Japanska teška krstarica Aoba

Krstarica Aoba je prvi od dva broda serije japanskih teških krstarica klase Aoba. Ona je dobila ime po planini Aoba, vulkan smešten iza mesta Maizuru - Kjoto, u Japanu.

Japanska teška krstarica Aoba
Teška krstarica Aoba
Opšti podaci
Karijera
Kobilica postavljena	23. januar 1924.
Porinut	25. septembar 1926.
Završetak gradnje	20. septembar 1927.
Sudbina	Potopljena 28. jula 1945.
Glavne karakteristike
Deplasman	8.300 tona standardni deplasman 10.176 tona puni deplasman
Dužina	185.15 metara
Širina	16.50 metara
Gaz	4.50 metara
Pogon	12 kotla Kanpon, snage 102.000 KS
Brzina	33,3 kn (61,7 km/h)
Posada	657 oficira i mornara
Naoružanje	Topovi: 6 × 200 mm, 4 × 120 mm Mitrljezi: 2 × 7,7 mm Torpeda: 8 × 610 mm Avioni: 2

Pozadina

Aoba i brod blizanac Kinugasa su planirani kao treći i četvrti brodovi serije teških krstarica klase Furutaka. Međutim, uočeni problemi kod klase Furutaka. dovode do modifikacije, uključujući postavljanje dvocevnih kula glavne artiljerije i katapulta za hidroavione. Ove promene povećevaju pritisak na ionako već loš trup, prouzrokujući probleme sa stabilnošću broda. I pored toga, Aoba je imala značajnu ulogu u operacijama tokom Drugog svetskog rata.

Služba

Raniji Period

Aoba je građena u Micubišijevom brodogradilištu u gradu Nagasaki i završena je 20. septembra 1927. godine. Služila je u 5. diviziji krstarica do 1933. godine, a kasnije u 6. i 7. diviziji krstarica, služeći kao zastavni brod mnogo puta u svojoj karijeri. Ona je bila često slata u patroliranja duž Kineske obale, kasnih 1920-ih i ranih 1930-ih. Aoba je znatno modernizovana u državnom brodogradilištu u Sasebu od 1938. do 1940. godine; dobija nove torpedne cevi, pojačava se protiv-avionsko naoružanje, poboljšava se kontrola paljbe i usavršava se oprema za lansiranje hidroaviona. Njen komandni most je nanovo izgrađen a brodski trup proširen, pokušavajući na taj način da poboljšaju stabilnost broda usled povećanja njegove težine. Nakon završene modernizacije oktobra 1940. godine, Aoba se vraća u 6. diviziju krstarica.

Rana faza rata na Pacifiku

Krajem 1941. godine, Aoba se nalazila u sastavu 6. divizije krstarica pod komandom kontraadmirala Aritomo Gotoa, u prvoj floti, zajedno sa krstaricama Kinugasa, Kako i Furutaka. U vreme napada na Perl Harbor, ona je angažovana u podršci invazije na ostrvo Gvam.

Nakon neuspeha prvog pokušaja osvajanja ostrva Vejk. 6. divizija krstarica je priključena invazionim snagama za drugi napad na ostrvo, i nakon pada Vejk-a, 6. divizija krstarice se vraća u isturenu bazu na atolu Truk - Karolinska ostrva.

Od 18. januara 1942. godine, 6. divizija krstarica je bila dodeljena kao pomoć japanskim desantnim snagama, koje je trebalo da se iskrcaju kod Rabaula na Novoj Britaniji i Kavienga na Novoj Irskoj, i patroliraju nedaleko od Maršalskih ostrva u bezuspešnom lovu na američku flotu. Tokom marta i aprila 1942. godnie, 6. divizija krstarica pruža pomoć 18. diviziji krstarica na zadatku podrške iskrcavanju japanskih snaga na Solomonova ostrva i Novu Gvineju, uključujući ostrvo Šortlend, Buka, Kiata, ostrvo Manus, Admiralska ostrva i Tulagi, iz isturene baze u Rabaulu.

Bitka u Koralnom moru

U bici u Koralnom moru, 6. divizija krstarica napušta Šortlend i sastaje se na moru sa lakim nosačem aviona Šoho. U 11:00 sati 7. maja 1942. godine, severno od ostrva Tulagi, Šoho je napadnut i potopljen od 93 obrušavajućih bombardera Dontlie i torpednih bombardera Devastator sa američkih nosača aviona Jorktaun i Leksington.

Sledećeg dana, 8. maja 1942. godine, 46 Dontlis, 21 Devastator i 15 Vajdlket sa nosača Jorktaun i Leksington oštećuju japanski nosač aviona Šokaku sa nekoliko pogodaka i prisiljavaju ga na povlačenje. Krstarice Kinugasa i Furutaka, koje su ostale netaknute u bicu, prate Šokaku ka atolu Truk. Krstarice Kako i Aoba nastavljaju da prate opozvani konvoj, koji nije iskrcan kod Port Moresbija.

Nakon popune gorivom na ostrvu Šortlend 9. maja 1942. godine, Aoba odlazi radi remonta ka bazi Kure, gde stiže 22. maja. Po završenom remontu ona se vraća 23. juna u bazu na atolu Truk, a odatle odlazi ka zalivu Rekata na ostrvu Santa Izabel, gde je bila angažovana u patzrolama tokom celog jula.

U velikoj reorganizaciji u japanskoj mornarici, Kinugasa je priključena novoformiranoj osmoj floti pod komandom viceadmirala Mikave i angažovana je u patroliranju oko Solomonovih ostrva, Nove Britanije i Nove Irske.

Bitka kod ostrva Savo

Dana, 7. avgusta 1942. godine, jedan hidroavion Aiči E13A sa krstarice Aoba javlja: „jedan bojni brod, jedan nosač aviona, četiri krstarice, sedam razarača i 15 transportna broda“ niže od Lunga Pointa, u blizini ostrva Tulagi.

U bici kod ostrva Savo 9. avgusta 1942. godine, 6. divizija krstarica, teška krstarica Čokai, lake krstarice Tenrju i Jubari i razarač Junagi, započinju protiv savezničkih snaga noćnu artiljerijsko-torpednu akciju. Oko 23:00 sati, sa krstarica Čokai, Furutaka i Kako uzleću izviđački hidroavioni. Leteći u krug, hidroavioni bacaju svetleće rakete i osvetljavaju savezničke brodove, na koje svi japanski brodovi odmah otvaraju vatru. Australijska krstarica Kanbera i američke krstarice Astorija, Kuinsi i Vincenes su potopljene, dok su krstarica Čikago i razarači Ralf Talbot i Peterson oštećeni. Na japanskoj strani, Čokai je pogođena tri puta, Kinugasa dva, Aoba jednom, a Furutaka je neoštećena. Prilikom povlačenja 6. divizije krstarica ka Kaviengu, krstarica Kako je torpedovana i potopljena od američke podmornice S-44, ali je Aoba prošla bez oštećenja. Tokom ostatka avgusta i septembra, Aoba i 6. divizija krstarica pružaju zaštiti „Tokio ekspres“ konvojima, sa pojačanjima za Gvadalkanal.

Bitka kod rta Esperans

Aoba, slikana u bazi Buin nakon bitke kod rta Esperans

U bici kod rta Esperans, 11. oktobra 1942. godine, 6. divizija krstarica (Aoba, Furutaka i Kinugasa) i razarači Fubuki i Hacujuki, napustili su bazu Šortlend kako bi pružili zaštitu konvoju sa pojačanjem, i ujedno granatirali aerodrom „Hendersenovo polje“ na Gvadalkanalu. Flota je uočena od dva izviđačka aviona Vot OS2U Kingfišer, dok je plovila kroz „Procep“ brzinom od gotovo 30 kn (56 km/h).

Opremljene radarima, američke krstarice San Fransisko, Bois, Solt Lejk Siti, Helena i pet razarača su se kretali oko kraja Gvadalkanala, zatvarajući prilaz ostrvu Savo.

U 22:35 sati, radar sa krstarice Helena uočava japansku flotu, i Amerikancu uspešno presecaju put Japancima, „T ukrštanjem“. Obe flote otvaraju vatru, međutim admiral Goto, misleći da je bio pod „prijateljskom vatrom“, naređuje obrt za 180 stepeni i naj način izlaže svaki svoj brod američkoj vatri. Furutaka je pogođena torpedom, usled čega se poplavljuje prednje mašinsko odeljenje. Od posledica pogotka torpeda i artiljerijske vatre sa krstarice Solt Lejk Siti i razarača Danken, Furutaka tone. Aoba je bila pogođena sa skoro 40 projektila od 6 i 8 inča. Komandni most je teško stradao, kula broj dva je oštećena, a kula broj tri je uništena. Ostali pogoci su izbacili četiri Aobina kotla iz upotrebe. Admiral Aritomo Goto je smtrno ranjen, a 80 članova posade je poginulo. Nakon privremenog remonta u bazi na ostrvu Šortlend, Aoba se polako vraća ka bazi na atolu Truk, gde Admiral Isoroku Jamamoto lično vrši procenu štete i naređuje da se brod vrati u Japan.

Poslednje godine

Krstarica Aoba stiže 22. oktobra u bazu Kure. Za vreme popravke, na mestu uništene treće kule, koje je potpuno prekriveno novim čeličnim platnima, montiran je trocevni protiv-avionski top od 25 mm. Aoba se vraća ponovo u bazu na atolu Truk 24. februara 1943. godine.

Dana, 3. aprila, dok je bila usidrena u bazi Kavieng na Novoj Irskoj, Aoba je napadnuta od bombardera Boing B-17 iz 43. bombarderske grupe 5. vazdušne flote. Jedan direktan pogodak bombe, na Aobi izaziva eksploziju njena dva torpeda, i ubrzo je ceo brod u plamenu, dok bombarderi B-17 u niskom letu otvaraju paljbu iz svojih topova i mitraljeza po palubi broda. Aoba je morala da se nasuče na obalu, kako bi izbegla potonuće.

Aoba potopljena u bazi Kure nakon rata

Nakon što je otegljena u bazu Truk, a odtle u bazu Kure, gde stiže 1. avgusta 1943. godine, Aoba je podvrgnuta novom remontu i prepravci. Topovska kula broj 3, sa dva topa 203 mm je ponovo postavljena, montiran je i novi radara za vazdušno osmatranje, a dodata su i dva trocevna protiv-avionska topa od 25 mm. Međutim, Aobina maksimalna brzina je smanjana na 25 kn (46 km/h), usled nepopravljivih oštećenja na mašinskim postrojenjima.

Aoba je ponovo bila uvrštena u Prvu južnu ekspedicionu flotu 21. decembra 1943. godine, i bazirala je u Singapuru. Ona je iz baze u Singapuru do kraja februara 1944. godine, pratila konvoje sa snabdevanjima do Burme, Andamanskih ostrva i duž obale Malaje. Dana, 25. februara, ona je uvrštena u satav 16. divizije krstarica, sa kojom je učestvovala i Indijsko okeanskom rejdu tokom marta 1944. godine. Aprila, maja i juna, Aoba nastavlja sa zaštitom konvoja za Holandsku istočnu Indiju i Novu Gvineju. Za vreme remonta u Singapuru jula meseca, na krstarici Aoba je postavljeno 4 trocevna i 15 jednocevnih protiv-avionskih topova 25 mm, - Tip 96, kao i radar za površinsko osmatranje. Aoba se 11. oktobra slučajno sudarila sa lakom krstaricim Kinu, ali je oštećenje bilo jako malo. Međutim, 23. oktobra 1944. godine, Aobu napada američka podmirnica Brejm. Jedno od šest ispaljenih torpeda pogađa Aobu u predelu drugog mašinskog odeljenja. Aoba je jedva doplovila do pomorske baze Kavite u blizini Manile na Filipinima, ali dok se nalazila na nužnom remontu sledećeg dana i 29. oktobra, nju su bombardovali avioni sa američkih nosača aviona iz operativne eskadre TF-38. Nepotpuno opravljena, Aoba je uključena u konvoj, koji je išao za Japan. Konvoj je napadnut 6. novembra kod ostrva Luzon od američkih podmornica Gitaro, Brejm, Rejton i Rej. Ukupno su podmornice lansirale 23 torpeda, od kojih dva pogađaju tešku krstaricu Kumano, ali Aoba prolazi bez oštećenja. Po prispeću u bazu Kure 12. decembra Aoba je pregledana i nije popravljena, već je upisana u spisak rezervnih brodova.

Tokom američkog vazdušnog napada na bazu Kure 21. aprila 1945. godine, Aoba je dodatno oštećena od bombi, i tone na plitko dno u toj bazi. Pre nego što je brod popravljen, dodata su naknadno još četiri dvocevna proti-avionska topa 25 mm, koji su bili postavljeni u blizini glavnog jarbola, tako da je broj protiv avionskih topova od 25 mm iznosio 50 cevi (5x3, 10x2, 15x1) i Aoba je preklasificirana u ploveću protiv-avionski bateriju. Dana 24. jula 1945. godine, oko 30 aviona iz operativne eskadre TF-38 napada bazu Kure, bombardujući krstaricu Aoba. U 22:00 sati, Aoba ponovo tone na plitko dno. Dana 28. jula 1945. godine, brod je ponovo napadnut od aviona sa američkih nosača aviona iz operativne eskadre TF-38. Četiri bombe direktno pogađaju brod i izazivaju požar, koji tokom noći privlači pažnju bombardera B-24 Liberator iz 7. vazdučne flote, koji postižu još četiri direktna pogotka, prelamajući brod na dva dela.

Aoba je zvanično obrisana iz spiska flote 20. novembra 1945. godine. Ona je sesačena od 1946. do 1947. godine.

Lista kapetana

• Kapetan Širo Otani - 20. septembar 1927 — 15. novembar 1927.
• Kapetan Čođi Inoue - 15. novembar 1927 — 10. decembar 1928.
• Kapetan Tošiu Higuraši - 10. decembar 1928 — 30. novembar 1929.
• Kapetan Eikiči Katagiri - 30. novembar 1929 — 1. decembar 1930.
• Kapetan Mineiči Koga - 1. decembar 1930 — 1. decembar 1931.
• Kapetan Kurajoši Hošino - 1. decembar 1931 — 15. novembar 1932.
• Kapetan Širo Koike - 15. novembar 1932 — 15. novembar 1933.
• Kapetan Rokuzo Sugijama - 15. novembar 1933 — 20. februar 1934.
• Kapetan Guniči Mikava - 20. februar 1934 — 15. novembar 1934.
• Kapetan Keiđiro Goga - 15. novembar 1934 — 15. novembar 1935.
• Kapetan Kumeiči Hiraoka - 15. novembar 1935 — 15. novembar 1937.
• Kapetan Sueta Hirose - 15. novembar 1937 — 15. novembar 1939.
• Kapetan Kacuzo Akijama - 15. novembar 1939 — 1. novembar 1940.
• Kapetan Tomoiči Mori - 1. novembar 1940 — 25. jul 1941.
• Kapetan Sođiro Hisamune - 25. jul 1941 — 10. novembar 1942.
• Kapetan Cutau Araki - 10. novembar 1942 — 31. decembar 1942.
• Kapetan Jošioki Tavara - 31. decembar 1942 — 24. februar 1943.
• Kapetan Kamenosuke Jamori - 24. februar 1943 — 1. jun 1944.
• Kapetan Čusaburo Jamazumi - 1. jun 1944 — 1. januar 1945.
• Kapetan Seiroku Murajama - 1. januar 1945 — 28. jul 1945.

Literatura

• Braun, Dejvid (1990). Warship Losses of World War Two. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-914-7. 
• D'Albas, Andrieu (1965). Death of a Navy: Japanese Naval Action in World War II. Devin-Adair Pub. ISBN 978-0-8159-5302-9. 
• Dul, Pol S. (1978). A Battle History of the Imperial Japanese Navy, 1941-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-097-6. 
• Hovart, Stiven (1983). The Fighting Ships of the Rising Sun: The drama of the Imperial Japanese Navy, 1895-1945. Atheneum. ISBN 978-0-689-11402-1. 
• Jencura, Hansgeorg (1976). Warships of the Imperial Japanese Navy, 1869-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-893-4. 
• Lacroix, Eric (1997). Japanese Cruisers of the Pacific War. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-311-3. 
• Uitli, M. (1995). Cruisers of World War Two: An International Encyclopedia. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-141-7. 

Spoljašnje veze

• Paršal, Džon; Bob Naket, Sender Kingsep i Alin Nivit. CombinedFleet.com: Aoba class „Imperial Japanese Navy Page (Combinedfleet.com)”. Pristupljeno 14. 06. 2006. 
• Tabular record: CombinedFleet.com: Kinugasa history
• Galerija: US Navy Historical Center Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. jun 2006)