Jastreb šišmišar

Jastreb šišmišar ili lunja šišmišar (Macheiramphus alcinus) je vrsta ptice grabljivice iz porodice jastrebova, jedina je vrsta monotipičnog roda Macheiramphus. Naseljava Subsaharsku Afriku, Jugoistočnu Aziju i Novu Gvineju. Glavni plen su mu šišmiši (slepi miševi), kojima duguje svoje ime.[2]

Jastreb šišmišar
Macheiramphus alcinus
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Accipitriformes
Porodica: Accipitridae
Rod: Macheiramphus
Bonaparte, 1850
Vrsta:
M. alcinus
Binomno ime
Macheiramphus alcinus
Bonaparte, 1850
Podvrste
  • M. a. alcinus
  • M. a. andersonii
  • M. a. papuanus
Rasprostranjenost podvrsta:
  M. a. andersonii
  M. a. alcinus
  M. a. papuanus
Sinonimi
  • Machaerhamphus alcinus (Westerman, 1851)
 

Jastreb šišmišar je vitka ptica grabljivica, srednje veličine, koja u proseku dostiže dužinu od 45 cm. On ima duga krila i u letu podseća na sokola. Perje odrasle jedinke je skoro u potpunosti tamnosmeđe ili crno, samo na grlu i grudima ima belo perje, a ima i bele kapke. Mladunci su prošarano smeđi i imaju više belog perja nego odrasli.

Ponašanje

uredi

Šišmiši su glavni plen jastreba šišmišara, ali on takođe lovi i male ptice, kao što su laste, čiope i legnjevi, a lovi čak i insekte. Plen uspeva da ulovi zahvaljujući svom brzom letu. Uspešnost lova je 49,3%. Jednom kad je uhvaćen, slepi miš brzo bude dokrajčen, a još uvek nije poznat tačan način na koji ga jastreb šišmišar ubija. On veoma brzo guta šišmiša, koji za samo 6 sekundi nakon hvatanja dospeva do stomaka.[3]

Jastreb šišmišar je noćna ptica, koja lovi u sumrak. Hrani se u letu i svoj plen guta ceo. Ovaj način ishrane je doveo do razvoja veoma velikog usnog otvora, koji je u odnosu na veličinu tela najveći među pticama grabljivicama, i sličniji je onom koji imaju ptice insektojedi, kao što su laste, čiope i legnjevi.[4]

Razmnožavanje

uredi

Udvaranje uključuje mnoge vazdušne akrobacije. Gnezdo gradi od granja, koje skuplja u letu. Prečnik gnezda je 90 cm, a dubina 30 cm.[5] Ženka sama leži na jajima. Mužjak joj često donosi hranu. Otprilike mesec dana nakon početka inkubacije, ptići se izležu iz jaja, a oba roditelja hrane mladunce. Oko 30–45 dana nakon izleganja, mladunci napuštaju gnezdo. Jastreb šišmišar usklađuje vreme svog gnežđenja sa razmnožavanjem šišmiša, zbog toga što su letargične trudne ženke i mladi neiskusni šišmiši, koji tek uče da lete, lak plen.[6]

Etimologija

uredi

Naučno ime roda je kovanica grčkih reči makhaira (grč. μαχαιρα), što znači nož; i rhamphos (grč. ῥαμφος), što znači kljun. Epitet vrste alcinus, znači nalik njorki, izveden je od Lineovog roda Alca, koji takođe ima veze sa tankim kljunom jastreba šišmišara.[7]

Ugroženost

uredi

Zbog svog velikog areala i relativno stabilne populacije, jastreb šišmišar ima status vrste koja nije ugrožena na IUCN-ovoj crvenoj listi.[1] Međutim, neke lokalne populacije su ugrožene, u Južnoafričkoj Republici, na primer, ima status ugrožene vrste.

Izvori

uredi
  1. ^ a b BirdLife International (2016). Macheiramphus alcinus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 17. 12. 2019. 
  2. ^ Mikula, P., Morelli, F., Lučan, R. K., Jones, D. N., & Tryjanowski, P. (2016). Bats as prey of diurnal birds: a global perspective. Mammal Review.
  3. ^ Black, H. L.; Howard, G.; Stjernstedt, R. (1979). „Observations on the Feeding Behavior of the Bat Hawk (Macheiromphus alcinus)”. Biotropica. 11 (1): 18—21. JSTOR 2388165. doi:10.2307/2388165. 
  4. ^ Jones, Landon R.; Black, Hal L.; White, Clayton M. (2012). „Evidence for Convergent Evolution in Gape Morphology of the Bat Hawk (Macheiramphus alcinus) with Swifts, Swallows, and Goatsuckers”. Biotropica. 44 (3): 386—393. JSTOR 41496010. 
  5. ^ The Hawk Conservancy Trust (1996-2007). Bat Hawk. Retrieved 16. 4. 2007, from http://www.hawk-conservancy.org/priors/bathawk.shtml
  6. ^ Hartley, R; Hustler, K (1993). „A less‐than‐annual breeding cycle in a pair of African Bat Hawks Machaeramphus alcinus”. 
  7. ^ Jobling, James A. (2014). „Key to Scientific Names in Ornithology”. Handbook of the Birds of the World Alive. Lynx Edicions. Pristupljeno 31. 10. 2014.  See entries Machieramphus and alcinus.

Spoljašnje veze

uredi