Jovanova buna
Jovanova buna je bila neuspešna buna pristalica kneza Miloša Obrenovića protiv ustavobranitelja i Turskog ustava iz 1838. godine. Trajala je od 23. do 28. maja 1839. godine, a ugušio ju je Toma Vučić Perišić.
Buna uredi
Knez Miloš je pokušavao da obori Ustav iz 1838. godine. Prvi sukobi između kneževih pristalica i opozicije (ustavobranitelja) otpočeli su već u vreme priprema za objavu Ustava. Od tada do kneževog pada oni nisu prestajali. Knez je pokušao da na svoju stranu, protiv činovnika, privuče narod. Napušten od svojih najbližih saradnika i prijatelja, on se odlučio na poslednji korak da bi se oslbodio ustavobranitelja: da pobuni garnizonsku vojsku i pristalice u narodu uz pomoć svog brata Jovana Obrenovića. Ovaj pokušaj poznat je kao Jovanova buna. Buknula je 23. maja u sva tri garnizona: kragujevačkom, ćuprijskom i kruševačkom. Uporedo sa pobunom vojnika, trebalo je da teče i pobuna seljaka u centralnoj Šumadiji. Ona se osetila u rudničkom i kragujevačkom okrugu (24 sela kragujevačkog okruga uzela su učešća u buni). Slaba organizacija razlog je što se buna nije proširila na ostale okruge. Ustavobranitelji su usredsredili sve snage za gušenje ustanka. Na sastanku kneza i njegovih protivnika kod beogradskog vezira, knezu je otvoreno rečeno da stoji iza bune i da može završiti u zatvoru ili čak na gubilištu. Knez je samo ćutao. Oficiri se nisu priključili pobuni; učestvovali su samo vojnici. Toma Vučić Perišić je bio taj koji je ugušio bunu. Pobunjenici se predaju njegovoj brojnijoj vojsci 28. maja. Vučić je vojnike svukao do gaća i tako ih raspustio kućama, dok je predvodnika kapelmajstora Šlezingera uvaljao u blato. Tako se Jovanova buna završila bez prolivene krvi.
Posledice uredi
Miloševa abdikacija vezana je za Jovanovu bunu. Opozicija je došla na ideju da kneza preko Skupštine primora na abdikaciju, jer nije mogao da se pomiri sa ustavnim poretkom. Vučić je podstakao narod da se ne razilazi dok se ne utvrdi pokretač bune. Vršio je pritisak i na Savet koji se nije odmah složio sa ovakvim postupcima. Pritisnut Vučićem i narodom koji ga je pratio, Savet je pozvao deputate za Narodnu skupštinu. Ona je održana 12. juna i to je prva Skupština na kojoj knez nije prisustvovao. Na njoj su se čuli povici da se knez kamenuje ukoliko ne podnese ostavku. Knez je rešio da da ostavku jer se nalazio u bezizlaznoj situaciji. Akt kojim je prepustio vlast svome starijem sinu Milanu objavljen je u Novinama srbskim na dan njegovog napuštanja zemlje.
Izvori uredi
- Radoš Ljušić; Kneževina Srbija (1830—1839), SANU, Beograd 1986.