Japanska laka krstarica Sakava

Krstarica Sakava (jap:酒匂 軽巡洋艦) je bila poslednji od četiri broda japanskih lakih krstarica klase Agano, a ujedno je bila i poslednja krstarica koju je Japan izgradio u Drugom svetskom ratu. Dobila je ime po reci Sakava, koja protiče kroz prefekturu Kanagava, Japan. Nakon rata, potapaju je Amerikanci prilikom nuklearne probe kod atola Bikini.

Japanska laka krstarica Sakava
Laka krstarica Sakava novembra 1944. godine u Sasebu, neposredno pre završetka gradnje.
Opšti podaci
Karijera
Kobilica postavljena	21. novembar 1942.
Porinut	9. april 1944.
Završetak gradnje	30. novembar 1944.
Glavne karakteristike
Deplasman	6.758 tona standardni deplasman 8.670 tona puni deplasman
Dužina	174.10 metara
Širina	15.20 metara
Gaz	5.63 metara
Pogon	6 kotla Kanpon, snage 100.000 KS
Brzina	35 čvora
Posada	730 oficira i mornara
Naoružanje	Topovi: 6 × 152 mm, 4 × 76 mm, 32 × 25 mm Torpeda 8 × 610 mm Avioni: 2

Pozadina

Lake krstarice klase Agano su bile namenjene da služe kao brzi, lako oklopljeni komandni brodovi grupa razarača ili podmornica, i trebalo je da zamene ranije klase lakih krstarica koje su izgrađene odmah nakon Prvog svetskog rata.

Služba

Japanska mornarica

Krstarica Sakava je građena u brodogradilištu Sasebo i završena je 30. novembra 1944. godine, i odmah je uvrštena u Kombinovanu flotu, sa bazom u mestu Jokosuka. Dana, 15. januara 1945. godine, Sakava postaje zastavni brod 11. flotile razarača, i vrši trenažnu obuku sa novim razaračima po Unutrašnjem moru, a učestvuje i u seriji testova novih antiradarskih zaštitnih premaza.

Sakava je 1. aprila 1945. godine, uvrštena u Drugu flotu, i uključena je u operaciju „Ten-Go“ – samoubilačka misija japanske flote protiv američke invazione flote, koje se nalazila kod Okinave. Po originalnom planu, Sakava je trebalo da učestvuje zajedno sa bojnim brodom Jamato i krstaricom Jahagi, ali kako nije bilo dovoljno goriva, krstarica Sakava i njena flotila razarača ne učestvuju u ovoj misiji. Nakon potapanja bojnog broda Jamato i krstarice Jahagi, Sakava se vraća nazad i Kombinovanu flotu.

U vreme kapitulacije Japana, 2. septembra 1945. godine, Sakava se nalazila u bazi Maizuru, i bila jedan od retkih japanskih većih brodova koji su još mogli da plove. Sakava tokom rata nije učestvovala ni u jednoj ratnoj operaciji. Dana, 5. oktobra 1945. godine, Sakava je oficijelno izbrisina iz spiska japanske ratne mornarice.

Američka mornarica

Krstaricu Sakava, po završetku Drugog svetskog rata, zarobljavaju Amerikanci, razoružavaju, i koriste je oktobra 1945. godine, za evakuaciju 1.339 japanskih vojnika, stacioniranih na četiri ostrva iz južne grupe Palau ostrva. Ona ostaje u Reparacionom servisu, transportujući trupe ka Japanu, sve do pred kraj februara 1946. godine.

Dana, 25. februara 1946. godine, krstaricu Sakava preuzima Američka ratna mornarica, koja planira da je upotrebi, zajedno sa ostalim preživelim japanskim brodovima, u atomskom eksperimentu kod atola Bikini. Američka posada je otkrila da se u trupu broda nalazi voda i da je pun pacova, a da većina brodskih sistema ne funkcioniše. Sakava napušta luku Jokosuka i kreće ka Enivetoku, 18. marta 1946. godine, zajedno sa 165 američkih članova posade, pridružujući se japanskom bojnom brodu Nagato, koji je takođe imao američku posadu. Deset dana kasnije, 300 nautičkih milja od Enivetoka, Sakava počinje da se lomi. Bojni brod Nagato pokušava da vuče krstaricu, ali tada na Nagatu puca kotao i gorivo izlazi iz broda. Jedan tanker, Nickajack Trail, je poslat da popuni brodove gorivom, ali se uz put, zbog lošeg vremena nasukao na jedan podvodni grebem, i bio je izgubljen. Sakava na kraju stiže do Enivetoka tek 1. aprila 1946. godine.

Tokom operacije „Crossroads“, 1. jula 1946. godine, Sakava i Nagato su bili primarni brodovi mete u vazdušnom napadu atomskom bombom, zajedno sa američkim bojnim brodovima Arkanzas, Njujork, Nevada i Pensilvanija. Sakava je bila pričvršćena uz levi bok bojnog broda Nevada, i sa te strane je bomba bila bačena. Eksplozija bombe se dogodila na svega 450 metara iznad desnog boka krme. Eksplozija prouzrokuje požar na brodu, koji će trajati 24 sata, oštećuje njen trup i nadgradnju i prelama krmu. Nakon testa, jedan remorker, Achowani, pokušava da odvuče Sakavu do obale, kako bi sprečio potapanje drugog broda (Nevada), iako je krstarica bila sva u plamenu. Sakava počinje da tone istog trenutka kada je krenuto sa vučom, i, kako su brodovi bili povezani užetom, Achowani počinji da biva vučen sve više pod vodu. Nakon nekoliko pokušaja, posada uspeva da preseče uže jednom acetilenskom bakljom. Krstarica Sakava tone 2. jula 1946. godine, zajedno sa jednim delom kabla koji je ostao pričvršćen na njoj.

Druga test nuklearna eksplozija se dogogila na svega 150 metara od mesta gde je Sakava potonula.

Literatura

• Braun, Dejvid (1990). Warship Losses of World War Two. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-914-7. 
• D'Albas, Andrieu (1965). Death of a Navy: Japanese Naval Action in World War II. Devin-Adair Pub. ISBN 978-0-8159-5302-9. 
• Dul, Pol S. (1978). A Battle History of the Imperial Japanese Navy, 1941-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-097-6. 
• Ivens, Dejvid (1979). Kaigun : Strategy, Tactics, and Technology in the Imperial Japanese Navy, 1887-1941. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-192-8. 
• Hovart, Stiven (1983). The Fighting Ships of the Rising Sun: The drama of the Imperial Japanese Navy, 1895-1945. Atheneum. ISBN 978-0-689-11402-1. 
• Jencura, Hansgeorg (1976). Warships of the Imperial Japanese Navy, 1869-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-893-4. 
• Lacroix, Eric (1997). Japanese Cruisers of the Pacific War. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-311-3. 
• Vajtli, M. Dž. (1995). Cruisers of World War Two: An International Encyclopedia. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-141-7. 

Spoljašnje veze

• Paršal, Džon; Bob Haket, Sender Kingsep, i Alin Nevit. „Krstarice klase Agano”. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Istorija krstarice Sakava
• Warships on the Web
• Imperial Japanese Mysteries sa detaljima operacije Crossroads