Википедија

Josip Mikl

Josip Mikl (nem. Josef Mickl; Klagenfurt, 1885. — Klagenfurt, 1965) je bio aeronautičar, mašinski inženjer, pilot, konstruktor aviona i hidroaviona u Austrougarskoj i Kraljevini SHS/Jugoslaviji, tehnički direktor „Ikarusa“ i član Poršeovog projektnog tima.[1][2]

Josip Mikl
Datum rođenja1885
Mesto rođenjaKlagenfurt, Austrougarska
Datum smrti25. avgust 1965
Mesto smrtiKlagenfurt, Austrija


Biografija uredi

Josip Mikl je rođen u Klagenfurtu 1885. godine, gde je završio osnovnu i srednju školu. Studirao je u Gracu i Beču. Nakon završenih studija živeo je i radio u Puli, Beču, Novom Sadu, Zemunu i Študgartu. U penziju je otišao 25. avgusta 1950. godine, kao cenjen inženjer aeronautičar. Poživeo je do 1965. godine.

Rad u Austriji uredi

Bio je pionir Austrougarskog vazduhoplovstva, svoj prvi hidroavion (nem. Mickl-Flugzeuge) počeo je da gradi još 1910. u Pomorskom arsenalu (nem. Seearsenal) u Puli (Pola). To je bio prvi hidroplan Austrougarskog PV (nem. k.u.k. Marineluftwaffe - MLW) isporučen jula 1912. kao „nem. Marineapparat I“. Do Prvog svetskog rata J. Mikl je ostvario ukupno tri različita projekta hidroaviona sa motorima manje snage, a od 1914. do 1918. još najmanje pet tipova hidroaviona različitih kategorija, od kojih je većina izrađivana u serijama za Austrougarsko PV. Pilotski ispit za hidropilota položio je 4. juna 1915, kao sedmi hidropilot (nem. Wasserflugzeugführer) pomenutog vazduhoplovstva[3]. Pre i za vreme Prvog svetskog rata radio je kao šef konstruktorskog biroa za hidroavione u firmi ÖFFAG.[4]

Kada je Sen-Žermenskim mirovnim ugovorom od 10. septembra 1919. Austriji zabranjeno da ima vazduhoplovsto i proizvodi avione, inž. Mikl je ostao bez posla u svojoj struci ali se odmah zaposlio u konstrukcionom birou fabrike „Ausro-Dajmler“ (Austro Daimler) čiji je šef bio poznati austrijski automobilski konstruktor dr. Ferdinand Porše (nem. Ferdinand Porsche).

Rad u Vojnom vazduhoplovstvu Kraljevine SHS uredi

Polovinom 1922. na poziv gen. M. Uzelca tada načelnika Odeljenja za vazduhoplovstvo pri Ministarstvu vojske i mornarice Kraljevine SHS/Jugoslavije, inž. J. Mikl je kao afirmisani vazduhoplovni stručnjak i konstruktor prihvatio da radi u Tehničkoj službi Vazduhoplovstva Kraljevine SHS. Raspoređen je u novoosnovani Vazduhoplovni arsenal u Petrovaradinu, gde je pored rešavanja različitih tehničkih problema u održavanju i remontu aviona, radio sa inž. R. Fizirom i grupom vazduhoplovnih inženjera ruskih emigranata, na čijem se čelu nalazio inž. N. Žučenko, na razradi nove, izmenjene dokumentacije za serijsku proizvodnju školskih aviona Mali i Srednji Brandenburg. U sopstvenoj režiji izradio je i projekat školskog hidroaviona, koji je država otkupila za potrebe Pomorskog vazduhoplovstva (PV).

Rad u Ikarusu uredi

Na nagovor Dimitrija Konjovića, J. Mikl je u jesen 1923. napustio službu u Arsenalu i prešao u fabriku „Ikarus“, u kojoj je sve do 1929. radio kao tehnički direktor i glavni konstruktor a bio je i jedan od osnivača i akcinar. Tokom 1924. u „Ikarusu“, je pored isporuka prve serije Ikarus ŠB (Školski Brandenburg) poznatog i kao Mali Brandenburg, izrađen i prototip školskog hidroplana Ikarus ŠM poznat pod nazivom „Šimika“, konstrukcije inž. J. Mikla, a sledećih godina izrađeno je ukupno 36 primeraka koji su isporučeni PV. Ovi avioni su bili u službi čitavih 18 godina što je za avion drvene konstrukcije veoma dug vek.

Maja 1926. završen je i drugi hidroavion konstrukcije inž. Mikla rađen u Kraljevini SHS. Bio je to izviđač Ikarus IM (Izviđač Mornarički) sa motorom BMV (BMW IVa) od 250 KS, ali je prototip greškom pilota iz PV na prvom letu polomljen 31. maja 1926. godine. Te godine izrađen je i prototip novog izmenjenog hidroaviona Ikarus IO (Izviđač Obalni) sa motorom Liberti (Liberty L-12) od 400 KS. Ukupno je u „Ikarusu“ proizvedeno 37 primeraka ovakvih hidroplana koji su isporučeni PV od 1928. do 1931, označavani su bili oznakama IO/Li, a u službi su bili do Aprilskog rata 1941. godine.

Poslednji hidroplan kojeg je Mikl projektovao u birou „Ikarusa“, bio je izviđač Ikarus IM.2 sa slobodnonosećim kraćim donjim krilom (seskiplan) i istim motorom Liberti. Ispitivanja u letu izvršena su krajem 1928. i početkom 1929, ali nisu ispunila očekivanja PV. Kada je 1929. na međunarodnom takmičenju u Francuskoj razočarao i Miklov turistički dvosed Sivi Soko, inž. J. Mikl je napustio „Ikarus“ i vratio se u Austriju.

Rad u Konstrukcionom birou Poršea uredi

Posle povratka u Austriju, sreo se inž. J. Mikl, sa svojim poznanikom dr. Ferdinandom Porše sa kojim je radio u Austro Dajmleru do 1922. godine. Prihvatio je njegov poziv da se kao aerodinamičar priključi njegovom timu i rešava aerodinamične probleme pri projektovanju automobila. Tako je inž. J. Mikl, karijeru nastavio 1931. u automobilskoj industriji, u novoformiranom KB „Porše“ u Štutgartu (nem. PORSCHE KONSTRUKTIONEN GMBH), kao specijalista za aerodinamiku. Bio je član tima koji je projektovao automobile te poznate kuće. Proslavio se linijama trkačkih automobila projektovanih za Auto Union (danas Audi), naročito modelom T80. Kao član Poršeovog projektnog tima učestvovao je u projektovanju Folksvagenove bube. U penziju je otišao 25. avgusta 1950. godine.

Inž. J. Mikl je bio svestran inženjer i uspešni pronalazač, bavio se i razvojem alternativnih izvora energije, pa je od 1926. do 1957, imao 15 prijavljenih patenata iz oblasti mašinstva.[5] Poživeo je do 1965. godine.

Projekti aviona uredi

Projekti aviona u Austrougarskoj uredi

  • Mikl Br.1 - eksperimentalni avion sa motorom Dajmler 40 KS, 1 kom, 1912. god.,
  • Mikl Tip A - školski avion sa motorom Gnome 80 KS ili Rone 80 KS, 3 kom, 1913. god.,
  • Loner Tip E - hidroavion lovac zajednički projekt Etrih, Mikl i Paulal sa motorom Gnome 100 KS, 1 kom, 1913,
  • Mikl Tip S - školski avion sa motorom Gnome 80 KS, 7 kom, 1914-1915. god.,
  • Mikl Tip G - dalekometni izviđač/bombarder sa tri motora Hiro 3 x 200/225/240 KS, 10 kom, 1915-1916. god,
  • Mikl Tip A100 - borbeni avion sa motorom Hiro 200/230 KS, 17 kom, 1918. god.,
  • Mikl Tip A2.100 - borbeni avion sa motorom Hiro 240 KS, 1 kom, 1918. god.,
  • Mikl Tip R - dalekometni izviđač sa motorom Dajmler 345 KS, 2 kom, 1918. god,

Projekti aviona u Jugoslaviji uredi

  • Ikarus ŠM - školski mornarički avion serijska proizvodnja 1924. godine,
  • Ikarus IM - mornaričko izviđački avion prototip 1926. godine,
  • Ikarus IO - obalski izviđač serijska proizvodnja 1926. godine,
  • Sivi Soko - turistički avion prototip 1924—1927. godine,
  • Ikarus IM.2 - mornaričko izviđački avion prototip 1928. godine.

Priznanja uredi

Za doprinos razvoju austrougarskog pomorskog vazduhoplovstva, inženjer Josip Mikl je dobio sledeća priznanja:

  • Krst viteškog reda Franje Josifa[traži se izvor]
  • Jedna ulica u Klagenfurtu nosi njegovo ime.[6]

Reference uredi

  1. ^ „Vazduhoplovne tradicije Srbije”. Arhivirano iz originala 22. 09. 2013. g. Pristupljeno 26. 11. 2012. 
  2. ^ * Žutić, Nikola; Bošković Lazar. (1999), Ikarus - Ikarbus: 1923 - 1998. YU-Beograd: Ikarbus.
  3. ^ Keimel 1981, str. 448.
  4. ^ Haberfellner, Wernfried; Walter Schroeder . Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH. Wiener-Neustädter Flugzeugwerke Gesellschaft m.b.H. AT-Graz: Weishaupt. 1993. ISBN 978-3-7059-0000-4. 
  5. ^ Wayback Machine
  6. ^ „A1 Telekom Austria Aktiengesellschaft - IT-Dienstleistung - Telefon - Kontakt - Information und Consulting, Transport und Verkehr, Handel, Gewerbe und Handwerk - Firmen A-Z”. Pristupljeno 28. 3. 2013. 

Literatura uredi

  • Keimel, Reinhard (1981). „Die Seeflugzeuge der k.u.k Kriegsmarine von 1912 - 1918”. Ősterreichs Luftfahrzeuge-Gschichte der Luftfahrt von den Anfaengen bis Ende 1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. str. 410. ISBN 978-3-900310-03-5. 
  • Hauke, Ervin (1988). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918. Walter Schreder, Bernhard Tötschinger. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. str. 224. ISBN 978-3-900310-46-2. 
  • Haberfellner, Wernfried (1993). Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH. Walter Schröder. AT-Graz: Weishaupt. ISBN 978-3-7059-0000-4. 
  • Janić, Čedomir (2000). „Ikarusov hidroplan”. Aeromagazin. YU-Beograd: BB Soft. 15: 32—34. ISSN 1450-6068. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Grujić, Z. (1998). Fabrika aeroplana i hidroplana IKARUS a.d. YU-Beograd: Aero magazin br.6. 
  • Isaić, Vladimir (2010). Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio). Danijel Frka. Zagreb: Tko zna zna doo. ISBN 978-953-97564-6-6. 
  • Schupita, Peter (1983). Die k.u.k. Seeflieger. Bernard & Graefe Verlag Koblenz. 
  • Dimitrijević, Bojan (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Miladinović P., Micevski M. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Žutić, Nikola; Bošković Lazar. (1999), Ikarus - Ikarbus: 1923 - 1998. YU-Beograd: Ikarbus.
  • Oštrić,Š, Krila domaćih ruku i pameti, Aeromagazin br.21, Beograd, BB Soft, ISSN 1450-6068.

Spoljašnje veze uredi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јосип_Микл&oldid=27717814”