pristupljeno 25. 8. 2014. „Rossiя načala эksportirovatь samoletы Яk-130 v Alžir” 
  27. ^ "New Libyan Government Cancels Russian Arms Deals". Air International, Vol 81 No 5, November (2011). pp. 11.
  28. ^ „Russland verkauft Syrien 36 Militärflugzeuge” (na jeziku: (jezik: nemački)). tagesanzeiger.ch. 23. 1. 2012. Pristupljeno 25. 8. 2014. „Russland verkauft Syrien 36 Militärflugzeuge” 
  29. ^ DALAL MAWAD and RICK GLADSTONE (9. 7. 2012). „Russia Prods Syria’s President Assad With Message of Growing Impatience” (na jeziku: (jezik: engleski)). nytimes. Pristupljeno 25. 8. 2014. „Russia Prods Syria’s President Assad With Message of Growing Impatience” 
  30. ^ News - Latin America (8. 8. 2010). „Uruguay MoD to publish future combat aircraft RfP” (na jeziku: (jezik: engleski)). dmilt. Pristupljeno 25. 8. 2014. „Uruguay MoD to publish future combat aircraft RfP” 
  31. ^ „Slobodan Jovanović: Koliko poseta Dmitrija Rogozina znači za Srbiju?” (na jeziku: (jezik: srpski)). srbin.info. 27. 11. 2012. Pristupljeno 25. 8. 2014. „Vojna saradnja Rusije i Srbije” 
  32. ^ Denisov, Anton (4. 10. 2012). „Russian Air Force Accepts First Yak-130” (na jeziku: (jezik: ruski)). rian. Pristupljeno 25. 8. 2014. „Russian Air Force Accepts First Yak-130” 
  33. ^ a b „Školsko-borbeni Jak-130 će postati bespilotni jurišni avion” (na jeziku: (jezik: srpski)). ruskarec. 8. 9. 2015. Pristupljeno 19. 9. 2015. „Školsko-borbeni Jak-130 će postati bespilotni jurišni avion” 
  34. ^ „YAKOVLEV YAK-130” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. 1. 5. 2014. Pristupljeno 27. 8. 2014. „YAKOVLEV YAK-130” 
  35. ^ „M-346 Master Advanced Fighter Trainer, Italy” (na jeziku: (jezik: engleski)). airforce-technology. Pristupljeno 27. 8. 2014. „M-346 Master Advanced Fighter Trainer, Italy” 
  36. ^ Hawk Mk127 / Mk128 LIFT Lead-In Fighter Trainer, United Kingdom
  37. ^ Hongdu L-15 Supersonic Trainer / Attack Aircraft, China
  38. ^ Hongdu L-15 Falcon
  39. ^ „L159 Advanced Light Combat Aircraft (ALCA), Czech Republic” (na jeziku: (jezik: engleski)). airforce-technology. Pristupljeno 27. 8. 2014. „L159 Advanced Light Combat Aircraft (ALCA)” 
  40. ^ T-50 Golden Eagle, South Korea
  41. ^ a b v „Filippinы i Bangladeš rassmatrivaюtsя kak vozmožnыe kandidatы na zakupku Яk-130UBS” (na jeziku: (jezik: ruski)). armstrade. 14. 2. 2012. Pristupljeno 25. 8. 2014. „Filippinы i Bangladeš rassmatrivaюtsя kak vozmožnыe kandidatы na zakupku Яk-130UBS” 
  42. ^ Pervый učebno-trenirovočnый samolet M-346 «Master» postupil na vooruženie VVS Italii. " Voennoe obozrenie
  43. ^ „V Rяzanskoй oblasti razbilsя učebno-boevoй samolet Яk-130 iz podmoskovnogo Žukovskogo” (na jeziku: (jezik: ruski)). newsru.com. 26. 7. 2006. Pristupljeno 25. 8. 2014. „V Rяzanskoй oblasti razbilsя učebno-boevoй samolet Яk-130 iz podmoskovnogo Žukovskogo” 
  44. ^ „V Lipecke upal samolet VVS RF ЯK-130” (na jeziku: (jezik: ruski)). ria. 29. 5. 2010. Pristupljeno 25. 8. 2014. „V Lipecke upal samolet VVS RF ЯK-130” 
  45. ^ „V Rossii priostanovlenы poletы Яk-130” (na jeziku: (jezik: ruski)). lenta. 30. 5. 2010. Pristupljeno 25. 8. 2014. „V Rossii priostanovlenы poletы Яk-130” 
  46. ^ Ekaterina MALININA, Tatьяna ALEKSEEVA (15. 4. 2014). „Aviakatastrofa pod Astrahanью: Яk-130 razbilsя iz-za tehničeskih nepoladok” (na jeziku: (jezik: ruski)). volgograd.kp. Pristupljeno 28. 8. 2014. „Яk-130 razbilsя iz-za tehničeskih nepoladok” 
  47. ^ a b „Minoboronы polučilo pervыe samoletы Яk-130” (na jeziku: (jezik: ruski)). 9. 10. 2012. Pristupljeno 25. 8. 2014. „Minoboronы polučilo pervыe samoletы Яk-130” 
  48. ^ „Minoboronы i «Irkut» podpisali kontrakt na postavku pervыh istrebiteleй Su-30SM dlя VMF” (na jeziku: (jezik: ruski)). flotprom. 17. 1. 2014. Pristupljeno 27. 8. 2014. „Minoboronы i «Irkut» podpisali kontrakt na postavku pervыh istrebiteleй Su-30SM dlя VMF” 
  49. ^ Stevenson, Beth (19. 4. 2016). „Russian air force orders more Yak-130 trainers”. Flightglobal. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  50. ^ „Belorussiя kupila četыre učebnыh samoleta Яk-130” (na jeziku: (jezik: ruski)). lenta. 18. 12. 2012. Pristupljeno 27. 8. 2014. „Belorussiя kupila četыre učebnыh samoleta Яk-130” 
  51. ^ „Rossiя postavit Bangladeš 24 samoleta Яk-130” (na jeziku: (jezik: ruski)). vpk-news. 27. 1. 2014. Arhivirano iz originala 07. 08. 2014. g. Pristupljeno 27. 8. 2014. „Rossiя postavit Bangladeš 24 samoleta Яk-130” 
  52. ^ „Defence purchase loan at high rate” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive.thedailystar. 15. 1. 2013. Arhivirano iz originala 18. 02. 2014. g. Pristupljeno 27. 8. 2014. „Defence purchase loan at high rate” 
  53. ^ „Bangladeš kupit dve dюžinы učebnыh samoletov Яk-130” (na jeziku: (jezik: ruski)). lenta. 27. 3. 2013. Pristupljeno 27. 8. 2014. „Bangladeš kupit dve dюžinы učebnыh samoletov Яk-130” 
  54. ^ Gazeta.Ru (23. 1. 2012). „Rossiя prodala Sirii 36 samoletov boevыh Яk-130” (na jeziku: (jezik: ruski)). gazeta. Pristupljeno 26. 8. 2014. „Rossiя prodala Sirii 36 samoletov boevыh Яk-130” 
  55. ^ „Siriйskie Яk-130 vklюčili v plan” (na jeziku: (jezik: ruski)). kommersant. 5. 5. 2014. Pristupljeno 26. 8. 2014. „Siriйskie Яk-130 vklюčili v plan” 
  56. ^ Kopыlov, Alekseй (9. 11. 2011). „«Irkut» postavit VVS Rossii samoletы Яk-130” (na jeziku: (jezik: ruski)). Arhivirano iz originala 24. 08. 2014. g. Pristupljeno 25. 8. 2014. „«Irkut» postavit VVS Rossii samoletы Яk-130” 
  57. ^ „Letčiki Kazahstana vesnoй 2011 goda oprobuюt noveйšiй rossiйskiй Яk-130 - Minoboronы RF” (na jeziku: (jezik: ruski)). newskaz. Pristupljeno 27. 8. 2014. „Letčiki Kazahstana vesnoй 2011 goda oprobuюt noveйšiй rossiйskiй Яk-130” 
  58. ^ „Яk-130 sorientiruetsя na Kazahstan” (na jeziku: (jezik: ruski)). kommersant. 4. 5. 2012. Pristupljeno 27. 8. 2014. „Яk-130 sorientiruetsя na Kazahstan” 
  59. ^ „Яk-130 ne doletel do soglašeniя” (na jeziku: (jezik: ruski)). kommersant. 5. 5. 2012. Pristupljeno 27. 8. 2014. „Яk-130 ne doletel do soglašeniя” 
  60. ^ „Яk-130 stanet malaйziйskim učebnыm istrebitelem” (na jeziku: (jezik: ruski)). lenta. 13. 12. 2005. Pristupljeno 27. 8. 2014. „Яk-130 stanet malaйziйskim učebnыm istrebitelem” 
  61. ^ „Rossiя predložila Filippinam učebnыe samoletы Яk-130” (na jeziku: (jezik: ruski)). lenta. 18. 4. 2012. Pristupljeno 26. 8. 2014. „Rossiя predložila Filippinam učebnыe samoletы Яk-130” 
  62. ^ Armavirskaя aviabaza popolnilasь pяtью Яk-130, eщe dvadcatь mašin postupяt do konca goda Itar-tass, 21 яnvarь 2015
  63. ^ [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. januar 2015) VPK, 26 яnvarя 2015
  64. ^ VVS Rossii polučili eщё 5 samolёtov Яk-130 SUN, 31 яnvarя 2015
  65. ^ news/73590_vvs_rossii_poluchat_v_etom_godu_okolo_180_novyih_samoletov_i_vertoletov.html „VVS Rossii polučat v эtom godu okolo 180 novыh samoletov i vertoletov” Proverite vrednost parametra |url= (pomoć) (na jeziku: (jezik: ruski)). news. 14. 8. 2012. Pristupljeno 25. 8. 2014. „VVS Rossii polučat v эtom godu okolo 180 novыh samoletov i vertoletov” 
  66. ^ „V Borisoglebskiй UAC postupili pяtь Яk-130” (na jeziku: (jezik: ruski)). take-off.ru. Arhivirano iz originala 3. 12. 2014. g. Pristupljeno 25. 8. 2014. „V Borisoglebskiй UAC postupili pяtь Яk-130” 
  67. ^ Novosti / Arhiv (2. 9. 2011). „Spros roždaet predloženie: korporaciя „Irkut“ moderniziruet Яk-130” (na jeziku: (jezik: ruski)). Oružie Rossii. Arhivirano iz originala 29. 10. 2013. g. Pristupljeno 25. 8. 2014. „Spros roždaet predloženie: korporaciя "Irkut" moderniziruet Яk-130” 
  68. ^ „VVS Rossii polučili počti vse učebno-boevыe Яk-130” (na jeziku: (jezik: ruski)). ria. 17. 7. 2014. Pristupljeno 27. 8. 2014. „VVS Rossii polučili počti vse učebno-boevыe Яk-130” 
  69. ^ „RF vpolovinu uveličila эksport voennыh vertoletov i samoletov - CAST” (na jeziku: (jezik: ruski)). ria. 10. 2. 2012. Pristupljeno 25. 8. 2014. „RF vpolovinu uveličila эksport voennыh vertoletov i samoletov - CAST” 
  70. ^ Pervыe Яk-130 v Bangladeš
  71. ^ „Rossiя postavila Belorussii četыre Яk-130 i divizion «Tor-M2»” (na jeziku: (jezik: ruski)). vpk-news. 10. 7. 2014. Arhivirano iz originala 07. 11. 2014. g. Pristupljeno 27. 8. 2014. „Rossiя postavila Belorussii četыre Яk-130 i divizion «Tor-M2»” 
  72. ^ „Jet World Masters - Yak-130 in flight” (na jeziku: (jezik: engleski)). rcjetinternational.com. 9. 9. 2011. Arhivirano iz originala 26. 8. 2014. g. Pristupljeno 25. 8. 2014. „Jet World Masters - Yak-130 in flight” 

Spoljašnje veze uredi

 
Jak-130 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јак-130&oldid=26795179”