Википедија

Ljubomir Tadić

српски филозоф, академик и професор
Za druge upotrebe, pogledajte Ljubomir Tadić (višeznačna odrednica).

Ljubomir Tadić (Smriječno, 14. maj 1925 — Beograd, 31. decembar 2013) bio je srpski profesor filozofije, akademik i član SANU. Najznačajniji doprinos je dao u oblasti: filozofije prava, političkoj nauci, teoriji retorike, teoriji javnosti i javnog mnjenja. O njegovom delu pisali su Vojislav Stanovčić, Ilija Vujačić[1], Jovan Babić, Dragan Simeunović, Bogoljub Šijaković, Aleksandar Prnjat, Jovica Trkulja, Todor Kuljić i mnogi drugi[2]. Važan deo arhive akademika Tadića nalazi se Muzeju Jugoslavije i u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat.[3]

Ljubomir Tadić
Lični podaci
Datum rođenja(1925-05-14)14. maj 1925.
Mesto rođenjaSmriječno, Kraljevina SHS
Datum smrti31. decembar 2013.(2013-12-31) (88 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
Porodica
SupružnikNevenka Tadić
DecaBoris Tadić
Vjera Radović-Tadić

Biografija uredi

Rođen je 14. maja 1925. godine u selu Smriječno, kod Plužina u Crnoj Gori. Njegov otac Pavle bio je poručnik crnogorske vojske.

Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. Pošto je u međuvremenu izbio Drugi svetski rat, prekinuo je školovanje i 1941. sa 16 godina otišao u partizane. Nosilac Partizanske spomenice 1941. Tokom rata više članova njegove porodice je ubijeno.[4]

Gimnaziju je završio u Sarajevu 1946. godine, a pravo je studirao u Sarajevu i Beogradu. Diplomirao je 1952, a doktorirao 1959. godine.

Karijeru je počeo 1954. godine kao asistent na Pravnom fakultetu u Sarajevu, a ubrzo je postao i vanredni profesor. Godine 1962. postao je viši savetnik i Institutu društvenih nauka u Beogradu.

Godine 1968. bio je jedan od predvodnika studentskog protesta, a 1974. je zbog „nepodobnosti“ udaljen sa fakulteta.Jedan od osnivača Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.[5]

Od 1985. je bio dopisni, a od 1994. redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Uz dr Dragoljuba Mićunovića jedan je od visokih intelektualaca koji su učestvovali u obnovi Demokratske stranke u decembru 1989. godine.

Ljubomir Tadić je bio član Senata Republike Srpske od 1996. godine.

Aktivno se zalagao za očuvanje državnog zajedništva Srbije i Crne Gore u okviru nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije (1992-2003), a potom i u okviru Državne zajednice Srbije i Crne Gore (2003-2006). Početkom 2001. godine, izabran je za predsednika Odbora za odbranu jednakih prava državljana Crne Gore,[6] a početkom 2005. godine postao je predsednik ogranka Pokreta za evropsku državnu zajednicu Srbije i Crne Gore u Srbiji.[7]

Godine 2006. izdao je prvi od šest tomova svoje knjige „Filozofija prava“. Urednik njegovih sabranih dela je bio Trivo Inđić, njegov bivši asistent.[traži se izvor]

Preminuo je u Beogradu u noći 30/31. decembra 2013. godine.[8][9][10] Sahranjen je 4. januara 2014. na Novom groblju u Beogradu.[11]

Ljubomir Tadić je imao ćerku Vjeru i sina Borisa Tadića, bivšeg predsednika Srbije. Supruga mu je bila Nevenka Tadić.

Jedan je od ljudi kojima je Dobrica Ćosić posvetio poglavlje u svom romanu Prijatelji.

Arhiva akademika Ljubomira Tadića uredi

Nevenka Tadić je u nekoliko navrata Udruženju „Adligat” poklanjala knjige iz svoje lične biblioteke, kao i biblioteke svog pokojnog supruga akademika Tadića. Osim toga, Udruženju je poklonila i deo njegove arhive, fotografije iz porodičnih albuma od istorijskog značaja, ali i lične predmete supruga poput naočara i olovki.[12]

Dela uredi

 
Korice značajne knjige akademika Tadića „Poredak i sloboda” i posveta autora na drugoj knjizi, deo kolekcije potpisanih knjiga koje se nalaze u Adligatu.
  • Filozofske osnove pravne teorije Hansa Kelsena: prilog kritici „Čiste teorije prava“, Veselin Masleša, 1962
  • Predmet pravnih nauka, Institut društvenih nauka, 1966
  • Poredak i sloboda: prilozi kritici političke svesti, Kultura, 1967
  • Tradicija i revolucija, Srpska književna zadruga, 1972
  • Pravo, priroda i istorija, Filozofsko društvo Srbije, 1977
  • Filozofija prava, Naprijed, 1983
  • Filozofija prava, (Brajevo pismo) u četiri sveske, Filip Višnjić, 1984
  • Da li je nacionalizam naša sudbina, Multiprint, 1986
  • Autoritet i osporavanje, Filip Višnjić, Naprijed, 1987
  • Ogled o javnosti, Univerzitetska riječ, Prosveta, 1987
  • Nauka o politici: osnovni pojmovi i problemi, Rad, 1988
  • The Comintern and the National Question in Yugoslavia, Serbian Heritage Academy, 1989
  • Javnost i demokratija, Univerzitetska riječ, Sloboda, 1990
  • O velikosrpskom hegemonizmu, Stručna knjiga, Politika, 1992
  • Retorika: uvod u veštinu besedništva, Filip Višnjić, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Napredak, 1995
  • Politikološki leksikon: osnovni pojmovi nauke o politici, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1996
  • Filozofija u svom vremenu, Filip Višnjić, Napredak, 1998
  • U matici krize: intervjui 1968- 1998, Čigoja štampa, 1999
  • Polemike, Gutenbergova Galaksija, Goragraf, 2000
  • Zagonetka smrti: smrt kao tema religije i filozofije, Filip Višnjić, 2003.
  • Nauka o politici, Zavod za udžbenike, Službeni glasnik, 2007
  • Kriza i „velikosrpski hegemonizam“, Zavod za udžbenike, Službeni glasnik, 2008
  • Izabrana dela - tom I - Filozofija prava[13]
  • Izabrana dela - tom II - Poredak, autoritet i sloboda
  • Izabrana dela - tom III - Tradicija, legitimnost i revolucija
  • Izabrana dela - tom IV - Nauka o politici
  • Izabrana dela - tom V - Javnost i retorika
  • Izabrana dela - tom VI - Filozofija u vremenu i zagonetka smrti
  • Izabrana dela - tom VII - Kriza i „velikosrpski hegemonizam“

Reference uredi

  1. ^ Ljubomir Tadić-- : mislilac slobode. Jagoš Đuretić, Ilija Vujačić. [Beograd]. 2012. ISBN 978-86-6081-086-3. OCLC 873738124. 
  2. ^ Lolić, Marinko (2019). Filozofija krize i otpora : misao i delo Ljubomira Tadića. Slobodan Antonić, Jovo Bakić. Beograd. ISBN 978-86-7093-219-7. OCLC 1220905053. 
  3. ^ „DOKUMENT: Pismo Milovana Đilasa Ljubomiru Tadiću”. Nedeljnik Vreme. Pristupljeno 2020-12-17. 
  4. ^ Lalić, Veljko (26. 12. 2013). „Tajna prepiska Ljube Tadića i Milovana Đilasa (Nedeljnik, 26. decembar 2013)”. Nedeljnik.co.rs. Arhivirano iz originala 18. 04. 2015. g. Pristupljeno 24. 4. 2015. 
  5. ^ „Institut za filozofiju i društvenu teoriju”. Arhivirano iz originala 11. 06. 2015. g. Pristupljeno 11. 06. 2015.  Tekst „ Univerzitet u Beogradu ” ignorisan (pomoć)
  6. ^ Ćupić 2001.
  7. ^ Slobodna Evropa (2005): Beogradski Crnogorci osnovali Pokret za očuvanje SCG
  8. ^ „Preminuo akademik Ljubomir Tadić, otac Borisa Tadića („Blic“, 31. decembar 2013)”. Blic.rs. Arhivirano iz originala 19. 07. 2014. g. Pristupljeno 24. 4. 2015. 
  9. ^ „Umro Ljubomir Tadić (B92, 31. decembar 2013)”. B92.net. 31. 12. 2013. Pristupljeno 24. 4. 2015. 
  10. ^ Tanjug (31. 12. 2013). „Preminuo akademik Ljubomir Tadić („Politika“, 31. decembar 2013)”. Politika.rs. Pristupljeno 24. 4. 2015. 
  11. ^ „Sahranjen Ljubomir Tadić („Blic“, 4. januar 2014)”. Blic.rs. Pristupljeno 24. 4. 2015. 
  12. ^ „Arhiva akademika Ljubomira Tadića”. Srbija među knjigama. Godišnjak: 168. 2017. ISSN 2620-1801 — preko Udruženje za kulturu, umetnosti i međunarodnu saradnju „Adligat”. 
  13. ^ „IZABRANA DELA LJUBOMIRA TADIĆA”. www.knjizara.zavod.co.rs. Pristupljeno 2020-12-16. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Љубомир_Тадић&oldid=27788703”