Википедија

Adenomioza

Adenomioza je stanje u kojem se tkivo sluzokoze materice (endometrijum) može razviiti u mišićnom sloju materice (miometrijumu). Najčešće se javlja kod višerotki i kod žena između 36 i 45 godina. Uobičajeni simptom je produženo, obilno menstrualno krvarenje praćeno pojavom bola.[1]

Adenomioza
Sinonimiadenomyosis
Adenomioza materica primećena tokom laparoskopije: meka i povećana materica; plave mrlje predstavljaju subseroznu endometriozu.
Specijalnostiginekologija
Simptomimenoragija ili hipermenoreja,dismenoreja, metroragija, grčevi u trbuhu, bolna osetljivost trbuha, dispareunija
Komplikacijeneplodnost, anemija, depresija
Frekvencija20 do35% u SAD

Razlika između adenomioze i endometrioze uredi

Iako su adenomioza i endometriozi na prvi pogled slična bolesti izmeđunjih postoji razlika.[2] Kod adenomioze tkivo endometrijuma se ugrađuje u okolne mišiće materice, dok se kod endometrioze endometrijum nalazi izvan miometrijuma i endometrijuma (jajnici, jajovod, ligamenti, grlić materice, debelo i tanko crevo, ureter, vaginalni septum).

Epidemiologija uredi

Noviji podaci ukazuju da je prevalencija endometrioze od 20 do 35%.[3]

Etiologija uredi

Uzrok adenomioze je nepoznat,  iako je povezan sa različitim traumama koje u nekom trenutku mogu da probiju barijeru između endometrijuma i miometrijuma, uključujući carski rez , ligaciju jajovoda , pobačaj ili bilo koji oblik trudnoće.

Kao jedan od razlog zašto je adenomioza češća kod žena između 35 i 50 godina starosti navodi se višak estrogena koji je prisutan kod žena te dobi. Do 35. godine žene obično prestaju da stvaraju konstantnu količinu progesterona , hormona koji se suprotstavlja anaboličkom delovanju estrogena. Kada pređu 50. godinu, zbog početka menopauze , žene prestaju da proizvode odgovarajuće količine estrogena, i od tih godina je i manja učestalost endometrioze.

Klinička slika uredi

U nekim slučajevima simptomi adenomioze su jedva primetni ili se ne razlikuju od uobičajenih menstrualnih grčeva ili bolova, dok se u 30% slučajeva ne javljaju simptomi.

Najčešći simptomi adenomioze su:

  • menoragija ili hipermenoreja - obilna i produžena menstrualna krvarenja,
  • dismenoreja - bolna menstruacija,
  • metroragija - neredovna i česta krvarenja različitog intenziteta koja nisu povezana sa menstruacijom,
  • grčevi u trbuhu,
  • bolna osetljivost trbuha zbog povećanja materice,
  • dispareunija - bolni odnos.

Dijagnoza uredi

Konačna dijagnoza adenomioze postavlja se isključivo histološkom potvrdom, ali se na adenomiozu može posumnjati već nakon ginekološkog pregleda.

Pre odlaska na pregled, ženama koje sumnjaju na adenomiozu preporučuje se da:

 
MRT adenomioze
  • redovno zapisuju njihove simptome,
  • prate trajanje i obim menstruacije,

Ginekolog će pre pregleda prvo uzeti anamnezu vezanu za simptome koje doživljava bolnesnica i lekove koje je korsitila (a koji bi mogli uticati na pojavu simptoma).

Već nakon prvog fizičkog pregleda uočava se povećanje materice. Nakon toga izvode se dopunska ispitivanja:

Ultrazvučni pregled

Ova metoda može pokazati uvećanu matericu, razlike između prednjeg i zadnjeg zida materice sa izraženim zadebljanjem zadnjeg dela, inkluzije unutar miometrijuma (ciste, lakune), poremećaje snabdevanja krvlju,

Magnetna rezonantna tomografija

Ova metoda se koristi ako ultrazvuk ne može da pruži jasnu i čistu sliku materice, jer metoda ima visoku specifičnost i osetljivost.

Terapija uredi

Adenomioza se može definitivno izlečiti samo hirurškim uklanjanjem materice. Kako adenomioza reaguje na reproduktivne hormone, postepeno se smanjuje nakon menopauze kada se smalji i proidukcija hormona.

Kod žene u reproduktivnim godinama, adenomiozom se obično može upravljati sa ciljem da se obezbedi ublažavanje bolova, ograniči napredovanje procesa i smanji značajno menstrualno krvarenja.

Lekovi uredi

Nesterioidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) uredi

Nesterioidni antiinflamatorni lekovi kao što su ibuprofen i naproksen, obično se koriste zajedno sa drugim terapijama za ublažavanje bolova. NSAIL inhibiraju proizvodnju prostaglandina smanjenjem aktivnosti enzima ciklooksigenaze. Pokazalo se da su prostaglandini prvenstveno indikovani za dismenoreju ili bolne grčeve u karlici povezane sa menstruacijom.

Hormoni i hormonski modulatori uredi

  • Intrauterini uređaji ili hormonalna spirala koja oslobađaju levonorgestrel, poput Mirene, efikasan su tretman adenomioze.[4] Oni smanjuju simptome uzrokujući decidualizaciju endometrijuma, smanjujući ili eliminišući menstrualni tok. [5] Pored toga, pomažu u regulaciji estrogenskih receptora, jer hormonalnie spirale smanjuju nakupine tkiva endometrijuma unutar miometrijuma. To dovodi do smanjenog menstrualnog krvotoka, pomaže materici da se pravilnije kontrahuje i pomaže u smanjenju menstrualnih bolova. Dokazano je da upotreba hormonalne spirale kod pacijenata sa adenomiozom smanjuje menstrualno krvarenje, poboljšava anemiju i nivo gvožđa, smanjuje bol, pa čak i rezultuje poboljšanjem adenomioze sa manjom matericom na medicinskom snimanju.[5][4] U kratkom periodu, kod pacijenta koji mogu tolerisati hormonalnu spiralu za lečenje adenomioze, nastaju poboljšanja simptoma i bolji kvalitet života i socijalno blagostanje u poređenju sa ženama koje su podvrgnute histerektomiji.[5] Hormonske spirale su posebno pogodne za osobe kojima je potreban efikasan tretman njihove adenomioze, a da i dalje održavaju budući potencijal plodnosti. Najčešći negativni neželjeni efekat hormonske spirale su neredovna menstrualna krvarenja.[5]
  • Oralni kontraceptivi smanjuju menstrualnu bol i krvarenja povezana sa adenomiozom. Ovo može zahtevati kontinuiranu hormonsku terapiju radi smanjenja ili uklanjanja menstrualnog toka. Oralni kontraceptivi mogu čak dovesti do kratkotrajne regresije adenomioze.
  • Progesteron ili progestini: se suprotstavljaju estrogenu i inhibišu rast tkiva endometrijuma. Takva terapija može smanjiti ili eliminisati menstruaciju na kontrolisan i reverzibilan način. Progestini su hemijske varijante prirodnog progesterona.
  • Agonist hormona koji oslobađa gonadotropin (GnRH) koriste se za ublažavanje simptomia povezanih sa adenomiozom . Ovui lekovi su pokazali određeni efekti, mada je za sada sproveden relativno mali broj studuja.[6] Kako je dugotrajna upotreba analoga GnRH često povezana sa teškim neželjenim efektima, gubitkom gustine kostiju i povećanim rizikom od kardiovaskularnih događaja, ovi lekovi nisu prihvatljivi za mlade žene.[7]

Hirurgija uredi

Hirurško lečenje adenomioze je podeljeno u dve kategorije: postupke koji štede matericu i postupke koji ne štede matericu.

  • Postupci koji štede matericu su hirurške operacije koje ne uključuju potpuno hirurško uklanjanje materice. I dok neki postupci koji štede matericu mogu uticati na poboljšanje plodnosti ili zadržavanja sposobnosti nošenja trudnoće do kraja, drugi pogoršavaju plodnost ili čak rezultuju potpunom sterilnošću.
  • Postupci koji ne štede matericu, po definiciji, uključuju hirurško uklanjanje materice i posledično će svi rezultiovati potpunom neplodnošću.[5]

Prognoza uredi

Adenomioza se ne smatra životno opasnom bolešću, ali sigurno može uticati na kvalitet života. Stanje se može pravovremeno otkriti na ginekološkom pregledu i uspešno lečiti.

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ „Adenomiosis: MedlinePlus enciclopedia médica”. medlineplus.gov (na jeziku: španski). Pristupljeno 2021-06-10. 
  2. ^ Culley, Lorraine; Law, Caroline; Hudson, Nicky; Denny, Elaine; Mitchell, Helene; Baumgarten, Miriam; Raine-Fenning, Nick (2013). „The social and psychological impact of endometriosis on women's lives: A critical narrative review”. Human Reproduction Update. 19 (6): 625—639. PMID 23884896. doi:10.1093/humupd/dmt027. .
  3. ^ Gunther, Rutger; Walker, Christopher (2024). „Adenomyosis”. PMID 30969690. .
  4. ^ a b Bragheto, Aristides M.; Caserta, Nelson; Bahamondes, Luis; Petta, Carlos A. (2007). „Effectiveness of the levonorgestrel-releasing intrauterine system in the treatment of adenomyosis diagnosed and monitored by magnetic resonance imaging”. Contraception. 76 (3): 195—199. PMID 17707716. doi:10.1016/j.contraception.2007.05.091. .
  5. ^ a b v g d Struble, Jennifer; Reid, Shannon; Bedaiwy, Mohamed A. (2016). „Adenomyosis: A Clinical Review of a Challenging Gynecologic Condition”. Journal of Minimally Invasive Gynecology. 23 (2): 164—185. PMID 26427702. doi:10.1016/j.jmig.2015.09.018. 
  6. ^ Maheshwari, Abha; Gurunath, Sumana; Fatima, Farah; Bhattacharya, Siladitya (2012). „Adenomyosis and subfertility: A systematic review of prevalence, diagnosis, treatment and fertility outcomes”. Human Reproduction Update. 18 (4): 374—392. PMID 22442261. doi:10.1093/humupd/dms006. .
  7. ^ Niu, Zhihong; Chen, Qian; Sun, Yijuan; Feng, Yun (2013). „Long-term pituitary downregulation before frozen embryo transfer could improve pregnancy outcomes in women with adenomyosis”. Gynecological Endocrinology. 29 (12): 1026—1030. PMID 24006906. S2CID 39831081. doi:10.3109/09513590.2013.824960. 

Literatura uredi

  • Greene R, Stratton P, Cleary SD, Ballweg ML, Sinaii N (2009) Diagnostic experience among 4,334 women reporting surgically diagnosed endometriosis. Fertil Steril 91:32–39 [PubMed]
  • Moen MH, Muus KM (1991) Endometriosis in pregnant and non-pregnant women at tubal sterilisation. Hum Reprod 6:699–702 [PubMed]
  • Leyendecker G, Kunz G, Kissler S, Wildt L (2006) Adenomyosis and reproduction. Best Pract Res Clin Obstet Gynaecol 20:523–546 [PubMed]
  • Leyendecker G, Kunz G, Noe M, Herbertz M, Mall G (1998) Endometriosis: a dysfunction and disease of the archimetra. Hum Reprod Update 4:752–762 [PubMed]
  • Donnez O, Jadoul P, Squifflet J, Donnez J (2006) Iatrogenic peritoneal adenomyoma after laparoscopic subtotal hysterectomy and uterine morcellation. Fertil Steril 86:1511–1512 [PubMed]
  • Koninckx PR, Braet P, Kennedy SH, Barlow DH (1994) Dioxin pollution and endometriosis in Belgium. Hum Reprod 9:1001–1002 [PubMed]

Spoljašnje veze uredi

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аденомиоза&oldid=27727955”