Jozef I Habzburški

Jozef I (nem. Joseph I.; Beč, 26. jul 1678 — Beč, 17. april 1711) bio je vladar iz dinastije Habzburga, car Svetog rimskog carstva, kralj Ugarske, kralj Češke i nadvojvoda Austrije, bio je sin cara Leopolda I i njegove treće žene Eleonore od Pfalc-Nojburga.

Jozef I Habzburški
Lični podaci
Datum rođenja	(1678-07-26)26. jul 1678.
Mesto rođenja	Beč, Habzburška monarhija
Datum smrti	17. april 1711.(1711-04-17) (32 god.)
Mesto smrti	Beč, Habzburška monarhija
Porodica
Supružnik	Vilhelmina Amalija od Braunšvajg-Kalenberga
Potomstvo	Marija Jozefa od Austrije, Archduke Leopold Joseph of Austria, Marija Amalija od Austrije
Roditelji	Leopold I Eleonora-Magdalena Nojburška
Dinastija	Habzburzi
Car Svetog rimskog carstva
Period	1705 — 1711
Prethodnik	Leopold I, car Svetog rimskog carstva
Naslednik	Karlo VI, car Svetog rimskog carstva
Kralj Ugarske
Period	(1687 – 1711)
Prethodnik	Leopold I Habzburški
Naslednik	Karlo VI, car Svetog rimskog carstva

Još za očeve vladavine postao je kralj Ugarske (1687) i kralj Rimljana (1690). Dobijanjem titule kralja Rimljana bio je određen da nasledi oca na carskom prestolu. Učestvovao je u ratu za špansko nasleđe. Zajedno sa carskim generalom Ludvigom Vilhelmom, markgrofom od Baden-Badena, Jozef je učestvovao u opsadi grada Landau u Pfalcu.

Carstvo je nasledio nakon očeve smrti, 1705. u vreme kada je carski vojskovođa Eugen Savojski redovno odnosio pobede nad vojskama Luja XIV. Za vreme Jozefove vladavine Ugarska je bila zahvaćena pobunom Ferenca Rakocija II, tokom koje su Rakocijeve pristalice 1707. proglasile da su Habzburgovci lišeni ugarske krune. Uskoro su, međutim, pokrenuti pregovori između cara i pobunjenika, za vreme kojih Jozef umire, a nastavlja ih ban Janoš Palfi. Postignuti dogovor u Satmaru proglasio je opštu amnestiju i zagarantovao prava protestanata u Ugarskoj na slobodu veroispovesti, a potpisala ga je 1. aprila 1711. Jozefova majka, carica Eleonora.

Jozef I je imao samo jednog sina Leopolda Jozefa koji je umro još 1701. godine. Pokušao je da Pragmatičnom sankcijom zakonski obezbedi da ga nasledi jedna od ćerki, ali je 1711. za cara izabran njegov mlađi brat Karlo VI.

Porodično stablo

16. Karl II Štajerski (=22)

8. Ferdinand II, car Svetog rimskog carstva

17. Marija Ana od Bavarske (=23)

4. Ferdinand III, car Svetog rimskog carstva

18. Vilhelm V, vojvoda Bavarske (=26)

9. Marija Ana od Bavarske

19. Renata od Lorene (=27)

2. Leopold I Habzburški

20. Filip II od Španije

10. Filip III od Španije

21. Ana od Austrije

5. Marija Ana od Španije

22. Karl II Štajerski (=16)

11. Margareta od Austrije

23. Marija Ana od Bavarske (=17)

1. Jozef I Habzburški

24. Philip Louis, Count Palatine of Neuburg

12. Wolfgang Wilhelm, Count Palatine of Neuburg

25. Anna of Jülich-Cleves-Berg

6. Filip Vilhelm Palatinski

26. Vilhelm V, vojvoda Bavarske (=18)

13. Magdalena od Bavarske

27. Renata od Lorene (=19)

3. Eleonora-Magdalena Nojburška

28. Ludvig V od Hesen-Darmštata

14. Georg II od Hesen-Darmštata

29. Magdalene of Brandenburg

7. Elizabeta Amalija od Hesen-Darmštata

30. Johan Georg I, izbornik Saksonije

15. Sofija Eleonora od Saksonije

31. Magdalena Sibila od Pruske

Literatura

• Gavrilović, Slavko (1986). „Srbi u Ugarskoj i Slavoniji od Karlovačkog mira do austro-turskog rata 1716-1718”. Istorija srpskog naroda. knj. 4, sv. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 55—61. 
• Forišković, Aleksandar (1986). „Srbi u Habsburškoj Monarhiji i pokret Franje (Ferenca) II Rakocija (1703—1711)”. Istorija srpskog naroda. knj. 4, sv. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 78—85. 
• Berenger, Jean (2014). The Habsburg Empire 1700-1918. Routledge. str. 21. ISBN 978-1-317-89573-2.