Википедија

Jerg Demus

Jerg Demus (nem. Jörg Demus; Sankt Pelten, 2. decembar 1928 — Beč, 16. april 2019) bio je austrijski klasični pijanista koji se pojavio u inostranstvu i snimio mnoštvo snimaka. Takođe je bio kompozitor i predavač na muzičkim akademijama. U kompoziciji i sviranju fokusirao se na kamernu muziku i lied. Svirao je sa pevačima poput Elizabet Švarckopf i Ditrih Fišer Diskau, kao klavirski duo sa Paulom Badurom-Škodom, i sa gudačima kao što su Josef Suk i Antonio Janigro Demus je imao ključnu ulogu u dovođenju istorijskog fortepijana na koncertne podijume. Primio je nacionalni orden Legije časti, među mnogim nagradama. Smatraju ga jednim od vodećih austrijskih pijanista neposredno nakon Drugog svetskog rata.[1][2][3]

Jerg Demus
Jerg Demus
Datum rođenja(1928-12-02)2. decembar 1928.
Mesto rođenjaSankt Pelten, Austrija
Datum smrti16. april 2019.(2019-04-16) (90 god.)
Mesto smrtiBeč, Austrija
RoditeljiOtto Demus

Biografija

uredi
 
Jerg Demus na turneji po Južnoj Africi 1972.

Rođen je 2. decembra 1928. u Sankt Peltenu, kao sin istoričara umetnosti Oto Demusa i koncertne violinistkinje.[4][3][2] Sa šest godina Demus je dobio prve časove klavira. Pet godina kasnije, sa jedanaest godina, stupio je na Bečku muzičku akademiju, učeći sviranje klavira, kompoziciju i dirigovanje.[5] Kao pijanista debitovao je još kao student: sa 15 godina svirao je Bahove zbirke kompozicije „Dobro temperovani klavir”[3] u Prijateljskom muzičkom društvu.[6] Diplomirao je 1945. godine, nakon čega je nastavio da studira dirigovanje kod Jozefa Kripsa[7] i Hansa Svarovskog.[8][2] Demus je studirao u Parizu kod Iv Neta od 1951. do 1953. godine. Godine 1953. dalje je studirao kod Vilhelma Kempfa, Artura Benedetija Mikelanđela i Edvina Fišera, i pohađao je tečajeve kod Valtera Gizekinga.[7]

Godine 1951. imao je prvu turneju po Južnoj Americi, a zatim je međunarodno učestvovao.[2] Svirao je u Engleskoj i Francuskoj.[6] Godine 1972. je obišao Južnu Afriku svirajući u svim većim gradovima. Godine 1974. nastupio je na koncertu Pibodi Mejson u Bostonu.[9]

Bio je aktivan kao lied i partner u kamernoj muzici, nastupajući sa pevačima poput Elizabet Švarckopf i Ditrih Fišer Diskau, Eli Ameling i Peter Šrajer, kao i sa gudačima kao što su Josef Suk i Antonio Janigro. Nastupao je kao solista sa modernim i istorijskim instrumentima, vraćajući fortepijano na koncertne podijume.[5] Sarađivao je sa Paulom Badurom-Škodom na koncertima i na knjizi koja se odnosi na interpretaciju Betovenovih sonata za klavir.[10]

Sviranje Bahovih dela pokazalo je njihovu strukturu kao i melodiju. Favorizovao je Šumanovu muziku, otkrivajući visok stepen razigrane lakoće pored romantične izražajnosti. Sviranje Debisove muzike ističe se u Klangsinn, osećaj za živopisni impresionistički zvučni svet.[11] Sakupio je istorijske instrumente sa tastaturom i poklonio ih muzeju. Predavao je na muzičkim akademijama u Beču i Štutgartu.[5]

Bio je kompozitor, uglavnom muzike za klavir, kamernu muziku i lied, komponujući u generalno konzervativnom stilu. Inspiraciju za muziku za violončelo i klavir nalazi u pesama Pola Verlena i pozne Šumanove muzike.[12]

Nastavio je da svira malo pre svoje smrti, nastupajući sa Paulokm Badurom-Škodom 2018. godine.[3] Preminuo je u Beču 16. aprila 2019, nakon kratke bolesti.[3][5]

Nagrade

uredi

Godine 1956. osvojio je prvu nagradu na međunarodnom klavirskom takmičenju Feručo Buzoni.[13] Godine 1979. dobio je Mocartovu medalju Mozartgemeinde Wien. Dobitnik je nagrade austrijske dekoracije za nauku i umetnost 2006. godine, Betovenovog prstena i društva 1977. godine, nagrade Roberta Šumana u Cvikau i nacionalnog ordena Legije časti.[5]

Snimci

uredi

Među mnogim njegovim snimcima nalaze se kompleti klavirskih dela Roberta Šumana i Kloda Debisija. Takođe je snimio Šubartov Impromptus na etiketi Deutsche Grammophon.[12] Snimao je na istorijskim instrumentima, uključujući, na primer, najraniji takav snimak Betovenove sonate Waldstein 1970, na Brodvudu iz 1802.[14]

Snimio je nekoliko kompozicija sa violončelom Marijom Kligel, uključujući Poetische Sonate u g-molu, op. 8, Liebe op. 21, posle Crimen Amoris, sonate za violončelo u c-molu, Il Tramonto op. 35 i Nacht der Sterne op. 14.[15]

Reference

uredi
  1. ^ 88 notes pour piano solo, Jean-Pierre Thiollet, Neva Editions. 2015. ISBN 978-2-3505-5192-0. str. 52.
  2. ^ a b v g oe1.orf.at. „Menschenbilder | SO | 22 01 2017 | 14:05”. oe1.orf.at (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2021-04-23. 
  3. ^ a b v g d Rundfunk, Bayerischer (2019-04-25). „Pianist Jörg Demus gestorben: Mit Bach fing alles an | BR-Klassik”. www.br-klassik.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2021-04-23. 
  4. ^ Obituaries, Telegraph (12. 5. 2019). „Jörg Demus, Austrian pianist celebrated for sparkling performances of Viennese classics such as 'Winterreise' – obituary”. The Telegraph (na jeziku: engleski). ISSN 0307-1235. Pristupljeno 12. 8. 2020. 
  5. ^ a b v g d georg.leyrer (2019-04-17). „Österreichischer Pianist Jörg Demus gestorben”. kurier.at (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2021-04-23. 
  6. ^ a b Sinkowicz, 17 04 2019 um 17:35 von Wilhelm (2019-04-17). „Jörg Demus ist tot: Der Ballettmeister der zehn Finger”. Die Presse (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2021-04-23. 
  7. ^ a b „Jörg Demus | Biography & History”. AllMusic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-23. 
  8. ^ „Jorg Demus (Piano) - Short Biography”. www.bach-cantatas.com. Pristupljeno 2021-04-23. 
  9. ^ Eckert, Thor (12 October 1974). "Review". Christian Science Monitor. ...Demus in no-nonsense sonata recital at Sanders
  10. ^ Les sonates pour piano de Ludwig van Beethoven / Paul Badura-Skoda et Jörg Demus.
  11. ^ Sinkowicz, 17 04 2019 um 17:35 von Wilhelm (2019-04-17). „Jörg Demus ist tot: Der Ballettmeister der zehn Finger”. Die Presse (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2021-04-23. 
  12. ^ a b „WORKS FOR CELLO & PIANO”. ArkivMusic. Arhivirano iz originala 23. 04. 2021. g. Pristupljeno 2021-04-23. 
  13. ^ „Albo d'oro - Fondazione Concorso Pianistico Internazionale Ferruccio Busoni”. web.archive.org. 2012-03-28. Arhivirano iz originala 28. 03. 2012. g. Pristupljeno 2021-04-23. 
  14. ^ Patrick Rucker (15. 2. 2019). „Beethoven's 'Waldstein' Sonata: a guide to the greatest recordings”. Gramophone. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  15. ^ „DEMUS: Sonate poetique / Sonata in C Minor - 8.225036”. www.naxos.com. Pristupljeno 2021-04-23. 

Spoljašnje veze

uredi

  Mediji vezani za članak Jerg Demus na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јерг_Демус&oldid=27819834”