Ја сам ветар (drama)
Ja sam vetar (Nynorsk: Eg er vinden) je drama norveškog pisca Juna Fosea iz 2007. godine, dobitnika Nobelove nagrade za književnost za 2023. godinu. Reč je o dvojici muškaraca, Jednom i Drugom, koji putuju čamcem dok Jedan ne izvrši samoubistvo udavivši se.
| Ja sam vetar | |
|---|---|
| Orig. naslov | Eg er vinden |
| Autor | Jun Fose |
| Zemlja | Norveška |
| Jezik | norveški |
| Žanr / vrsta dela | drama |
| Izdavanje | |
| Datum | 2007. |
Istorija nastanka uredi
Predstava je napisana za Međunarodni festival u Bergenu gde je premijerno prikazana 24. maja 2007. godine, u režiji Eirika Stuboa, a u glavnim ulogama su nastupali Ole Johan Skjelbred-Knutsen i Fridtjov Sahajm. Ista verzija je izvedena u Narodnom pozorištu u Oslu od 4. oktobra iste godine. Kari Gravklev je nominovan za nagradu Heda za najbolju scenografiju/kostime/osvetljenje.[1]
Produkciju na engleskom jeziku režirao je Patris Šero 2011. za Festival u Avinjonu, a takođe je izvedena u Londonu, Parizu, Beču, Lionu i Barseloni.[2] Verzija koju je režirao Pol Takač izvedena je u pozorištima 59E59 (59E59 Theaters) u Njujorku 2014.[3]
Knjigu „Ja sam vetar”, koju je preveo Radoš Kosović, izdala je izdavačka kuća „Treći trg” 2019. godine.[4]
Prijem uredi
Čarls Spenser iz The Daily Telegraph-a napisao je:
Mrzeo sam ovu predstavu dok sam je gledao. Ali, probudio sam se jutros i otkrio da se Ja sam vetar još uvek vrti u mojoj glavi kao vrtlog u Čarobnjaku iz Oza. Kada predstava ovako ostane u sećanju, to je obično znak da ima neke zasluge.[5]
Spenser je opisao radnju i produkciju i napisao:
Čak i dok pišem, shvatam da sve ovo zvuči nepodnošljivo pretenciozno – i većina toga jeste. Ipak, u dubinama ove 70-minutne drame vreba snažno strahovanje kako od prolazne prirode ljudskih odnosa, tako i od strašne bezvoljnosti i nedostatka volje koji su simptomi hronične depresije.[5]
Predstavu je u Njujork tajmsu 2014. recenzirao Ben Brantli:
Eliptična i vrlo kratka predstava (trajala je oko sat vremena kada sam je video), Ja sam vetar nije za one koji veruju da samosvesnu diskusiju o kosmičkim stvarima treba ostaviti po strani nakon završetka fakulteta.[3]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Eg er vinden”. Sceneweb (na jeziku: Norwegian). Danse- og teatersentrum. Pristupljeno 2016-01-23.
- ^ „I Am the Wind”. Festival d'Avignon. Pristupljeno 2016-01-23.
- ^ a b Brantley, Ben (2014-01-16). „Converse All You Want, but Don't Expect Connection”. The New York Times. Pristupljeno 2016-01-23.
- ^ „Ja Sam Vetar”. trecitrg.rs. Pristupljeno 19. 10. 2023.
- ^ a b Spencer, Charles (2011-05-11). „I Am the Wind, Young Vic, review”. The Daily Telegraph. Pristupljeno 2016-01-23.
