ADGZ

ADGZ (nem. Polizei-Panzerkampfwagen ADGZ) bio je jedini austrijski oklopni automobil u službi nemačke vojske za vreme Drugog svetskog rata, korišćen u jedinicama SS-a i policije.

ADGZ
ADGZ
Osnovne karakteristike
Doseg	450 km km
Dimenzije i masa
Dužina	6,25 metara m
Širina	2,56 metara m
Visina	2,16 matara m
Težina	12 tona t
Oprema
Motor	Austro-Daimler M-612
Posada
Posada	6/7 člana

Istorija

Tokom 30-ih godina, mnoge zemlje Evrope počele su da snabdevaju vojsku oklopnim vozilima sopstvene proizvodnje. Tenkove su jedino mogle da proizvode države sa jako razvijenom teškom industrijom. Slabije indistrijski razvijene zemlje okrenule su se proizvodnji oklopnih automobila.

Iako su mnoge konstrukcije bile savremene i originalne, zbog slabe ekonomske moći proizvodnja je bila ograničena na male količine. Jedna od takvih država bila je i Austrija, koja je pristupila izgradnji sopstvenih oklopnih automobila sredinom 30-ih godina.

Posao oko projekta i proizvodnje radila je firma Austro-Daimler, iz sastava koncerna Šteir-Daimler-Puh AG. Jedno od vozila bio je troosovinski (6x6) oklopni automobil ADKZ, napravljen 1937. godine. On je imao obrtnu kupolu sa dva mitraljeza 7,92 mm. Sledeće godine firma Austro-Daimler napravila je 5 lakih dvoosovinskih oklpopnih automobila ADSK sa motorom na vazdušno hlađenje. Vozila ADSK nisu imala kupolu i bila su potpuno bez oružja (kasnije je dograđen mitraljez). Posle sprovedenih ispitivanja, vozila ADKZ i ADSK su odbijena od vojske, i jedini serijski oklopni automobil u austrijskoj armiji ostao je ADGZ.

Vozila ADGZ projektovana su još 1931. godine, a proizvedena u prekidima od 1935. do 1937. godine. Ona su predstavljala prva u svetu četvoroosovinska oklopna vozila sa pogonom 8x8. ADGZ je imao originalnu konstrukciju, pre svega okvir vozila bio je u obliku paralelograma, što je olakšavalo rad prednjih i zadnjih upravljivih točkova. Trup vozila bio je zavaren iz oklopnih listova debljine 6-14,5 mm i postavljenih pod uglom od 5 do 75 stepeni. U zadnjem delu nalazio se šestocilindrični karburatorni motor Austro-Daimler M-612. Tu se nalazila i kutija hidrauličkog menjača promenjivog prenosa, koji je obezbeđivao vozilu kretane unapred i unazad jednakom brzinom. Sa prednje strane vozila postavljen je vodeni hladnjak. Prenos od motora je preko kardanskog prenosa išao na sve četiri osovine, pri čemu su druga i treća imale duple točkove (4 točka po osovini) a prva i četvrta osovina po jedan (2 točka po osovini). Kao što je već rečeno, oklopni automobili ADGZ su imala dva para upravljivih točkova - prednji i zadnji par.

ADGZ prilikom napada na Dancing 1. septembra 1939.

Osnovno oružje oklopnih automobila ADGZ bio je top 20 mm Soloturn i mitraljez 7,92 mm Švarcloze, postavljenih u obrtnu kupolu. Pored toga, imao je još dva mitraljeza Švarcloze - po jedan u prednjem i zadnjem delu tela. Boevi komlet činili su: 250 granata za top i 5000 metaka za mitraljeze. Za posmatranje bojnog polja iz vozila, služili su uzani otvori sa staklom otpornim na puščana zrna, a za ukrcavanje i iskrcavanje posade od 7 članiva (komandir vozila, punilac topa, nišandžija, 2 vozača i 2 mitraljesca), postojala su 4 vrata na telu vozila i otvor na kupoli. Sa težinom od 12 tona, oklopni automobil ADGZ je razvijao maksimalnu brzinu po putu od 70 km/sat, i imao akcioni radijus od 450 km. Pogon na sve 4 osovine, obezbeđivao je vozilu odličnu prohodnost. U celosti ADGZ je bio veoma uspešno vozilo, sa dobrim okretnim i manevarskim osobinama.

1938. godine u momentu Nemačke okupacije Austrije, armija je raspolagala samo sa 12 ispravnih oklopnih automobila ADGZ, a još dva su se nalazila u žandarmeriji. U Vermahtu su ta vozila dobila novu oznaki - M35 mittlerer Panzerwagen. Nemačka je planirala da ta vozila proda Rumuniji ili Bugarskoj, ali zbog malog broja i nekompletnosti većine, od toga se odustalo. Nakon dorade, koja se praktično svela na zamenu austrijskog mitraljeza nemačkim MG34 i smanjenjem posade od 7 na 6 člana, ADGZ su ušli u sastav policijskih jedinica SS-a i 1. septembra 1939. godine učestvovali u napadu na Dancig.

U 1941. godini firma Šteir je dobila porudžbinu od rajhsfirera Himlera za izradu serije od 25 vozila ADGZ, koja bi bila dodeljena SS jedinicama. Odluku o proizvodnji novih vozila ADGZ, Hajnrih Himler je doneo iz želje da SS jedinice imaju sopsveni oklopni automobil, što bi ih činilo različitim od jedinica Vermahta. Već u to vreme, bilo je jasno da vozila ADGZ nemaju nikakvih primućstva u odnosu na nemački oklopni automobil Sd. Kfz 231 (8x8), pa je čak u nekim parametrima bio i slabiji.

25 vozila ADGZ predata su jedinicama SS-a, početkom 1942. godine. Od originalnih vozila prve serije (27 komada), razlikovali su se jedino po ugradnji nemačkog oružja - 20 mm top KvK35 L/45 i mitraljez MG 34. Oklopni automobili ADGZ poslati su na Istočni front sa zadatkom: obezbeđenje komunikacija i borba protiv partizana. Jedan od tih oklopnih automobila, zarobljen je 16. januara 1943. godine od vojnika sovjetske 3. tenkovske armije. Drugi je zarobljen od propadnika 1. ukrajinske partizanske brigade, tokom borbe sa 5. SS divizijom „Viking“ februara 1944. godine.