Jevtimije Pečerski

Jevtimije Pečerski je shihomonah Kijevo-Pečerskog manastira, poštovan kao svetitelj. Ruska pravoslavna crkva ga pominje 20. januara (2. februara) i 28. avgusta (10. septembra) (Sabor prepodobnih otaca Kijevo-Pečerskih dalekih pećina) i u drugu nedelju (nedelja) Velikog posta (Sabor Preosvećenih otaca Kijevo-Pečerskih).

Jevtimije Pečerski

Biografija

Nepoznato je vreme i okolnosti života svetog Jevtimija. Književnost 19. veka, bez ikakvog osnova, datira njegov život u 13-14 vek. Evtimijeve mošti, koje se nalaze u Dalekim pećinama Kijevo-Pečerske lavre, o čemu prvi izveštava „Teraturgim“ monaha Atanasija Kalnofojskog (1638). On navodi da je na svetiteljevim moštima bio krst, „kojim se blagosiljaju ljudi koji mu dolaze, a neki isceljuju“. Od druge polovine 19. veka o ovom krstu nema pomena. Na kartama Dalekih pećina 17-18 veka, u natpisima koji objašnjavaju lokaciju moštiju svetitelja, Jevtimije je nazvan „jeroshimamonah“ ili „shimnik“. Biohemijskim pregledom moštiju utvrđeno je da je preminuo u dobi od 30-40 godina.

Lokalno poštovanje Jevtimija počelo je krajem 17. veka kada je pečerski arhimandrit Varlaam (Jasinski) (budući mitropolit kijevski) ustanovio proslavu Sabora Preosvećenih otaca Dalekih pećina. Jevstatije se pominje u 3. troparu 8. pesme kanona Kijevo-Pečkih svetitelja Dalekih pećina (kraj 17. veka). Poštovanje u celoj crkvi počelo je nakon što je Sveti Sinod u drugoj polovini 18. veka dao dozvolu da se imena jednog broja kijevskih svetaca unesu u opštecrkvene mesečne kalendare. Tropar i Kondak svetom Jevtimiju napisani su u 19. veku. Kondak o njemu izveštava: „Kada da si prihvatio shimu, bio si tih, ćutao, prečasni, nikada ni sa kim, osim molitve Gospodu, ništa nisi govorio i hranu, ili jake napitke, ništa nisi jeo; Tako ćeš danas naći hranu koja ne propada na nebu, Jevtimije, moli se da se i mi pričestimo.”

Dan sećanja 20. januara ustanovljen je u drugoj polovini 19. veka i vezuje se za proslavu Jevtimija Velikog na ovaj dan.