Janez Vajkard Valvazor
Baron Janez Vajkard Valvazor (sloven. Janez Vajkard Valvasor, nem. Johann Weichard von Valvasor) je bio kranjski plemić, geograf, istoričar, etnograf, slikar i član Kraljevskog društva.
| Janez Vajkard Valvazor | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | maj 1641. |
| Mesto rođenja | Ljubljana, Habzburška monarhija |
| Datum smrti | 19. septembar 1693. (52 god.) |
| Mesto smrti | Krško, Habzburška monarhija |
| Zvanični veb-sajt | |
| www | |
Biografija uredi
Rođen je na Starom Trgu u Ljubljani od oca Vartolomeja Valvazorua i majke Ana-Marije Rauber. Potomak je stare plemićke porodice iz Bergama,današnja Italija. Valvazori su bili vlasnici Gamberka i Medija u Izlakama, gde je mladi Valvazor provodio detinjstvo zajedno sa šesnaestoro braće i sestara.
Završio je jezuitsku gimnaziju u Ljubljani. Po tadašnjoj plemićkoj navici, znanje je sticao na putovanjima (Sveto Rimsko carstvo, Afrika, Kraljevina Francuska, Stara Švajcarska konfederacija) i u vojsci. Od 1663. do 1664. učestvovao je i u borbama protiv Turaka. Vratio se 1672. i kupio grad Bogenšperk, Crni potok, razrušeni Lihtenberg i kuću u Ljubljani. Iste godine se oženio s Anom Maksimilino. Imao je jedanaestoro dece, ali ih je petoro umrlo na rođenju. Janez je preminuo u 52. godini života u Krškom. Sahranjen je u porodičnoj grobnici na Izlakama.
Rad uredi
Uprkos vojničkom pozivu, svoj život je proveo kao naučnik. Naročito je istraživao deželu Kranjsku - središnji deo današnje Slovenije.
Pritom je napisao opsežna dela i bio jedan od prvih kartografa u Sloveniji. Otvorio je prvu bakroštampariju u Sloveniji i imao je svoju grafičku radnju. Ostavio je iza sebe veliku biblioteku kolekcija i dela. Troškovi koje je imao kao naučnik, istraživač prevazilazili su njegove materijalne mogućnosti, pa je većinu od svojih materijalnih dobara morao da rasproda 1692.
Proučavanje Cerkniškog jezera
Istraživanje Cerkniškog jezera bio je Valvazorjev glavni istraživački rad. To jezero je periodično presušivalo i bilo je puno raznih teorija o tom fenomenu. Dužim prosmatranjem nastao je i opis tog fenomena u 4. glavi Slave vojvodine Kranjske. To mu je donelo i jedino priznanje u životu, 1687. je bio izabran za člana engleskog Kraljevskog društva u Londonu a radovi su mu prevođeni. Slava vojvodine Kranjske
Knjiga Slava vojvodine Kranjske predstavlja njegovo najznačajnije delo. Izdana je u Nirnbergu 1689. i napisana je na nemačkom jeziku, da bi bila razumljivija širim masama. Sakupio je podatke koji su bili veoma važni za prikaz života u današnjoj Sloveniji tokom 17.-og veka. Sa time je želeo predstaviti današnju Sloveniju (koje je u to vreme bila pod vlašću Austrije) strancima. Knjiga je dosta opsežna sa 15 glava i 3.532 stranice i vrednim crtežima. Uprkos slavi knjige, zarade na njoj nije imao.
Dela uredi
- Dominicæ passionis icones, 1679, reprint 1970.
- Topographia arcium Labergianarum id est arces, castella et dominia in Carniolia habita possident comites a Lamberg; Bagenspergi (Bogenšperg), 1679, reprint 1995.
- Topographia Archiducatus Carinthiæ antiquæ & morenæ completa: Das ist Vollkommene und gründliche Land - Beschreibung des berühmten Erzherzogtums Kärndten; Nirnberg 1688.
- Opus insignium armorumque...; (1687.-1688)
- Die Ehre dess Hertzogthums Crain: das ist, Wahre, gründliche, und recht eigendliche Belegen- und Beschaffenheit dieses Römisch-Keyserlichen herrlichen Erblandes; Laybach (Ljubljana) 1689.
