Džao Juenžen

U kineskoj tradiciji prezime (Džao) prethodi imenu.

Juenžen Džao ili Juen Žen Džao (uproš: 赵元任; trad: 趙元任; pin: Zhào Yuánrèn; Tjencin, 3. novembar 1892 — Kembridž, 25. februar 1982) je bio američko-kineski lingvista i amaterski kompozitor. Dao je važan doprinos modernom proučavanju kineske fonologije i gramatike.

Džao Juenžen
Juenžen Džao
Datum rođenja	3. novembar 1892.
Mesto rođenja	Tjencin, Kina
Datum smrti	25. februar 1982.
Mesto smrti	Kembridž, SAD

Osim što je pomogao u oblikovanju Gvoji Romadzija, sistema kineske latinizacije, takođe ima zaslugu za izum pisma za transkripciju tonske varijacije u govornim jezicima.

Biografija

Rođen u Tjencinu sa poreklom iz Čangdžoua, Provincija Đangsu, Džao je otišao u SAD sa Stipendijom za naknadu bokserske pobune u 1910. da studira matematiku na Univerzitetu Kornel, prelazeći na filozofiju kasnije. On je zaradio njegov doktorat iz filozofije od Univerziteta Harvard.

Dok je bio u koledžu, njegov interes se okrenuo muzici i jeziku. On je pričao njemački i francuski tečno i nešto japanskog, i on je mogao čitat grčki i latinski jezik. On je služio kao Bertrand Raselov prevodilac kada taj poznati britanski filozof posetio Kinu 1920. U svojoj: „Moja lingvistička autobiografija“, on je pisao o njegovoj sposobnosti da nauči kinesko narječje brzo, bez puno truda.

Vratio se u Kini 1920, da predava nastavu u Univerzitetu Cinghua. Godinu dana kasnije on se vratio u Sjedinjene Države da uči u Harvardu. On se opet vratio u Kinu 1925, da predaje u Cinghuau. On je počeo voditi lingvističu studiju jezika po Kini za Institut istorije i filologije u Akademiji Sinika od 1928. nadalje. Tokom tog perioda, on je sarađivao sa Luo Čangpeiom i Li Fanguiom, druga dva vodeća kineska lingvista njegove generacije, da izvede u kineskom Bernhard Karlgrenov monumentalan rad Etudes sur la Phonologie Chinoise (izdano u 1940).

On je otišao u SAD 1938. godine, a nakon toga boravi tamo. U 1945, on je služio kao predsednik Lingvističkog društva Amerike, i posebno izdanje društvenog časopisa Jezik je posvećena njemu u 1966. On je postao američki državljanin 1954. Godinama 1947—1960, predavao je u Univerzitetu Kalifornije u Berkliju, gde je 1952. postao Agasizki profesor orijentalnih jezika.

Bio je oženjen sa ljekarkom Buvei Jang Džao, možda najpoznatija kao autor: „Kako kuvati i jesti u kineskom“–rasprava o kineskoj kuhinji. Juenžen Džao slobodno nudi uvid kroz njenu knjigu, nudeći uvid kakav odnos su imali zajedno. Oba su bili poznati po dobrim osećanjem za humor, on pogotovo za njegov ljubav za dovitljive viceve i igre reči: objavili su porodičnu istoriju pod nazivom: „Život sa Haosom: autobiografija jedne kineske porodice“.

Kasnije u svom životu, on je bio pozvan od strane Deng Sjaopinga na povratak u Kinu. Džao i njegova žena su se vratili u Kinu 1973. po prvi put posle 1940-ih. On je posetio Kinu opet između maja i juna 1981, nakon što je njegova supruga uminula u martu iste godine. Umro je u Kembridžu, Masačusets. Njegova ćerka Rulen Džao Pijen (赵如兰/趙如蘭), rođena 1922, je bila profesor istočnoazijskih studija i muzike u Harvardu.

Rad

Kada se bio u SAD 1921, Džao je snimio standardni mandarinski izgovor na gramofonskim pločama koja su bila raspodeljena nacionalno, kako je bilo predloženo od strane Komisije na ujedinjenje izgovora.

On je autor jedne od najvažnijih standardnih modernih dela kineske gramatike: „Gramatika govornog kineskog jezika“ (Berkeli: Univerzitet Kalifornija, 1968), koja je bila prevedena na kineskom odvojeno od strane Lu Šusjanga (Lü Shuxiang, 吕叔湘) 1979. godine i od strane Ting Pang-hsina (丁邦新) 1980. Bila je ekspanzija gramatičkih poglavlja u njegovim ranijim udžbenicima mandarinski bukvar i kantonski bukvar. Bio je koautor Sažet rečnik govornog kineskog jezika, koji je bio prvi rečnik da beleži kineske znakove kao vezane (koriste se samo u mnogosložnim rečima) ili slobodne (dozvoljeni kao jednosložne reči).

Njegov prevod Luis Kerolove „Alisa s one strane ogledala“ gde je pokušao sačuvati sve igre reči u originalnom, još uvek se smatra klasično delo.

On je takođe napisao: „Pesnik lavožder u kamenom skrovištu“. Ovaj kineski tekst se sastoji od 92 znakova, svi sa zvucima shī, shí, shǐ i shì (dijakritici pokazuju četiri tona mandarinskog). Kada je pisano koristeći kineske znakove tekst može se razumeti, ali je neraэumljiv kad se čita glasno, i zato neraэumljiv i na papiru kad je napisano u latinizovanom obliku. Ovaj primer se često koristi kao argument protiv romanizacija kineskog. U stvari, tekst je bio argument protiv romanizacije klasičnog kineskog i Džao je zapravo bio za romanizaciju za pisanje savremenog kineskog narječja (on je bio jedan od dizajnera Gvoji Romadziha).

Njegova kompozicija Kako ne bi mogao pomoć razmišljati o njoj (教我如何不想她, jiāo wǒ rúhé bù xiǎng tā; Tjencin, 3. novembar 1892) je bio „pop hit“ 1930-ih u Kini. Tekst pesme je od Liu Banonga, drugi lingvista, koji je poznat po kovanju kineske zamenice ta (她).