Википедија

Džon Dikon

Džon Ričard Dikon (engl. John Richard Deacon; Lester, 19. avgust 1951) bivši je engleski rok muzičar, najpoznatiji kao basista rok grupe Queen. Džon je najmlađi član grupe Queen, a takođe im se poslednji pridružio 1971. godine, što se najčešće uzima kao godina osnivanja benda. Komponovao je i napisao nekoliko pesama za bend koje su postale hitovi, kao što su: You're My Best Friend, Another One Bites the Dust i I Want to Break Free, a bio je uključen i u upravljanje finansijama benda.

Džon Dikon
Dikon na koncertu Queena u Dablinu 1979.
Lični podaci
Puno imeDžon Ričard Dikon
Datum rođenja(1951-08-19)19. avgust 1951. (72 god.)
Mesto rođenjaLester, Ujedinjeno Kraljevstvo
Zanimanjemuzičar, tekstopisac
Porodica
SupružniciVeronika Teclaf
RoditeljiLilijan Moli Perkins (majka)
Artur Henri Dikon (otac)
Muzički rad
Aktivni period1965—1997.
Žanrrok, hevi metal, klasičan rok, progresivni rok, rok-opera, fank
Instrumentibas gitara, gitara, klavijature
Ostalo
Povezani članci

Dikon je odrastao u Odbiju, Lester, gde je svirao sa lokalnim bendom Opozišon, pre nego što se preselio u London na studije elektronike na Čelsi koledžu. Kvinu se pridružio 1971. godine na osnovu svojih muzičkih i elektronskih veština, posebno zbog ručno napravljenog pojačala Deacy Amp koji je gitarista Brajan Mej koristio kako bi kreirao gitarske orkestre tokom karijere grupe Kvin. Počevši od trećeg albuma Kvina, Sheer Heart Attack, pa nadalje, Dikon je pisao barem po jednu pesmu po albumu, a neke od njih su postale hitovi. Pored sviranja bas gitare, svirao je ritam i akustičnu gitaru na nekoliko albuma i povremeno klavijature.

Nakon smrti Fredija Merkjurija, frontmena grupe, 1991. godine, Tribjut koncerta Fredija Merkjurija 20. aprila 1992. godine, Dikon se počeo povlačiti iz muzike i svirao je sporadično sa preostalim članovima grupe na još nekoliko događaja kasnije. Sa muzičke scene potpuno se povukao 1997. godine, nakon snimanja pesme No-One but You (Only the Good Die Young). Odlučio je da ne učestvuje u novom projektu grupe Queen sa preostala dva člana — Brajanom Mejom i Rodžerom Tejlorom — i novim pevačem Polom Rodžersom.

Biografija uredi

Detinjstvo i mladost uredi

Džon Ričard Dikon je rođen 19. avgusta 1951. godine u Lesteru,[1] kao sin Artura Henrija i Lilijan Moli Dikon (rođene Perkins).[2] Njegov otac je radio u osiguravajućoj kompaniji Norwich Union i 1960. godine porodica se preselila u Odbi.[3] Dikon je među prijateljima i članovima benda bio poznat kao 'Diks' ili 'Diki' i pohađao je školu Linden u Lesteru, srednje škole Gentri i gimnaziju Bošam u Odbiju. U to vreme je počeo da se interesuje za elektroniku, čitajući časopise o izradi malih uređaja, uključujući modifikaciju kasetofona za snimanje muzike direktno sa radija.[4][5] Bio je dobar student istekao 8 sertifikata O nivoa i 3 A nivoa, sve sa najboljom ocenom.[6] Posebno je voleo soul muziku.[7]

Karijera uredi

 
Čelsi koledž u Londonu, na kom je Džon Dikon studirao elektroniku

Dikon se pridružio svom prvom bendu Opozišon 1965. godine, sa samo 14 godina. Bend je svirao kavere hitova sa muzičkih listi, a Dikon je svirao ritmičku gitaru, koristeći instrument koji je kupio novcem pozajmljenim od osnivača grupe, Ričarda Janga.[8] Dikon se potom sledeće godine prebacio na bas, kada je stari basista izbačen iz grupe jer nije poboljšao svoje sviranje koliko i ostali članovi.[9] Pored posvećenog muzičara, Dikon je bio i arhivista grupe, uzimajući isečke iz novina ili čak iz reklama koje su prikazivale bend. Četiri godine nakon toga, Dikon je odsvirao poslednji koncert sa bendom (koji se u to vreme zvao The Art) avgusta 1969. godine.[10][11] Potom je napustio bend pošto je bio primljen na Čelsi koledž u Londonu (danas deo Kraljevskog koledža u Londonu), gde je 1971. godine diplomirao elektroniku.[1] Nakon što je postao fan Dip parpla, prisustvovao je nastupu grupe kada su izvodili Concerto for Group and Orchestra sa Kraljevskim filharmonijskim orkestrom u Rojal Albert holu tog septembra.[12]

Iako je svoj bas i pojačalo ostavio kući u Odbiju, posle manje od godinu dana studiranja u Londonu, hteo je da se vrati u muzički posao, te je hteo da se pridruži grupi.[13] Godine 1970. Fredi Merkjuri, Brajan Mej i Rodžer Tejlor su već formirali Kvin. Dikon je bio na njihovom nastupu oktobra te godine, ali nije bio impresioniran.[11] Kasnije te godine, on je na kratko formirao bend pod nazivom Dikom koji je imao samo jedno živo pojavljivanje na koledžu Čelsi.[14]

Početkom 1971. godine, Dikon se preko prijatelja upoznao sa Tejlorom i Mejom u diskoteci, a prijatelj mu je rekao da su Tejlor i Mej u bendu koji je upravo izgubio svog basistu. Nekoliko dana nakon toga, Dikon je bio na audiciji u slušaonici u Kraljevskom koledžu u Londonu i postao poslednji primljen član grupe Kvin.[11] Dikon je bio izabran zbog svog muzičkog talenta, mirne naravi i svojih električarskih sposobnosti.[15] Neki tvrde da je Dikon bio sedmi basista koji se prijavio,[16] ali noviji izvori pokazuju da su basisti Kvina redom bili: Majk Groz, Bari Mičel, Dag Bogi i Dikon.[17][18] Dikon je po prvi put sa Kvinom nastupao na Koledžu za upravljanje nekretninama u Kensingtonu juna te godine.[1]

Na prvom albumu grupe Kvin iz 1973. godine, bio je kreditovan kao Dikon Džon (engl. Deacon John),[19] jer su Merkjuri i Tejlor mislili da tako zvuči zanimljivije. Na sledećem albumu je tražio da se koristi njegovo pravo ime, što je urađeno na svim albumima od Queen II iz 1974. godine pa nadalje.[20][21]

 
Kvin na nastupu u Nju Hejvenu 1977. godine: Dikon (levo), Mej (u sredini), Merkjuri (desno)

Dikon je prvu pesmu za Kvin napisao za treći album ove grupe — Sheer Heart Attack iz 1974. godine. On je napisao Misfire, pesmu sa karipskom temom, gde je svirao većinu delova za gitaru, a takođe je učestvovao i u pisanju pesme Stone Cold Crazy zajedno sa ostatkom benda. Takođe je svirao neke vodeće delove za gitaru, pošto je Mej bio hospitalizovan zbog hepatitisa kada je snimanje albuma počelo.[22] Svoju drugu pesmu napisao je za svoju buduću ženu Veroniku 1975. godine. Pesma nosi naziv You're My Best Friend, a pojavila se na četvrtom albumu grupe A Night at the Opera i postala je međunarodni hit. Nakon toga, Dikon je pisao po jednu ili dve pesme za svaki naredni album Kvina, sve do albuma The Miracle iz 1989. i Innuendo iz 1991. godine, koji su kao autore pesama potpisali bend kao celinu.[23] Godine 1980. napisao je hit Another One Bites The Dust kao plesnu pesmu zasnovanu na njegovoj ranijoj ljubavi prema soulu. Pesma je bila veoma popularna na radiju, kako na belim, tako i na crnim muzičkim stanicama u Sjedinjenim Državama.[7] Tokom osamdesetih godina je počeo da sarađuje češće sa Merkjurijem, pošto su obojica želeli da promene muzički pravac benda.[24]

Dikon je imao veću ulogu u bendovom albumu iz 1982. godine pod nazivom Hot Space. Svirao je ritam gitaru na otvarajućoj pesmi Staying Power, zbog njegovog stila koji je bio pod uticajem soula i Motown-a, i insistirao je da svira gitaru na svojoj kompoziciji Back Chat, ne dozvoljavajući Meju da svira bilo kakav solo na gitari zato što se njegov stil nije poklapao sa onim što je Dikon želeo. Ovo je dovelo do oštre svađe između njih dvojice.[25] Do sredine osamdesetih godina dvadesetog veka, Dikon je počeo da svira i sa drugim bendovima. Svirao je na singlu Picking Up Sound od Man Friday & Jive Junior, supergrupe u kojoj su takođe svirali Skot Gorem iz Thin Lizzy-ja, Simon Kirke i Mik Ralf iz Bad Company-ja, i Martin Čejmbers iz The Pretenders-a.[26][27] Dikon je takođe svirao sa The Immortals-ima, koji su izdali pesmu No Turning Back kao saundtrek za film Biggles: Adventures in Time.[15] Pored toga, Dikon je svirao bas na Merkjurijevom singlu sa Monserat Kabalje How Can I Go On,[28] a takođe radio i sa Eltonom Džonom i Erolom Braunom iz Hot čokoleta.[15]

Dikon je smatrao da je njegovo pisanje pesama za Kvin bilo jednako važno kao i njegove veštine sviranja. Kasnije je rekao „da sam samo bio basista celog svog života u bendu, ne bih ni bio zadovoljan... To smatram samo delom onoga čime se bavim”.[29]

Povlačenje uredi

Frontmen Kvina Fredi Merkjuri preminuo je 24. novembra 1991. godine od upale pluća prouzrokovane HIV virusom, a ovaj događaj je veoma uznemirio Dikona, što je dovelo do toga da on smanji svoju muzičku aktivnost. On je kasnije rekao: „Što se nas tiče, to je to. Nema smisla nastavljati. Nemoguće je zameniti Fredija.”[15] Nakon što je nastupao sa Kvinom još tri puta — na Tribjut koncertu Fredija Merkjurija posvećenom širenju svesti o AIDS-u 20. aprila 1992. godine; dobrotvornom koncertu sa Rodžerom Tejlorom u Kaudrej kući u Midhurstu 18. oktobra 1993. godine; i na otvaranju Bežar baleta u Parizu 17. januara 1997. godine, izvodeći samo pesmu The Show Must Go On sa Eltonom Džonom kao vodećim vokalom — odlučio je da se u potpunosti povuče sa muzičke scene,[30] pojavivši se ponovo samo na kratko, kada se pridružio bivšim kolegama iz benda oktobra 1997. godine za potrebe snimanja poslednje pesme Kvina No-One but You (Only the Good Die Young), koja se potom našla na albumu Queen Rocks objavljenom mesec dana nakon toga.[31]

Dikon je navodno negativno govorio o kaveru pesme We Are the Champions koji su Mej, Tejlor i Robi Vilijams snimili za film A Knight's Tale.[32]

Dikon je ostao izvan očiju javnosti od svog povlačenja iz muzičkog sveta. Odlučio je da ne prisustvuje uvođenju Kvina u Rokenrol kuću slavnih 2001. godine. Takođe se nije pridružio saradnji sa pevačem Polom Rodžersom (kao Kvin + Pol Rodžers),[33] gde ga je zamenio basista Deni Miranda.[34] Na kolaboracionom albumu Kvin + Pol Rodžers pod nazivom The Cosmos Rockskoji je sadržao novi materijal trija, on je bio pohvaljen na beleškama na CD-u. Brajan Mej je nakon toga naveo da je Dikon još uvek uključen u poslovnu stranu Kvina, ali da je odlučio da se drži podalje od javnosti. Mej je takođe potvrdio da je Dikon odobrio snimanje biografije grupe pod nazivom Boemska rapsodija (engl. Bohemian Rhapsody), gde je Dikona igrao glumac Džozef Macelo.[35]

Godine 2013, novootkrivena vrsta vilinskog konjica iz roda Heteragrion iz Brazila dobila je ime Heteragrion johndeaconi po Dikonu, u čast njegovim muzičkim veštinama.[36]

U intervjuu za časopis Roling stoun koji se tiče predstojeće ture Kvin + Adam Lamber po Severnoj Americi sa Adamom Lamberom, Mej i Tejlor su priznali da nemaju mnogo kontakta sa Dikonom osim kada je reč o finansijama, a Tejlor je izjavio da je Dikon „u potpunosti povučen iz bilo kakvog društvenog kontakta”, opisujući ga kao „pomalo krhkog”. Mej je dodao da, ipak, Dikon „i dalje pazi na finansije. Džon Dikon je i dalje Džon Dikon. Ne preuzimamo ništa što se tiče finansijskih stvari a da ne razgovaramo sa njim.”[37][38]

Muzički stil i oprema uredi

 
Dikon na bini u Nju Hejvenu, Konektikat, SAD, 1977. godine

Godine 1973, magazin Roling stoun napisao je da je kombinacija Tejlora i Dikona „eksplozivni, kolosalni zvučni vulkan čija erupcija izaziva drhtanje zemlje.”[39] Dikon je pored basa svirao i gitaru, preuzimajući ritam delove na mnogim albumima, kao i nekoliko akustičnih performansa. Neki od gitarskih delova na albumu Hot Space su Dikonovi. Povremeno je svirao sintisajzere na svojim kompozicijama i često komponovao na klaviru, svirajući vurlicerov električni klavir na You're My Best Friend.[40] Takođe je viđan da svira veliki klavir u muzičkom spotu za pesmu Spread Your Wings,[41] iako je na originalnom snimku pesme klavir svirao Merkjuri.[42] Za razliku od ostalih članova Kvina, Dikon nije pevao na albumima grupe, iako je povremeno pevao prateće vokale tokom živih nastupa.[43]

Dikonov prvi bas, korišćen u The Opposition, bio je Eko, a kasnije je prešao na Rikenbaker 4001. Tokom većeg dela karijere u Kvinu, koristio je Fender Precision Bass, koja je doživela brojne kozmetičke izmene. Pred kraj karijere grupe, koristio je bas rađen po narudžbini, a koji je dizajnirao Rodžer Gifin.[15][29] Takođe je koristio Ernie Ball MusicMan Stingray live po potrebi.[44] Kao inženjer elektrotehnike, Dikon je bio u mogućnosti da sam napravi opremu za bend. Njegova najpoznatija kreacija bila je Deacy Amp, napravljena 1972. godine od delova elektronske opreme koju je pronašao u otpadu, a koju su Mej i on koristili tokom karijere Kvina. Mnogi od takozvanih „gitarskih orkestara” na albumima Kvina koriste upravo ovo pojačalo.[45]

Dikon je obično svoj bas svirao prstima, umesto da koristi plektrum. Kao svoje uzore navodio je Chic, Majkla Džeksona i Stivija Vondera. Njegovi omiljeni basisti bili su Kris Skvajer iz rok grupe Yes[46] i Džon Entvisl iz The Who.[47] Zaštitni znak Dikonovog sviranja su njegovi prelazi između akorda na dubokim tonovima. Izdanje časopisa Sheer Heart Attack iz 1975. kaže "Tek je na kraju inicijativa Kvina prepoznala Dikonov nepogrešivi zaštitni znak... najmanje poznati muzičar Kvina je jedan od najsposobnijih iz svoje rok generacije."[48]

Privatan život uredi

Dikon je često bio opisan kao tihi član grupe. Iako je ostatak benda imao osećaj da je on pravi basista za njih, Dikon je jedva progovarao na probama i izbegavao svađe.[1] Živeo je u Putniju u Jugozapadnom Londonu sa svojom ženom, sa kojom se venčao 18. januara 1975. godine,[49] a sa kojom ima šestoro dece..[50] Jedan od razloga zbog kojih se Kvin odvojio od Tridenta, njene izvorne menadžerske kompanije, bio je taj što je kompanija odbila da pozajmi Dikonu novac da stavi depozit na kuću.[51][52]

Prema Sunday Times listi bogatih iz 2019. godine, Dikonovo bogatstvo je procenjeno na 130 miliona funti, što je oko 168 miliona dolara.[53]

Diskografija uredi

Glavni članak: Diskografija grupe Kvin

Pesme Kvina koje je napisao Dikon, a koje su bile objavljene kao singlovi:

Izabrane pesme sa albuma Kvina:

Izabrane solo pesme:

Reference uredi

  1. ^ a b v g Dean 1986, str. 11.
  2. ^ Rider, Stephen (1993). Queen: these are the days of our lives (na jeziku: engleski). Castle Communications. ISBN 9781898141204. Pristupljeno 25. 6. 2019. 
  3. ^ Hodkinson 2004, str. 12.
  4. ^ „John Deacon”. International Queen Fan Club. Pristupljeno 10. 12. 2015. 
  5. ^ Hodkinson 2004, str. 13.
  6. ^ Hodkinson 2004, str. 27.
  7. ^ a b Dean 1986, str. 46.
  8. ^ Hodkinson 2004, str. 15.
  9. ^ Hodkinson 2004, str. 17.
  10. ^ Hodkinson 2004, str. 25–26.
  11. ^ a b v „Queen before Queen – the 1960s recordings Part 4 – The Opposition”. Record Collector. 1. 2. 1996. Arhivirano iz originala 25. 02. 2021. g. Pristupljeno 7. 12. 2015. 
  12. ^ Hodkinson 2004, str. 26.
  13. ^ Hodkinson 2004, str. 176.
  14. ^ Hodkinson 2004, str. 177.
  15. ^ a b v g d „The Invisible Man”. Bassist magazine. 1. 4. 1996. Pristupljeno 5. 12. 2015. 
  16. ^ Dean 1986, str. 9, 11.
  17. ^ Hodkinson 2004, str. 174–176.
  18. ^ Blake, Mark (31. 3. 2011). „Is This the Real Life? The Untold Story of Queen”. PopMatters. Pristupljeno 7. 12. 2015. 
  19. ^ Queen (Medijske beleške). EMI / Trident. 1973. EMC 3006. 
  20. ^ „John Deacon”. Queen (official website). Pristupljeno 7. 12. 2015. 
  21. ^ Purvis 2012, str. 82.
  22. ^ Purvis 2012, str. 88.
  23. ^ Hodkinson 2004, str. 188.
  24. ^ Purvis 2012, str. 163.
  25. ^ Purvis 2012, str. 181.
  26. ^ Dean 1986, str. 66.
  27. ^ a b v g „John Deacon”. Billboard. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 11. 12. 2015. 
  28. ^ Purvis 2012, str. 290.
  29. ^ a b Newell, Roger (25. 10. 2011). „Bass Legends: Queen's John Deacon”. Music Radar. Pristupljeno 5. 12. 2015. 
  30. ^ Greene, Andy (17. 10. 2013). „Flashback: Queen and Elton John Perform 'The Show Must Go On'”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 13. 03. 2018. g. Pristupljeno 7. 12. 2015. 
  31. ^ Queen Rocks (Medijske beleške). EMI. 823-091-2. 
  32. ^ „The Royal Family”. Classic Rock. 1. 12. 2001. Arhivirano iz originala 29. 03. 2015. g. Pristupljeno 22. 9. 2014. 
  33. ^ Purvis 2012, str. 1464.
  34. ^ Wright, Jeb. „CRR Interview – Danny Miranda”. Classic Rock Revisited. Pristupljeno 17. 11. 2016. 
  35. ^ „Brian May disappointed by John Deacon's movie snub – Sound Bites – Display – Sound Bites”. The Sound. Pristupljeno 3. 7. 2014. 
  36. ^ Lencioni, F.A.A. (9. 7. 2013). „Diagnoses and discussion of the group 1 and 2 Brazilian species of Heteragrion, with descriptions of four new species (Odonata: Megapodagrionidae). Zootaxa 3685 (1): 001–080.” (PDF). Zootaxa. Magnolia Press – Auckland, New Zealand. Pristupljeno 26. 9. 2015. 
  37. ^ Greene, Andy (6. 3. 2014). „QA: Queen, Adam Lambert Talk New Tour, Pressure and John Deacon | Music News”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 22. 11. 2014. g. Pristupljeno 3. 7. 2014. 
  38. ^ „Neil Fairclough”. Samson Tech. Pristupljeno 17. 11. 2016. 
  39. ^ „Queen”. Rolling Stone. br. 149. 12. 12. 1973. Arhivirano iz originala 11. 12. 2015. g. Pristupljeno 8. 12. 2015. 
  40. ^ Jones 2012, str. 159.
  41. ^ Saleksi, Mark (28. 10. 2015). „Queen, "Spread Your Wings" from News of the World (1977): One Track Mind”. Something Else Reviews. Pristupljeno 8. 12. 2015. 
  42. ^ Purvis 2012, str. 126.
  43. ^ „Top 10 John Deacon Queen songs”. Classic Rock. 19. 8. 2013. Pristupljeno 11. 12. 2015. 
  44. ^ „Ernie Ball Announces 40th Anniversary StingRay”. Premier Guitar. 22. 4. 2016. Pristupljeno 24. 11. 2016. 
  45. ^ „KAT Deacy Amp Replica”. Knight Audio Technologies. 9. 3. 2021. Pristupljeno 7. 12. 2015. 
  46. ^ „Guitar Magazine – September 1999”. brianmay.com. Arhivirano iz originala 01. 03. 2021. g. Pristupljeno 15. 11. 2015. 
  47. ^ Purvis 2012, str. 10.
  48. ^ „03-XX-1975 – Sheer Heart Attack – Circus”. Arhivirano iz originala 15. 6. 2008. g. Pristupljeno 22. 9. 2014. 
  49. ^ Hodkinson 2004, str. 234.
  50. ^ „Legacy of music legends: Why Queen will still rock you”. Belfasttelegraph.co.uk. Belfast Telegraph. 17. 4. 2015. Pristupljeno 26. 10. 2016. 
  51. ^ Jones 2012, str. 129.
  52. ^ Hodkinson 2004, str. 239.
  53. ^ „Ed Sheeran tops Adele as Stormzy joins Sunday Times Rich List”. BBC News. BBC. 9. 5. 2019. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  54. ^ „Spread Your Wings”. AllMusic. Pristupljeno 11. 12. 2015. 
  55. ^ a b „Queen : The Singles Collection”. AllMusic. Pristupljeno 11. 12. 2015. 
  56. ^ „Queen : Song Highlights”. AllMusic. Pristupljeno 11. 12. 2015. 
  57. ^ „Queen : Sheer Heart Attack”. AllMusic. Pristupljeno 11. 12. 2015. 
  58. ^ „Queen : A Day At The Races”. AllMusic. Pristupljeno 11. 12. 2015. 
  59. ^ „Queen : News Of The World”. AllMusic. Pristupljeno 11. 12. 2015. 
  60. ^ „Queen : Jazz”. AllMusic. Pristupljeno 11. 12. 2015. 
  61. ^ „Queen : Hot Space”. AllMusic. Pristupljeno 11. 12. 2015. 
  62. ^ „Queen : The Miracle”. AllMusic. 11. 12. 2015. 
  63. ^ Purvis 2012, str. 730.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Džon Dikon na Vikimedijinoj ostavi.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џон_Дикон&oldid=27552760”