Jovan Atanacković
Jovan Atanacković (Negotin, 24. mart 1848 — Beograd, 9. avgust 1921) bio je general srpske vojske.
| Jovan Atanacković | |
|---|---|
 Jovan Atanacković | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 24. mart 1848. |
| Mesto rođenja | Negotin, Kneževina Srbija |
| Datum smrti | 9. avgust 1921. (73 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Kraljevina SHS |
| Vojna karijera | |
| Čin |   General |
Biografija uredi
Završio je gimnaziju u Negotinu i 9. oktobra 1865. stupio je u Vojnu akademiju. Unaprijeđen je u čin artiljerijskog potporučnika 1. januara 1870, zatim u kapetana 2 klase 2. avgusta 1876, generalštabnog kapetana 1 klase 21. marta 1878, generalštabnog pukovnika 1. novembra 1892, generala 6. decembra 1897, penzionisan je 10. avgusta 1900, reaktiviran 20. novembra 1902, i ponovo penzionisan 31. marta 1906.
Bio je vodnik poljske baterije do 1872, od tad do 1875. komandir ćuprijske narodne baterije, 1875 komandir I brdske baterije, 1879. ordonans-oficir kralja do 1881. u glavnom generalštabu, do 1882. bio je šef štaba artiljerijske brigade, od 30. oktobra 1882. do 15. novembra 1883. šef štaba divizije stajaće vojske, a od tada komandant 11. bataljona, pa komandant šumadijskog pješadijskog puka. U ratu 1876. bio je komandir druge poljske baterije, pa druge teške baterije timočkog artiljerijskog puka, zatim šef štaba Krajinske vojske. U ratu 1877—1878 bio je pomoćnik šefa štaba drinskog kora i šef štaba drinske divizije. Godine 1885. postao je šef operativne kancelarije štaba Vrhovne komande, a 1900. ministar vojni. Uzeo je učešća u Majskom prevratu 1903. godine. Kao istaknuti zaverenik iste godine postao je kancelar ordenja kralja Petra I Karađorđevića.[1][2]
Srpska odbrana uredi
Nakon Ilindenskog ustanka u Makedoniji 1903. u Srbiji se stvara ideja o stvaranju srpskog četničkog pokreta, odnosno srpskog četničkog komiteta koji bi Srbe u Staroj Srbiji i Makedoniji oružanom rukom štitio od nasilja četa VMRO i albanskih bandi kačaka. Oslabljena turska vlada nije želela da prekine anarhiju u Kosovskom vilajetu, jer je u tome videla način da se pogranične oblasti očiste od Srba.[3] Bazu buduće Srpske odbrane, udruženja koje je imalo da sprovodi tu ideju u delo činila je trojka − Milorad Gođevac, Luka Ćelović i Jovan Atanacković. Prvi predsednik udruženja Srpske odbrane stvorenog septembra 1903. bio je upravo general Jovan Atanacković i na tom položaju je ostao do jula 1905.[4][5]
Reference uredi
- ^ Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, Beograd 1929, knjiga 1, 87.
- ^ Sve srpske vlade, Beograd 1992, 57.
- ^ http://www.inisbgd.co.rs/celo/2010_3.pdf J. V. Višnjakov, Tokovi Istorije 3/2010, 7-23
- ^ www.glas-javnosti.rs, Pristupljeno 28. 3. 2013.
- ^ Stanislav Krakov, Plamen četništva, Beograd 1930, 90-94.
Literatura uredi
- Ivetić, Velimir (2000). Načelnici generalštaba 1876—2000. Beograd: Novinsko-informativni centar VOJSKA.
