Džon Miljuš
Džon Kenet Miljuš ili Jovo Miljuš, nadimak Jovo Serb, (engl. John Keneth Miljuš; Pitsburg, 30. jun 1895 — Fort Harison, 15. februar 1976) je bio prvi Amerikanac srpskog porekla koji je igrao profesionalni bejzbol u Velikoj ligi.
Džon Miljuš | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 30. jun 1895. |
| Mesto rođenja | Pitsburg, SAD |
| Datum smrti | 15. februar 1976. (80 god.) |
| Mesto smrti | Fort Harison, SAD |
Biografija uredi
Rođen je u Pitsburgu, Pensilvanija, SAD, 30. juna 1895. godine.
Odrastao i obrazovao se u gradu čelika. Odmalena pokazivao zanimanje za sport, naročito bejzbol, u to vreme najomiljeniji sport u SAD. Nakon kraćeg vremena na Univerzitetu Dukvizn prebacio se na Univerzitet Pitsburg gde je bio glavna ragbi i bejzbol zvezda. Diplomirao je stomatologiju 1915. godine.
Pre finala Svetske serije 1927, igrao je za dvadeset timova. Igrao je za Pitsburg Fidse u Federalnoj ligi koja je nije uspela da pretekne Američku ligu i Nacionalnu ligu te se raspala 1916. godine. Potom je igrao za Binghempton u Njujorškoj ligi te za Sent Meri u međudržavnoj ligi. Zadivljujući rezultati u Sent Meri Pros 1917. godine su ga vratili u Binghempton gde je bio glavni picer. Iste godine igrao i za Bruklin na mestu rilif picera.
Bio je prvi profesionalni igrač bejzbola koji je pozvan u rat za vreme Prvog svetskog rata. Bio je stacioniran u Francuskoj. Iako ranjen i predviđen za povratak kući ostao je u vojsci. Učestvoavao je u bici na Argonu. Bruklin ga je 1919. godine poslao da igra za Toledo Madhense u Američkoj asocijaciji. Odigrao je 53 utakmice za Nju Orleans i Nešvil.
Oženio je Estel Bejden u Čikagu 13. decembra 1922.
Iako je Bruklin pozvao Miljuša i 1923. godine, pre početka sezone je otpušten u Rončester Bronkos iz Međunarodne lige. Drugu sezonu za redom imao je 31 pogodak, 3 dubla, tripl, 3 homera i prosek .259. Ročester je odbio da mu da povišicu. Otišao je u Bridžport, Konektikat, u Istočnu ligu. Bio je najbolji pinč-hiter u timu.
Potom je igrao za Sijetl Indijans u Pacifičkoj obalskoj ligi, gde je bio zvezda tima. Dobro plaćen kupio je ranč pomorandži u Hermoza Biču, bavio se pecanjem i lovom.
1926. godine, u 44 utakmice imao je 34 pogotka i prosek .279. Napušta Sijetl i odlazi u Pitsburg 1927. godine.
Bio je jedna od zvezdi finala Svetske serije 1927. godine. Igrao je na mestu picera za Pitsburške Pirate te bio oči u oči sa Bejbom Rutom, Luom Gerigom, udaračima iz Jenkija, čiji su udarački poredak nazivali „poredak ubica“. Iako je Rut tad postigao 60 homranova, Miljuš je u dva i po ininga držao Ruta na singlu pa ga izbacio sa prve baze. Izbacio je i Geriga koji je imao 47 homranova. Potom je izbacio još jednog člana „poretka ubica“ Boba Mozela. Poslednja nada Jenkija bio je Toni Laceri. Iako je prva lopta bila faul, hvatač Pirata, Džoni Guč, je loše uhvatio drugu loptu. Jenkiji su pobedili. To je bio i veliki poraz za Miljuša lično.
Igrao je za Klivlend Indijans 1928. godine. Vratio se na zapadnu obalu i igrao za tamošnje klubove 1930. godine.
Po okončanju karijere radio je kao telohranitelj te kao atletičarski trener.
1967. godine se preselio u Bigfork, Montana. Supruga Estel je preminula 1969. godine. Tada se preselio u Sent Pitersburg na Floridi. Džon i Estel nisu imali decu. 1972. se vratio u Montanu u gradić Polson gde je ostao do smrti 15. februara 1976. Umro je u osamdesetoj godini.
Bio je član Polsonskih veterana inostranih ratova (en. Polson Veterans of Foreign Wars-VFW), slobodnozidarske lože u Kaliforniji i Asocijacije profesionalnih igrača bejzbola Amerike (engl. Association of Professional Baseball Players of America). Umro je u Fort Herisons Veterans Hospital. Na njegovoj poslednjoj fotografiji prikazan je na krevetu sa bejzbolskom rukavicom. Pokopan je kao episkopalac. Nadživele su ga dve sestre, Nel Todorović iz Čikaga i Meri Volters iz Sent Pitersburga te nekoliko nećaka i nećaki među kojima su: Džon i Ričard Hagins iz Sent Pitersburga i Don Miljuš iz Stobenvila u Ohaju.
