Adam Ježi Čartorijski
Adam Ježi Čartorijski (polj. Adam Jerzy Czartoryski; Varšava, 14. februar 1770 — Montfermel, 15. jul 1861) je bio je bio poljsko-litvanski političar, ministar inostranih poslova Ruske imperije koji se nakon podele Poljske borio za obnovu poljske države.
Adam Ježi Čartorijski | |
|---|---|
 Adam Ježi Čartorijski | |
| Puno ime | Adam Ježi Čartorijski |
| Datum rođenja | 14. februar 1770. |
| Mesto rođenja | Varšava, Poljsko-litvanska unija |
| Datum smrti | 4. novembar 1861. (91 god.) |
| Mesto smrti | Montfermel, Francuska |
| Supružnik | Anna Zofia Sapieha |
| Roditelji | Adam Kazimierz Czartoryski Izabela Czartoryska |
Biografija uredi
Adam Ježi Čartorijski je rođen u uglednoj porodici. Dobro obrazovanje stekao je od učetelja Ernesta Grodeka Gotfrida (polj. Gotfryd Ernest Groddeck) kasnije profesora vilnjuskog Kraljevskog univerziteta.
Poljsko-ruski rat 1792. uredi
Kao dobrovoljac, pridružio se 1792. litvanskoj vojsci i učestvovao u poljskom-ruskom ratu. Bio je komandir potpukovnik 4. puka i kapetan 7. eskadre konjičke Narodne brigade. Dobio je Viteški krst za vojne vrline. Zajedno sa ostatkom vojske Litvanije optužio je vlasti kralja Stanislava za izdaju. Ubrzo nakon toga, 16. avgusta 1792, povukao iz vojne službe, i otputovao za Beč i London.
Diplomatija 1804-1806. uredi
Adam Ježi Čartorijski kao ministar inostranih poslova Ruske imperije toga doba aktivno učestvuje u nastojanjima hrišćanske Evrope u vojnom potiskivanju Osmanskog carstva. Rusko-turski i austro-turski ratovi tokom XVIII veka otvorili su pitanje daljeg opstanka Osmanskog carstva u Evropi.
Srpska revolucija 1804. uredi
Ruski car Aleksandar poslao je 1805. godine u Crnu Goru i Hercegovinu specijalnog predstavnika Stjepana Andrejeviča Sankovskog. Sankovski je ministru inostranih poslova Adamu Čartorijskom, podneo detaljan izveštaj. Izveštaj se odnosio na potpunu cpremnost ustanika u pljevaljskom, klobučkom (uvala Bobovci, Jezerci i Šaranci) nikšićkom, kolašinskom, trebinjckom, mostarskom kadiluku je da se susretnu sa Karađorđem Petrovićem na Tari kod Pljevalja između srpskih gravitacionih centra. Cilj susreta bio je nastojanje plemena i bratstava Crne Gore i Hercegovine da krenu u nove zajedničke borbe protiv Turaka Osmanlija koje u ovim krajevima nikad nisu ni prestajale. Do susreta nije došlo, savetovano je da strpljenjem i ćutanjem očekuju srećni dan njihovog oslobođenja o čemu brine ruski car Aleksandar i da radi toga bez saglasnosti cara Aleksandra ništa ne preduzimaju protiv Osmanskog carstva.
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Literatura uredi
- Vasović, Milorad (2009). Istorija Pljevalja. ISBN 978-9940-512-03-3.
Spoljašnje veze uredi
