Википедија

Akvaristika

Akvaristika je jedan od najstarijih ljudskih hobija. Posle pasa i mačaka ribice su najpopularniji kućni ljubimci.[1]

Zlatna ribica (Carassius auratus), jedna od prvih vrsta ukrasnih vrsta riba gajenih u akvarijumu

Sam termin „akvaristika“ se odnosi na čuvanje vodenih organizama u kućnim akvarijumima. Prva asocijacija na akvaristiku su svakako ribe. Međutim, u akvarijumima se često čuvaju i ostali vodeni organizmi, kakvi su vodenie biljake, rakovi, puževi, vodozemaci i drugi. Većina akvarista bavi se akvaristikom kao hobijem, ali neki ljudi ovu aktivnost doživljavaju kao biznis, pa se bave prodajom akvarističke robe, uređivanjem akvarijuma, edukacijom, istraživačkim radom, eko-umetnošću, odnosno akvaskejpingom i sličnim delatnostima.[2]

Kroz istoriju gotovo da nije bilo dvorca ili palate koja nije imala svoj ukrasni ribnjak. Primarna svrha uređenja ribnjaka i akvarijuma bila je uživanje u lepoti podvodnog sveta. Razvijajući se kroz vekove današnji pristup akvaristici postao je gotovo nauka. Veliki broj disciplina koje se izučavju u okviru akvaristike, od načina uređenja, tehničkih uslova, vrsta riba i biljaka koje se uzgajaju i drugih, pretvorilo je akvaristiku u vrlo kompleksan hobi. Iako je u tom smislu zahtevna, akvaristika je zapravo vrlo koristan hobi. Najnovija istraživanja iz medicine i psihologije ukazuju da često posmatranje akvarijuma pozitivno utiče na smanjenje stresa u organizmu.[3] Ljubitelji akvaristike kažu da je akvarijum „najuspešniji, stvarni isečak prirode” koji ima i terapeutski značaj. Osim toga, on je izuzetan dekorativni elemenat, pravi ukras svakog zatvorenog prostora.[4] U savremenom uređenju enterijera akvarijum ima vrlo bitnu ulogu.[5] U savremenim enterijerima akvarijumi mogu predstavljati prava umetnička dela.[6]

Istorija uredi

 
„Scena u vili” — ukijo-e drvorez iz 19. veka (oko 1862), diptih koji prikazuje grupu ljudi u bogato opremljenom enterijeru sa akvarijumom
 
Antikvitetni akvarijum od livenog gvožđa (Njujork, oko 1880)

Najraniji dokazi o uzgoju ribe u zatočeništvu potiču iz sredine 3. milenijuma pre nove ere, iz sumerskog grada Lagaša u južnoj Mesopotamiji. Egipatske freske iz 18. veka pre nove ere, prikazuju uzgoj svetih ripouna i drugih nilskih riba u bazenima.

Ukrasni uzgoj ribe, odnosno akvaristika potiče sa Dalekog istoka, gde je ovaj hobi razvijen još u 10. veku. Filozofija drevne kineske veštine feng šui [a] prenesena su na akvarijume koji zapravo i funkcionišu po ovakvom principu. Voda kao osnova akvarijuma predstavlja simbol života i čistoće, unosi svežinu i održava optimalnu količinu negativnih jona koji su neophodni za zdravlje i dobro raspoloženje čoveka. Prvi pouzdani podaci o ovom hobiju potiču iz srednjovekovne Kine. Zllatni karaš, poznatiji kao zlatna ribica, jedna od prvih pripitomljenih riba, uzgojena je za vreme vladavine dinastije Sung. Godine 1163. u carskim baštama u gradu Hangdžou osnovan je ribnjak za uzgoj zlatnih ribica. U 16. i 17. veku već je bilo uobičajeno da se zlatne ribice čuvaju u zatvorenom prostoru, u posebnim porcelanskim posudama.

Dolazak akvaristike u Evropu uredi

Marko Polo je već krajem 13. veka izveštavao evropljane o kineskim zlatnim ribicama, ali su one prvi put dospele u Evropu tek u 17. veku. Godine 1728. zlatna ribica je uzgajana u Holandiji, a 1750. je uvezena u Francusku, gde je postala veoma popularna, uglavnom zahvaljujući Madam Pompadur, ljubavnici francuskog kralja Luja XV.[7] U Engleskoj se prvi akvarijumi, zajedno sa ribama sa Dalekog istoka, pojavljuju u 18. veku.[8]

Labirintovke (dvodihalice) su bile prve tropske ribe u evropskim akvarijumima. Uvoz egzotičnih riba u Evropu u 19. veku je zavisio je od pomorskih brodova i trajao je nedeljama. Labirintovke, koje mogu udisati atmosferski kiseonik,[b] mogli su da prežive ovako dug transport i bile su odličan izbor za akvarijume tog vremena, koji su bili bez aeracije ili filtracije. Prva komercijalna farma akvarijumske ribe osnovana je 1876. godine u Lankvicu blizu Berlina. Godine 1895. u Beču je osnovano prvo akvarijumsko društvo na svetu, a 1899. godine u Pragu je osnovano prvo češko udruženje akvarista.[10]

Savremena akvaristika uredi

Zahvaljujući otpornosti i lepoti ovih riba koje mogu izdržati duga putovanja sa vrlo malo kiseonika i veće temperaturne oscilacije počinje širenje akvaristike po svim kontinentima. Svoj procvat akvaristika doživljava zahvaljujući tehnološkom razvoju posle Drugog svetskog rata. Tokom 20. veka se uz pomoć novih tehnologija radilo pre svega na komercijalizaciji, tako da se uz kvalitetnu opremu i skromno znanje bar neko vreme uspešno mogao održavati akvarijum sa atraktivnim ribama. Ribe su se u početku intenzivno donosile iz prirodnih staništa, pri čemu je tek mali broj jedinki preživljavao zbog neadekvatnih uslova transporta, a pokazalo se i da su divlji primerci puno osjetljiviji od gajenih.

Danas akvaristika ima sasvim drugu tendenciju razvoja. U današnje vreme, kada je velik broj prirodnih staništa uništava ili je već uništen, akvaristika se sve više trudi da koristi znanje za uzgoj riba i održavanje akvarijuma, pa tako i očuvanje prirode. Svaki akvarista dobro zna šta znači poremećen ekološki balans i koliko je truda potrebno uložiti da se vrati u normalu, a što je često nemoguće.[8]

Podela akvaristike uredi

Akvaristika se može podeliti na sledeće tipove:

  • Slatkovodna akvaristika je najčešći tip i predstavlja čuvanje organizama koji žive u slatkim vodama.
  • Morska akvaristika predstavlja čuvanje organizama koji žive u slanim vodama.
  • Prelazna akvaristika predstavlja čuvanje organizama koji žive u braktičnim vodama, koje nastaju mešanjem slane i slatke vode.
 
Akvaterarijum ili paludarijum

Akvaristika može da se kombinije sa drugim tehnikama čuvanja i uzgajanja organizama, pa se u tom smislu mogu izdvojiti:

  • Akvaterarijum ili paludarijum, koji predstavlja kombinaciju akvarijuma i terarijuma i u kom se čuvaju organizmi koji traže oba staništa. U akvaterarijumima najčešće se čuvaju kornjače, žabe, mrmoljci i slične životinje.[11] Kada su dodatak klasičnim akvarijumima najčešće se dodaju vodozemci i kopnene biljke u onom delu unutar akvarijuma koji nije potopljen u vodi.
  • Akvaponija koja predstavlja spoj akvakulture i hidroponije. Često se koristi kombinacija akvarijuma i hidroponskog sistema za pravljenje akvaponičnog sistema. U ovom slučaju uz pomoć akvarijumske vode (i riba) koja služi kao izvor prihrane uzgajaju se različite vrste biljaka. Većina kopnenih biljaka bi mogle da se uzgajaju na ovakav način.[2]

Akvaristika i nauka uredi

Savremena nauka ne nudi mnogo studija koje se direktno bave akvaristikom. Čitajući naučne studije i prateći najnovija otkrića, može se pronaći mnogo zanimljivih informacija o ribama i školjkama, a ove informacije se zatim mogu koristiti u nezi i reprodukciji akvarijumskih organizama. Ovo znanje takođe omogućava da se bolje razume funkcionisanje vodenih ekosistema (mora i kopnenih voda) i procese koji se odvijaju u akvarijumu.[12] Za uspešno bavljenje akvaristikom neophodno je posedovati bar osnovna znanja iz hemije, biologije, fizike, ekologije i drugih nauka.[13]

Ipak, nauka o akvaristici je uveliko evoluirala u poslednjih nekoliko decenija. Naučni rad u ovoj oblasti započeo je pionirski istraživač i paleobiolog Valter Adei (Walter Adey) koji je sagradio prvi istraživački akvarijum krajem 1970. Njegov cilj je bio da napravi akvarijum koji bi omogućio praćenje i eksperimentisanje na ekosistemu koralnog grebena u laboratorijskim uslovima. Eksperimentalni akvarijumi danas nude nemerljivu vrednost naučnoj zajednici, posebno u oblasti spašavanja korala u divljini tako što se uzgaja u zatočeništvu. Svest o koralnim grebenima je danas važnija nego ikada, jer služi kao poziv celokupnom društvu (potrošačima, preduzećima i organizacijama) da razmisle o delikatnom ekosistemu koralnih grebena.[6]

Ekološki značaj akvaristike uredi

Iako se radi o jednom od najstarijih hobija, profesionalci akvaristiku podižu na jedan viši nivo. Jedan klasični akvarijum predstavlja vodeni ekosistem u kom se kombinovanjem različitih organizama dobijaju relativno stabilni uslovi za život svakog člana ove zajednice. Ovakvi ekosistemi su odlični za proučavanje ekologije, odnosno međusobnih odnosa organizama u poluveštačkim uslovima. Takođe, ovakvi ekosistemi mogu da posluže za razmnožavanje ugroženih vodenih organizama koji bi mogli poslužiti za naknadno vraćanje vrste u prirodu. Treba naglasiti da je zabranjeno unošenje uvezenih organizama u lokalne vodene ekosisteme.

Svakako da bavljenje akvaristikom nije moguće bez proučavanja ekologije organizama koji se čuvaju ili uzgajaju u jednom akvarijumu, a takođe je neophodno i poznavnaje prirodnih procesa i uslova koji su neophodni da bi se postigao balans u akvarijumu, odnosno da bi organizmi u akvarijumu uopšte preživeli.[2]

Akvaristika u savremenoj arhitekturi uredi

 
Primer dizajna vodenog pejzaža u prirodnom stilu Ivagumi (umetnik Piter Kirvan)

Akvarijumi igraju bitnu ulogu u savremenom uređenju enterijera. Moderna akvaristika pridaje veliku pažnju usklađivanju izgleda akvarijuma sa enterijerom u kom se on nalazi. Danas se na tržištu mogu naći akvarijumi različitih oblika i dimenzija, od jednostavnih oblika kocke i kvadra do onih petougaone ili šestougaone osnove.

Optimalna veličina akvarijuma zavisi od prostora u kom se on nalazi. S obzirom na sporiju protočnost i promene svojstava vode, velike akvarijume je lakše održavati. Pri tome treba voditi računa da akvarijum stoji na stabilnom i masivnom postolju, kako ne bi došlo do pada i loma. Najbolje ga je smestiti u ugao sobe, na mesto koje je umereno osvetljeno, zaštićeno od promaje, buke i jačih vibracija.[5]

Akvaskejping uredi

Glavni članak: Akvaskejping

Akvaskejping (engl. aquascaping) je praksa stvaranja realističnih prirodnih akvarijuma. Za stvaranje ovakvih akvarijuma, osim uzora u prirodi i umetničke kompozicije, neophodno je i poznavanje nauke, u prvom redu biologije i hemije vode. Ovaj kompleksni odnos između prirode, umetničkog dizajna i nauke stvara prelepe vodene pejzaže, bilo da se radi o podvodnoj amazonskoj džungli, kamenim formacijama u japanskom Ivagumi stilu ili tropskom koralnom grebenu.[6]

Uticaj na ljudsko zdravlje uredi

Naučnici u Nacionalnom morskom akvarijumu (engl. National Marine Aquarium ) najvećem javnom akvarijumu u Ujedinjenom Kraljevstvu (Plimut),[14] proučavali su reakcije posetilaca dok su jedan od većih akvarijuma polako obnavljali novim ribama. Pratili su fiziološke efekte na posmatrače i otkrili da, kako se broj riba u akvarijumu povećavao, puls i krvni pritisak posmatrača su opadali. Ljudi su izjavili da su posle posete izložbi bili bolje raspoloženi. Prema rečima Debore Kreknel (Deborah Cracknell), vodećeg istraživača u akvarijumu, čak je i gledanje prelamanja svetlosti i morskih algi bilo je prilično opuštajuće, ali kada je počelo dodavanje riba uočena je bitna razlika. Ovakav rezultat nije toliko iznenađujući. Dokaz za to može se čuti čak i u muzici Kamija Sen-Sansa inspirisanoj upravo akvarijumima[v][16].

Ovo istraživanje predstavlja doprinos brojnim drugim koja se bave proučavanjem kako posmatranje prirode može smanjiti nivo stresa kod ljudi. Naime, brojne studije su pokazale da zeleni prostor, poput vrtova ili parkova, ima slične fiziološke efekte. Rađene su takođe i studije koje su pokazale da će posetioci zubarskih ordinacija i domova za stare imati niži krvni pritisak i smanjenu anksioznost ako su u prostoriji prisutni akvarijumi. Takođe postoje dokazi da vrsta morskog života akvarijumu može napraviti razliku. Autori studije sugerišu da su veći uticaj na raspoloženje ljudi imale šarene tropske ribe i viši nivoi biodiverziteta.[g] Kreknelova veruje da bi ovi rezultati bili od koristi u bolničkom okruženju, čak i ako bi se samo emitovali video snimci akvarijuma.[18]

Napomene uredi

  1. ^ Feng šui predstavlja filozofiju uređenja životnog prostora u skladu sa prirodom, odnosno poznavanje prirodnih ciklusa i njihove harmonije u prirodi
  2. ^ Ove ribe dobile su ime po auksiliarnomm sunđerastom organu koji imaju iznad škrga, a koji takođe služi za disanje. Uz pomoć ovog organa ribe dvodihalice udišu atmosferski vazduh i zahvaljući toj činjenici one opstaju u sredinama koje su siromašne rastvorenim kiseonikom.[9]
  3. ^ Akvarijum je sedmi od 14 stavova kompozicije Karneval životinja Kamija Sen-Sansa.[15]
  4. ^ Obično se raspravlja o tri nivoa biodiverziteta. Najniži nivo predstavlja genetska raznovrsnost, viši nivo prerdstavlja raznovrsnost vrsta, a najviši raznolikost ekosistema.[17]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „AKVARISTIKA”. premiumpet.rs. Pristupljeno 28. 1. 2024. 
  2. ^ a b v „Akvaristika - Kako urediti akvarijum?”. PRAKTIČNA EKOLOGIJA (www.prakticnaekologija.rs). 2023-07-26. Pristupljeno 2024-01-28. 
  3. ^ „Slatkovodni akvariji”. webgradnja.hr (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2024-01-28. 
  4. ^ R.M. (20. 3. 2021). „Akvaristika za početnike”. Politika Online. Pristupljeno 2024-01-28. 
  5. ^ a b Šinković Bečić, Marija. „Akvarij, melem za oko i dušu”. webgradnja.hr (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2024-01-28. 
  6. ^ a b v Petrović, Milan (2022-06-23). „Reef aquarium - The Art and Science combined”. Hanna Instruments Africa (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-28. 
  7. ^ J. Stanković (2021-12-29). „Madam Pompadur - prva osoba u Versaju koja nije plave krvi”. Dnevni list Danas. Pristupljeno 2024-01-28. 
  8. ^ a b „Ukratko šta je zapravo akvaristika”. Akva svet. 2017-03-06. Pristupljeno 2024-01-28. 
  9. ^ Octopus. „Labirintovke - dvodihalice”. www.akvaristikaonline.com. Pristupljeno 2024-01-28. 
  10. ^ „Akvaristika”. Antikvarnica Beograd - Belgrade Antiques. Pristupljeno 2024-01-28. 
  11. ^ „akvaterarij”. Hrvatska enciklopedija (www.enciklopedija.hr). Pristupljeno 2024-01-29. 
  12. ^ „Science”. Tropical Edu International (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-28. 
  13. ^ Ž.P. (24. 2. 2022). „Akvarijum, minijaturna slika živog sveta”. Glas Podrinja. Pristupljeno 2024-01-28. 
  14. ^ „UK's Largest Aquarium | The National Marine Aquarium”. National Marine Aquarium (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-28. 
  15. ^ „Čarobni svet muzike”. Moja mala druzina. 2014-02-22. Pristupljeno 2024-01-28. 
  16. ^ „OŠ4 – Muzička kultura, 27. čas: Kamij Sen Sans: “Karneval životinja” (Kengur, Akvarijum, Finale) - Slušanje muzike... - Moja škola”. mojaskola.rtsplaneta.rs. Pristupljeno 2024-01-28. 
  17. ^ Benn, Joanna (2010). What is Biodiversity?. United Nations Environment Programme. str. 2. 
  18. ^ Gebelhoff, Robert (2021-10-26). „Feeling stressed? Try an aquarium.”. Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 2024-01-28. 

Spoljašnje veze uredi

 
Akvaristika na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Акваристика&oldid=27208673”