Admeta

Admeta (grč. Αδμήτη) je u grčkoj mitologiji bilo ime više ličnosti.

Mitologija

• Hesiod ju je u teogoniji navodio kao jednu od Okeanida. Njeno ime u prevodu znači „nesalomljiva“ ili „nevenčana“. Mogla je biti nimfa Najada sa izvora u divljoj, planinskoj prirodi ili Nefela koja upravlja kišnim oblacima. Možda je bila božanstvo nevenčanih devojaka. Higin ju je nazivao Admeto i smatrao kćerkom Ponta i Talase.
• Kćerka mikenskog kralja Euristeja i Antimahe ili Admete. Po Euristejevom nalogu, Herakle je Admeti morao da donese pojas kraljice Hipolite. Čak, kako neki izvori navode, Admeta se Heraklu pridružila na putu ka Amazonkama, čija je Hipolita bila kraljica. Admeta je u Argu dugo bila Herina sveštenica, ali su je, nakon očeve smrti, Argivci proterali. Međutim, pre nego što je napustila Arg, ukrala je kip svoje boginje, koji je prenela u hram na Samosu, koji su osnovali Lelezi. Argivci nisu mogli da se pomire sa ovim gubitkom, pa su poslali tirenske gusare da ga vrate. Hram na Samosu nije imao vrata, pa su se lako dokopali kipa, ali nisu mogli nikako da se otisnu na pučinu. Oni su to shvatili kao znak da boginja Hera želi da njen kip ostane na ostrvu Samos. Zato su ostavili kip i otišli. Stanovnici ostrva su tražili kip i našli ga, kada su gusarske lađe bile već poodmakle, pa su smatrali da im se boginja sama vratila. Admeta je očistila kip od ljudskih dodira i vratila ga u hram. Neka druga predanja su govorila da su taj kip na Samos preneli Argonauti.