Један ујутро (film)

Jedan ujutro (engl. One A.M.) je američki nemi humoristički film iz 1916. godine, režisera, ko-scenariste i glavnog glumca Čarlija Čaplina. Predstavlja jedan od manje tipičnih naslova Čaplinove filmografije, s obzirom da se − s izuzetkom kratkog početnog kadra gde Albert Ostin tumači taksistu − Čaplin pojavljuje kao jedini lik. Radnja prikazuje njegove pokušaje da nakon razuzdanog noćnog provoda dođe u krevet, ali se pri tome usled pijanstva suočava s nizom poteškoća. Ovo je takođe jedno od Čaplinovih retkih ostvarenja u kom nije tumačio ulogu skitnice.

Jedan ujutro
Filmski poster
Izvorni naslov	One A.M.
Režija	Čarli Čaplin Edvard Bruer (tehnički režiser)
Scenario	Čarli Čaplin Vinsent Brajan Maverik Terel
Producent	Henri P. Kolfild
Glavne uloge	Čarli Čaplin
Direktor fotografije	Vilijam Foster Roland Totero
Montaža	Čarli Čaplin
Distributer	Mutual Film Corporation
Godina	1916.
Trajanje	26 minuta
Zemlja	SAD
Jezik	nemi (engleski titlovi)
IMDb veza

Iako naslov filma sugeriše da bi radnja trebalo da se odvija oko jedan sat ujutro, kada Čarli stigne kući taksijem, napolju je prilično svetlo. Ovo je verovatno urađeno zbog nepraktičnosti noćnog snimanja u to vreme.

Radnja

Ceo film

Film počinje scenom bogatog mladića koji dolazi u svoju kuću taksijem ujutru nakon noći opijanja. Uzalud pokušava da uhvati ručicu spolja. On misli: „Stvarno treba da postave kvake blizu vrata.”

Kada je konačno pronađe nakon nekog traženja, izlazi, držeći ruku na otvorenom prozoru taksija. Međutim, u svom pijanom stanju, misli da mu je ruka zaglavljena i pokušava da je izvuče. „Nikad nisam voleo taksije”, primećuje on.

Zatim vadi svoju maramicu, duva nos na nju i briše je o vrata taksija, u pokušaju da oslobodi ruku. Međutim, maramica mu pada, a mladić, u svom pijanom stanju, ne razmišlja o tome da mora samo da povuče ruku i ode sa strane da uzme maramicu, umalo ne razbije taksi i umalo se ubije u pokušaju da povrati svoju maramicu na teži način.

Sve ovo vreme, taksista uopšte ne reaguje. Zahvaljujući velikom čudu, pijanac povuče ruku i udari glavom o vrata taksija tako snažno da se ponovo nađe unutra. Međutim, na sreću, do tada je zgrabio svoju maramicu.

Gleda u taksimetar kako bi znao koliko treba da plaiti. Međutim, brojke se kreću brzo − prebrzo za pijanca. Zuri u njih nekoliko sekundi, zatim se osvrće na pejzaž, a onda ponovo gleda u taksimetar, gde se brojevi još uvek kreću. Misli da su brojevi poludeli i samo stavlja cilindar. Zatim zapali cigaru i, slučajno, upaljenim krajem opeče taksisti ruku. Užurbano plaća i odlučuje da ode.

Međutim, on ne primećuje činjenicu da mu je jakna zarobljena u zatvorenim vratima. Kapa mu pada dok je trzao nazad ka taksiju. Umalo ne probuši točak u pokušaju da oslobodi jaknu, a vrata se, neočekivano, otvaraju uz trzaj. Naravno, ponovo je nokautiran.

Dolazi do svojih ulaznih vrata. Međutim, kada stigne, suočava se sa drugim problemom. Misli da je zaboravio ključ i mora da uđe kroz prozor. On ga otvara i penje se. Tom prilikom, ulazi u akvariju postavljenu ispod prozora, a zatim se kliza na otiraču. Otkriva da mu je ključ sve vreme bio u džepu kaputa i odlučuje da uđe na „pravilan” način, odnosno kroz vrata.

Međutim, kada uđe, oklizne se na otirač, i za 10 sekundi klizanja i uspravljanja, vrata postaju pijančev jedini oslonac. Naravno, vrata su najgora moguća opcija za naslon, a pijanac plaća cenu. Bori se da balansira i pita se da li nosi klizaljke. Konačno se oklizne kada pusti vrata, povrati ravnotežu, ali je ubrzo izgubi, s obzirom na to da mora da balansira na vešalici za jaknu, a zatim ponovo oklizne i padne na vilicu.

On se vraća i hoda iznenađujuće stabilno nekoliko koraka, sve dok mu se ne približi još jedna prostirka, a noge mu ne iskliznu ispod njega, zbog čega pada na leđa. Sleće između tepiha od tigrovine i plišanog evroazijskog risa, koji ga užasavaju jer misli da su stvarni. Pokušava da se udalji od njih, što samo dovodi do još većeg veselja dok pijanac pokušava da šutne tigrovu prostirku, a onda kasnije misli da tigar pokušava da mu pojede nogu. Međutim, tu se stvar ne završava. Pokušava da namami risa dajući mu vazdušni poljubac, a zatim mu prilazi i šutne ga. To se, međutim, završava kada on dođe do stola.

Tamo pokušava sebi da sipa piće, ali mu se jakna slučajno zaglavi u rupu na stolu, a ploča stola se okreće. Nesvestan jakne koja je zaglavljena na stolu, nastavlja da juri za pićem i nikako ne odustaje. Pokušava da baci ruke na piće, ali mu izmiče. Njegova snaga volje raste iz minuta u minut, a njegovo trčanje postaje brže − kao i ploča stola. „Ovo je najbrža tura pića koju sam ikada video!” primećuje kako mu piće stalno izmiče.

Malo-pomalo, pijanac se umara i zastaje na trenutak. Međutim, on vidi da su i pića prestala, i misli da može doći do njih ako samo priđe do njih. Kada to uradi, ploča stola ponovo počinje da se okreće, a divlja potera se nastavlja. Pijanac tetura unazad, a piće mu je nadohvat ruke. Međutim, kada pokuša da ga uzme, jurnjava se nastavlja i on nastavlja da trči.

I onda, nakon svog tog vremena, shvata da je jakna bila uzrok vrtnje ploče stola. Skine je i krene ka piću, ali sto se vrti. Njegovo stopalo je na jakni i on nastavlja da trči za pićem. Konačno pada od iscrpljenosti i, eto, ploča stola prestaje da se okreće. U čudu gleda u pića dok su stala. „Šta vas je zadržalo?” on pita.

Uzima piće — i po volji sudbine, sipa ga na sto. Videći da je čaša još prazna, uzima drugu čašu i ponovo sipa piće na sto. Zatim pokušava da ga sipa direktno u čašu, ali nalazi način da i to upropasti — neoprezno ga je poprska svuda po podu i po cipelama.

Zatim pokušava da zapali cigaretu, ali i to zabrlja. Ne može da je zapali i baca je u šešir, koji je na podu, misleći da je kanta za otpatke, a zatim opeče ruku zapaljenim krajem. Priđe svom šeširu i vadi cigaretu, a zatim je baci na veliku baru piva koju ima. „Ova je izgorela”, primećuje on i baca je u šešir.

Vadi još jednu cigaretu, oklizne se na tepih, bezuspešno pokušava da okači šešir o klin, ipak ga nekako stavlja, a onda se oklizne na drugi tepih, glavom pada na dno stepenica. Odbacuje jaknu i šešir i kreće ka piću. Paranoičan što ga čeka nova jurnjava, skače na njega. Naravno, on ih uzima, sipa i guta.

Zatim hoda po risu i misli da mu je noga zarobljena među risovim nogama. Naravno, umesto da samo povuče noge, on umesto toga udara risova usta sa leve noge. Međutim, njegove noge klize ispod njega i on pada na leđa.

Sve ovo ga je iscrpilo. „Laku noć! Odoh da spavam!” izjavljuje on i pokušava da se popne stepenicama u svoju spavaću sobu. Ali na poslednjem koraku, on posustaje, gubi ravnotežu i, naravno, klizi svih 13 stepenika dole. Pokuša ponovo, i ponovo je oboren, zamalo da se oklizne na tepihu. Priđe do pića, popije još jednu čašu i zatetura se, padajući na leđa. Sa cigaretom u ustima, pokušava ponovo − i ponovo ne uspe. On nastavlja nekoliko puta da se bezuspešno popne uz stepenice, a veliki sat s kukavicom na spratu takođe predstavlja problem, zbog neverovatno širokog zamaha svog klatna. Pijanac postaje sve kreativniji sa svojim pokušajima da se popne uz stepenice, koristeći planinsku opremu, na primer, u svom sledećem pokušaju.

Ovo ne ide dobro. Konopac nije dovoljno dugačak, što znači da pijanac može da iskoristi samo ograničenu dužinu. Kada stigne do vrha, konopac popušta, a on bespomoćno klizi dole. „Da sam znao da jodlam, uspeo bih!” napominje, nakon što je skliznuo. Ponovo pokušava da se popne i, nekim čudom, stiže gore. Međutim, klatno mu udari u vilicu, a Čarli zatetura nazad ka stepenicama − sve do mesta odakle je krenuo.

Kaže „Probaću drugi put.” Pokušava da se popne drugim stepenicama, ide skroz dole, a onda se pita kako je ponovo oboren. Penje se na vrh stola i već je istrčao maraton pre nego što je uspeo da postigne ravnotežu. I još uvek trči maraton dok odlučno gleda u svoju sobu. „Lagana vežba”, misli on — i pada sledećeg minuta.

Ponovo pokušava da se popne preko prvog stepeništa, i ponovo pada skroz dole − samo ovaj put, vuče tepih sa sobom. Umotan u ovaj tepih, proba još jednom i zatim pokušava da se popne preko vešalice za jaknu. Veoma je opasno, a njegov život na trenutak visi o koncu, sve dok se pijanac ne uhvati za stepenište i uspe da dođe do vrata svoje sobe.

Klatno ga ponovo udara i ovaj ponovo klizi dole. Ponovo pokušava da ode u svoju sobu istim putem, i ovaj put uspeva. Klatno mu ponovo udari u vilicu, ali ovaj put nije oboren niz stepenice, već ulazi četvoronoške u svoju sobu.

On traži svoj krevet na izvlačenje. Ponovo dolazi do nevolja kada pijanac razbije krevet i pocepa šešir. Odustaje od ideje da spava u svom krevetu i odlazi u kupatilo po dalju inspiraciju. Uđe pod tuš i, naravno, u pijanom stanju, pali ga. Pokvasi se, i pokisnut ulazi u kadu i onda zaspi pod peškirom.

Uloge

Čarli Čaplin u filmu

Glumac	Uloga
Čarli Čaplin	pijanac
Albert Ostin	taksista

Prijem

Jedan recenzent za Louisville Herald napisao je: „Čaplin sam kreira svu akciju koja je neophodna da bi izazvao smeh po kome je postao poznat, i nema sumnje da je ovo najzahtevnija uloga koju je ovaj komičar ikada imao.”

Zvučna verzija

Godine 1932, Amedi van Boren iz studija Van Beuren Studios, kupio je Čaplinove komedije snimljene za Mutual po ceni od 10.000 dolara po komadu, dodao je muziku Džina Rodemiča i Vinstona Šarplsa, kao i zvučne efekte, i ponovo ih objavio putem kompanije RKO Radio Pictures. Čaplin nije imao pravno sredstvo da zaustavi ovo izdanje. Mnogi obožavaoci Čaplina smatraju da je ova verzija filma „Jedan ujutro” briljantna kombinacija muzike i zvučnih efekata sa akcijom.

Spoljašnje veze

• Jedan ujutro na sajtu IMDb (jezik: engleski)