Википедија

Avija 51

Avija 51 (Avia 51) je čehoslovački putnički avion nastao između dva rata. Proizvela ga je firma Avia a prvi put je poleteo 1933. godine.

Avija 51

Avion Avija 51
Avion Avija 51

Opšti podaci
Namena putnički avion
Posada 2
Broj putnika 6
Poreklo  Čehoslovačka
Proizvođač Avija Avia
Probni let 8.10.1933.
Uveden u upotrebu 1934.
Povučen iz upotrebe 1941.
Status neaktivan
Prvi operater  Čehoslovačka CLS
Broj primeraka 3
Dimenzije
Dužina 10,75 m
Visina 3,50 m
Raspon krila 15,10 m
Površina krila 38,09 m²
Masa
Prazan 2.990 kg
Normalna poletna 3.750 kg
Pogon
Broj motora 3
Fizičke osobine
Klipnoelisni motor 3 x Avia Pk. 12
Snaga KEM-a 3 x 150 kW
Snaga KEM-a u ks 3 x 205 ks
Performanse
Maks. brzina na Hopt. 264 km/h
Ekonomska brzina 230 km/h
Dolet 780 km
 Portal Vazduhoplovstvo

Projektovanje i razvoj uredi

 
Crtež aviona Avia 51 u tri projekcije
 
Crtež aviona Avia 51 sa oznakama španske republikanske vojske
 
Olupina aviona Avia 51 TA-003 (Španski građanski rat)

U vreme kada je projektovan avion Avija 51, firma Avia je imala dva glavna inženjera jedan je bio František Novotni koji je pokrivao oblast vojnih aviona a drugi je bio Robet Nebeser koji je rukovodio odeljenjem za projektovanje civilnih aviona.

Avija 51 je bio visokokrilni (parasol), tromotorac, putnički avion sa 6 putnika i 2 člana posade. Avion je projektovao inženjer Robert J. Nebesar. Avion je prvi put poleteo 8. oktobra 1933.

Tehnički opis uredi

Trup aviona Avija 51 je bio ovalnog popračnog preseka, potpuno metalne konstrukcije uglavnom od duraluminijuma. Konstrukcija trupa je je bila monokok. Kokpit pilota je bio smešteni u zatvorenoj kabini, koja se nalazila u kljunu trupa aviona, do koga se stizalo prolazima kroz putničku kabinu. Putnička i pilotska kabina su odvojene vratima između njih. U pilotskoj kabini se nalaze dva sedišta jedno pored drugog za pilota i kopilota. Kopilot je ujedno i radiooperater. Obe kabine su opremljene sistemom za grejanje i ventilaciju. Ulaz u avion sa stepeništem se nalazio na levoj bočnoj strani trupa aviona. Sedišta su bila u rasporedu 1+1 u redu sa prolazom između sedišta, avion je imao ukupno 3 reda. Svaki red je imao dva velika prozora sa leve i desne strane. Na kraju putničke kabine (u repu) nalazio se toalet i prtljažnik. Kabina je bila opremljena stalažom za odlaganje ručnog prtljaga[1].

Pogonska grupa: ovog aviona čine tri motora Avia R-12. Centralni motor je postavljen u nosu aerodinamičnog trupa a krilni motori su postavljeni u prednju ivicu krila. To su sedmocilindrični radijalni hlađeni vazduhom, nominalne snage od 200 KS svaki. Motori se montiraju na zavarene čelične cevne konstrukcije, sa kojih se u slučaju potrebe mogu lako skinuti. Gumene čaure koje služe za vezu motora i nosača imaju za cilj da apsorbuju vibracije. Pokretanje motora se vrši komprimovanim vazduhom. Centralni motor pokreće kompresor koji služi za tu svrhu. Na vratila motora su postavljene dvokrake metalne elise podesivog koraka. Sva tri motora su obložena kompletnim NACA poklopcima[2].

Krilo je bilo konzolno napravljeno iz jednog dela. Konstrukcija je klasična napravljena kompletno od visokolegiranih čelika. Oblik je trapezast relativno velike debljine. U prostoru krila između trupa i motora bila su smeštena dva rezervoara za gorivo napravljena od mesinganog lima.

Repne površine su bile klasične, vertikalni stabilizator sa kormilom pravca i dva horizontalna stabilizatora sa kormilima visine. Fiksni delovi repnih površina su napravljeni od duraluminijuma obloženi aluminijumskim limom a pokretni, konstrukcija od duraluminijuma a obloga od platna.

Stajni trap je bio klasičan fiksan sa gumenim točkovima. Sastojao se od trouglaste viljuške pričvršćene za trup aviona i vertikalni nosač u kome je bio ugrađen uljani amortizer a oslanjao se na konstrukciju gondole krilnih motora. Razmak između točkova je bio dosta veliki a i koncentracija masa se nalazila unutar razmaka pa je stabilnost pri sletanju i poletanju ovog aviona bila zadovoljavajuća. Točkovi su bili opremljeni kočnicama i aerodinamičkim oblogama a na kraju repa aviona nalazila se samoupravljivi gumeni točak.

Verzije uredi

Napravljena su tri istovetna aviona. Nije bilo raznih verzija.

Operativno korišćenje uredi

Avion je napravljen za potrebe Čehoslovačkog avio prevoznika ČLS (ČLS). Prvo je raspoređen na liniji ČLS Beč – Prag – Berlin, ali je bio malog kapaciteta, bio je neekonomičan. Nakon toga, sve tri proizvedene mašine prodate su 1937. Španiji, gde je trajao građanski rat, preko estonskog dilera. Služili su kao transporteri, prvo za vojnu poštu, kasnije za transport vojnika, materijala i ranjenika. Jedan avion je uništen u napadu Kondor Legije (TA-003)[3]. Posle poraza republikanaca, preostala dva aviona su zarobili nacionalisti, od kojih je jedan bio u stanju plovidbe. Ništa se više ne zna o njihovom angažovanju u španskom vazduhoplovstvu. Poslednji put su zabeleženi u vazduhoplovnoj evidenciji 1941[4].

Zemlje koje su koristile avion uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ http://www.airwar.ru/enc/cw1/av51.html
  2. ^ https://digital.library.unt.edu/ark:/67531/metadc279488/m2/1/high_res_d/19930090497.pdf
  3. ^ http://www.leteckabadatelna.cz/havarie-a-sestrely/detail/267/
  4. ^ http://www.pilotinfo.cz/z-historie/avia-av-51

Литература uredi

  • NĚMEČEK, Václav. Československá letadla. Praha: Naše vojsko, 1968. Kapitola Vývoj letadel Avia, s. 107.
  • OVČÁČIK, Michal. Avia Av-51. Letectví a kosmonautika. Květen 2021, roč. 100., čís. 5, s. 46 a 47. ISSN 0024-1156
  • Alles-Fernandez, Peter (1987). Flugzeuge von a bis Z: Aamsa Quail-Consolidated P2Y. Koblenz: Bernard u. Graefe. стр. 130. ISBN 3-7637-5904-2. 
  • Richard Schulz, G. W. Feuchter, Werner von Langsdorff: Handbuch der Luftfahrt. Jahrgang 1936. J. F. Lehmann, München 1936, S. 344/355.
  • Enciclopedia Ilustrada de la Aviación. 2. Barcelona: Editorial Delta. 1984. ISBN 84-85822-36-6. 

Спољашње везе uredi

 
Авија 51 на Викимедијиној остави.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Авија_51&oldid=27678348”