Jefim Bogoljubov
Jefim Bogoljubov (rus. Ефим Дмитриевич Боголюбов; rođen je 14. aprila 1889. u Kijevu, Ukrajina, a umro 18. juna 1952. u mestu Triberg im Švarcvald u Nemačkoj) je bio ukrajinski velemajstor.
| Jefim Bogoljubov | |
|---|---|
 Jefim Bogoljubov 1925. godine | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 14. april 1889. |
| Mesto rođenja | Kijev, Ukrajina |
| Datum smrti | 18. jun 1952. (63 god.) |
| Mesto smrti | Triberg im Švarcvald, Nemačka |
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
| 8 |              | 8 | |||||||
| 7 | 7 | ||||||||
| 6 | 6 | ||||||||
| 5 | 5 | ||||||||
| 4 | 4 | ||||||||
| 3 | 3 | ||||||||
| 2 | 2 | ||||||||
| 1 | 1 | ||||||||
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
1. d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 Lb4+
Kada imam bele figure pobeđujem jer imam bele figure. Kada imam crne figure pobeđujem jer sam Bogoljubov.
Bio je vodeći ukrajinski šahista. Emigrirao je u Nemačku 1926. a 1951. dobija od FIDE titulu velemajstora.
Igrao je mečeve za titulu šampiona sveta dva puta, oba puta protiv Aleksandra Aljehina. Prvi put je izgubio sa skorom 15½-9½, a drugi put sa 15½-10½.
Bogo-Indijsko šahovsko otvaranje je nazvano po Bogoljubovu: 1. d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 Lb4+.
Šahovska karijera uredi
- 1911. deli prvo mesto na šampionatu Kijeva, i deli deveto i deseto mesto u Sankt Peterburgu (sveruski amaterski turnir na kome pobeđuje Stepan Levitski).
- 1912. u Vilni zauzima drugo mesto iza Karela Hromadke.
- 1913. u Sankt Peterburgu zauzima osmo mesto (sveruski majstorski turnir, šampionat Rusije na kome pobeđuju Aleksandar Aljehin i Aron Nimcovič).
Prvi svetski rat uredi
1914. (u julu/avgustu) igra turnir u Manhajmu i zauzima 8-9 mesto. Nažalost, turnir je bio prekinut. Pošto je objavljen rat Rusiji, 11 ruskih šahista internirano je za Nemačku (Aljehin, Bogoljubov, Bogatirčuk, Flamberg, Kopelman, Malitin, Rabinovič, Romanovski, Saburov, Selesnjev, Vajnštajn). U septembru 1914. njih četvoro (Aljehin, Bogatirčuk, Saburov i Kopelman) su bili oslobođeni i dozvoljeno im je da se preko Švajcarske vrate u domovinu. Ruski internisti igrali su osam turnira, prvi u Baden-Badenu (1914) a sve ostale u Tribergu (1914-1917). Bogoljubov zauzima drugo mesto iza Aleksandra Flamberga u Baden-Badenu i pobeđuje na pet turnira u Tribergu.
Nastavak uspešne karijere uredi
Posle Prvog svetskog rata pobedio je na mnogim međunarodnim turnirima:
- 1919. u Berlinu,
- 1920. u Stokholmu,
- 1921. u Kilu.
- 1923. delio je treće mesto u Karlsbadu.
- 1924. Bogoljubov se vraća u Rusiju (tada SSSR) i dva puta pobeđuje na šampionatu Sovjetskog Saveza (1924 i 1925).
- 1925. na turniru u Vroclavu pobeđuje kao i
- 1925. u Moskvi ispred Emanuela Laskera[1] i Kapablanke[2].
Emigracija u Nemačku uredi
(1. 4. 1889 – 18. 6. 1952)
- 1926. emigrira u Nemačku.
- 1926. u Berlinu pobeđuje ispred Akibe Rubinštajna[3].
- 1928. i 1928/29. pobeđuje dva meča protiv Maks Evea[4] u Holandiji.
- 1929. i 1934. igra mečeve za svetskog prvaka protiv Aleksandra Aljehina i oba puta gubi.
- 1931. igra za reprezentaciju Nemačke na prvoj tabli na četvrtoj šahovskoj olimpijadi u Pragu. Dobija individualnu srebrnu medalju.
- 1930. u San Remu deli drugo mesto sa Nimcovićem iza Aljehina.
- 1931. u Stokholmu takođe deli drugo mesto sa Štolcom iza Isaka Kašdana.
- 1933. U Bad Pirmontu pobeđuje.
- 1935. pobeđuje u Bad Nojhajmu i Bad Sarovu,
- 1935. deli prvo mesto u Berlinu.
- 1936. deli prvo mesto u Bad Elsteru.
- 1937. deli prvo mesto u Bad Elsteru.
- 1937. u Bremenu pobeđuje.
- 1938. pobeđuje u Bad Elsteru.
- 1939. pobeđuje u Štutgartu (I evropski turnir)
Drugi svetski rat uredi
Za vreme Drugog svetskog rata izgubio je meč od Evea u Krefeldu 1941, i igrao nerešeno u mini meču s Aljehinom u Varšavi, 1943. Takođe je igrao na nekoliko turnira u Nemačkoj i na okupiranim teritorijama. 1940. pobeđuje u Berlinu i deli prvo mesto sa Antonom Kolerom u Krakovu. 1941. bio je četvrti u Minhenu (II evropski turnir, Štolc je bio pobednik), zauzima treće mesto iza Aljehina i Paula Feliksa Šmita u Krakovu. 1942. je peti u Salzburgu (Aljehin je pobednik), deli od 3-5 mesta u Minhenu (I evropski šahovski šampionat, Aljehin pobeđuje), zauzima treće mesto u Varšavi. 1943. je četvrti u Salzburgu (pobeđuju Paul Keres i Aljehin) i deli drugo mesto u Krinici. 1944. pobeđuje ispred Fjodora Bogatirčuka u Radomu.
Novi šahovski uspesi posle rata uredi
Posle Drugog svetskog rata je živeo u Zapadnoj Nemačkoj.
- 1947. pobeđuje na turnirima Lineburgu i Kaselu.
- 1949. pobeđuje u Bad Pirmontu (treći šampionat Zapadne Nemačke u šahu) i deli prvo mesto sa Elmarsom Zemgalisom u Oldenburgu.
- 1951. pobeđuje u Augzburgu i Sarbrikenu.
- 1951. dobija titulu internacionalnog velemajstora od šahovske federacije FIDE.
Bogo-Indijsko šahovsko otvaranje je nazvano po Bogoljubovu: 1. d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 Lb4+.
Reference uredi
- ^ „Bogoljubov – Lasker”. Chessgames.com. Pristupljeno 2. 11. 2017.
- ^ „Bogoljubov - Rubinštajn”. Chessgames.com. Pristupljeno 2. 11. 2017.
- ^ „Kapablanka – Bogoljubov”. Chessgames.com. 26. 11. 1926. Pristupljeno 2. 11. 2017.
- ^ „Bogoljubov - Eve”. Chessgames.com. Pristupljeno 2. 11. 2017.
