Abartah

Abartah, što verovatno znači "onaj koji čini podvige", bio je, u irskoj mitologiji, nestašan bog. Bio je jedan od Tauta De Danana, koji su vladali Irskom sve dok nisu svrgnuti od strane Milesijana, ratničkih osvajača koji su došli sa prostora sadašnje Španije. Proterani u podzemlje, Abartah i njegovi rođaci pojavljuju se u irskim sagama više u obliku herojskih smrtnika nego bogova, iako u pričama o njegovim smicalicama prema fenijanskim (fijanskim) ratnicima postoji očit trag njegovog božanskog porekla.

Mitologija

Abartah je ponudio da bude sluga Finu Makulu, jednom od prvih irskih heroja i naslednog vođe Fijana. Abartah je pokušao da služi Fina Makula, pošto je heroj nasledio svog oca u vođstvu klana. Kao gest dobre volje, lukavi Abartah dao je Finu divljeg, sivog konja. Uz veliki napor ratnici su uspeli da stave uzde na životinju, ali je ona odbijala da se pokrene kad bi je uzjahali. Jedino kada se četrnaest ratnika popelo na njegova moćna leđa, konj se pokrenuo. Kada se i Abartah popeo iza svih njih, konj je prešao u galop, iako je na sebi imao petnaest ratnika koji nisu mogli da puste njegov rep. Abartah ih je odveo na drugi svet, jer je to bila svrha njegovog pojavljivanja na zemlji. Ova predivna zemlja, smatrana je od strane Kelta, domom u kome su prebivali bogovi i boginje, i mesto u kome su se duše neko vreme odmarale pre ponovnog rođenja. Ostatak Fenijana ukrcao se na magični brod, da bi pratili Abartahovog konja. Najbolji krmanoš među njima bio je pomoćnik Fina Makula po imenu Poltor. On je uspešno upravljao brodom do drugog sveta, u toj ekspediciji spasavanja. Tu je Abartah bio primoran da oslobodi zatvorenike kao i da sam pobegne do Irske držeći se za rep konja. Pošto su se časno nagodili, Fenijani su sklopili mir sa Abartahom.

Literatura

Enciklopedija mitologije, Artur Koterel.