Jurišnik (novine)
Der Stürmer (Jurišnik ili Napadač) bile su nacističke nedeljne novine koje je od 20. aprila 1923. do 22. februara 1945. objavljivao Julijus Štrajher, a bile su poznate po agresivnom antisemitizmu i grotesknim karikaturama Jevreja.
Der Stürmer je činio značajan deo nacističke propagandne mašinerije, posebno među nižim društvenim slojevima i s naglaskom na antisemitizam; na dnu naslovne stranice pisalo je Die Juden sind unser Unglück! („Jevreji su naša nesreća!“), a ispod glavnog naslova stajalo je Deutsches Wochenblatt zum Kampfe um die Wahrheit („Nemačke nedeljne novine za borbu za istinu“).
Za razliku od ozbiljnijeg Felkišer beobahtera, službenih stranačkih novima, Jurišnik je bio tabloid. Redovno su iznošeni u javnost skandali i bizarne optužbe vezane uz Jevreje, poput jevrejskih seksualnih zločina, ritualnih ubistava i zavereničkih aktivnosti. Vesti o jevrejskim zločinima dobijane su i od Gestapa, kao i razni dokumenti i pornografske slike vezane uz Jevreje. Često su novosti prijavljivali sami čitatelji koji za to nisu tražili nikakvu novčanu naknadu; iako su vesti o težim skandalima često ponavljane, u arhivi je pronađeno više prijavljenih vesti nego što su novine mogle da objave. Uz vesti o seksualnim skandalima i zločinima često su objavljivane pornografske slike, što je bio jedan od razloga popularnosti novina među mladima. Posebno su bile groteskne antisemitske karikature koje su prikazivale Jevreje kao likove neljudski izobličenih lica i tela. Najpoznatiji karikaturista bio je Filip Rupreht, poznat kao Fips, čiji su radovi i danas popularni u neonacističkim i antisemitskim krugovima.
Do 1939. redakcija je zapošljavala preko 300 ljudi. Čitatelje Jurišnika su pretežno činili mladi ljudi iz nižih društvenih slojeva. 1927. tiraž je iznosio oko 27.000, a 1935. oko 300.000 primeraka. Devet specijalnih izdanja objavljivanih nakon 1933. dosezalo je milionski tiraž. Uz prodaju, novine su objavljivane i na posebnim izložbenim panoima postavljenim na mesta gde se ljudi okupljaju: čekaonicama, kantinama, parkovima i trgovima. Tako su prolaznici mogli u par minuta da pregledaju karikature i, uglavnom, vrlo kratke članke. Novine su takođe naručivane i od nemačkih emigranata u prekomorskim zemljama.
Jurišnik je nailazio i na kritike među stranačkim čelnicima. Herman Gering je zabranio distribuciju u svim svojim odeljenjima, a čelnik Hitlerjugenda, Baldur fon Širah, zabranio ga je u svim kampovima svoje organizacije smatrajući njegov sadržaj primitivnim i prostim. Nezadovoljstvo načinom rada su izražavali Oto Ditrih, Hans Lamers, Jozef Gebels i neki drugi uticajni nacisti, ali nisu uspeli da postignu značajnije rezultate. Druge nacističke vođe su imali pozitivno mišljenje: Hajnrih Himler, Robert Laj, Maks Aman, Albert Forster, a i sam Hitler, smatrali su Štrajherove priproste metode efikasnim u širenju antisemitske propagande među narodom. Povremeno su ipak izdavane kraće zabrane nakon antikatoličkih ispada, napada na ugledne ljude ili vesti koje su kvarile odnose s inostranstvom. Za vreme Olimpijskih igara u Berlinu 1936. Jurišnik je takođe privremeno povučen iz prodaje.
Za vreme rata novine su pre štampanja pregledavane od strane cenzora kako bi se izbegle vesti koje bi mogle imati negativne diplomatske posledice. Tiraž je tada znatno opao, kako zbog nedostatka papira, tako i zbog nedostatka vesti nastalog eliminacijom Jevreja iz nemačkog društva. Veličina novina je 1944. smanjena sa 16 stranica na 4, koliko je bilo i 1923. godine, a broj čitalaca je opao na 200.000. Prestale su da izlaze u februaru 1945. godine, a poslednje vesti uglavnom su se ticale uveravanja nemačkog naroda da su vesti o skorom porazu samo jevrejska propaganda.
Uz karikaturistu Fipsa, glavni čovek vezan za list bio je Julijus Štrajher koji se tim poslom proslavio i obogatio. Zbog svog rada, odnosno izrazitog govora mržnje i podsticanja na zločine protiv Jevreja, nakon rata je u Nirnbergu osuđen na smrt i obešen.
Vidi još uredi
Spoljašnje veze uredi
- Karikature iz lista (jezik: engleski)