Njord

Njord (staronorveški Njörðr, čije značenje / etimologija nije poznata) jedan je od glavnih bogova u božanskom plemenu Vanir. Takođe je i jedan od Esir bogova, jer im je poslat tokom rata između Esira i Vanira, zajedno sa sinom Frejrom i kćerkom Frejom i tamo ostao talac (u Mlađoj Edi je često svrstavan među Esire). Majka Frejra i Freje je Njordova neimenovana sestra koja je, na osnovu nekih opisa, verovatno Nertus ili ekvivalentna boginja. Posle rata nastanjuje se u Noatunu (staroskandinavski Nóatún = brodogradilište) mestu između neba i mora^[1].

Njord predstavlja vetar i elemente mora, ali je, kao i drugi Vaniri, u prvom redu bog plodnosti; u religiji Vikinga bio je posebno povezan sa bogatstvom, plodnošću, morem i morskim putevima; pokrovitelj je plovidbe, ribolova i lova na morske životinje.^[2]^[3] Izreka norveških naroda opisivala je izuzetno imućne ljude „bogatim kao Njord“.^[3]

Njord se najviše pominje u Proznoj Edi (knjiga Gilfagining, poglavlje 23) gde se opisuje venčanje Njorda i Skadi. Skadi, pripadnica džinova Jotuna, došla je kod Esira tražeći odštetu zbog ubistva svog oca Tijazija. Dobila je mogućnost da izabere jednog od bogova za svoga muža. Ona je greškom izabrala Njorda, misleći da je on Baldr. Njihov brak bio je kratak i neskladan. Polovinu su proveli u kući Skadi u snežnim planinama, koje Njord nije mogao da podnese; drugu polovinu su proveli u Njordovoj kući, koja se nalazila na obali. Skadi takođe nije mogla da podnese atmosferu Njordovog doma, pa su se razišli.

Nakon Odinove smrti, Njord je postao vladar Šveđana. Umro je od bolesti i pre smrti posvetio se Odinu i tako postao predak Inglinga najstarije znane skandinavske dinastije švedskog porekla. Njegova moć prešla je na njegovog sina Frejra.

To je otprilike sve što preživeli izvori govore o Njordu. Uprkos manjku literarnih izvora, drugi izvori ukazuju da je Njord bio veoma cenjen bog među Norvežanima.^[4]

Vidi još uredi

Spisak nordijskih bogova

Reference uredi

^ Joël H. Georges Dumézil (1973): Du mythe au roman. La Saga de Hadingus. In: Annales. Economies, sociétés, civilisations.28ᵉ année, N. 1, pp. 142-145^{[mrtva veza]}
^ Snorri Sturluson. The Prose Edda. Gylfaginning 23.
^ ^a ^b Turville-Petre, E.O.G. 1964. Myth and Religion of the North: The Religion of Ancient Scandinavia.
^ Simek, Rudolf. 1993. Dictionary of Northern Mythology. Translated by Angela Hall.

Literatura uredi

McCoy, Daniel (2016): The Viking Spirit: An Introduction to Norse Mythology and Religion. Kindle Edition

[persee-1] Joël H. Georges Dumézil (1973): Du mythe au roman. La Saga de Hadingus. In: Annales. Economies, sociétés, civilisations.28ᵉ année, N. 1, pp. 142-145^{[mrtva veza]}

[Snorri-2] Snorri Sturluson. The Prose Edda. Gylfaginning 23.

[Turville-3] Turville-Petre, E.O.G. 1964. Myth and Religion of the North: The Religion of Ancient Scandinavia.

[Simek-4] Simek, Rudolf. 1993. Dictionary of Northern Mythology. Translated by Angela Hall.

[1]

[2]

[3]

[4]