Aktuelni kvalifikativ
Aktuelni kvalifikativ je rečenični konstituent kojim se aktuelizuje stanje, neko karakteristično obeležje, položaj, status ili rang i sl. subjekatskog ili objekatskog pojma. Reč je posrednoj, obično privremenoj, u datom trenutku aktuelnoj kvalifikaciji subjekta ili objekta.[1]
Terminološka neujednačenost uredi
U srbističkoj literaturi za ovaj rečenični konstituent postoji više naziva, od kojih su najfrekventniji aktuelni kvalifikativ[2] i predikativni atribut[3][1]. Za ovaj rečenični član Đ. Daničić upotrebljava naziv priročni (predikativni) dodatak, A. Musić predikativni atribut, T. Maretić uvodi naziv privezak (adjunkcija), dok ga Belić naziva atributivno-predikativnim. M. Stevanović zaključuje da bi ovaj rečenični konstituent trebalo zvati atributsko-priloškom odredbom. Osim navedenih termina, upotrebljavani su i sledeći: predikatni atribut ili priložak, priročni atribut, dopunski predikat, predikatni atribut, sažet predikat, privremeni atribut i dr.
Iako je očigledno neslaganje u terminološkom određenju ovog rečeničnog konstituenta, svi autori koji su se bavili ovom problematikom slažu se u identifikaciji njegove osnovne prirode, a to je njegova predikativnost. To se i ogleda u većini predloženih termina, koji sadrže reč kojom se ta predikativnost eksplicira.[1]
Opšta razmatranja uredi
Funkcija uredi
(1a) Marija je stigla zadihana. [Kakva je bila Marija kad je stigla?]
(1b) Marija je stigla, i pritom je bila zadihana.
(2) Mariju smo zatekli bolesnu.
Aktuelni kvalifikativ je rečenični konstituent koji istovremeno ostvaruje vezu sa dva rečenična člana – glagolskim predikatom i subjektom, odnosno objektom. Da bi se identifikovala ta njegova funkcija u rečenici, nužno je formirati pitanje pomoću upitne zamenice kakav?, koje će se odnositi na obeležje (stanje, izgled, položaj, status i sl.) imeničkog referenta (subjekta ili objekta) koje mu se pripisuje u toku ostvarivanja glagolske situacije: kakav je taj referent dok / kad se ostvaruje gl. situacija? (1a). Dakle, ovim rečeničnim konstituentom se aktuelizuje stanje, neko karakteristično obeležje, položaj, status ili rang i sl. subjekatskog ili objekatskog pojma.[1]
Reč je o privremenoj, u datom trenutku aktuelnoj kvalifikaciji, što pokazuje moguće svođenje primera (1a) na imensku predikaciju s kopulativnim glagolom uz sintaksički signal za prateću okolnost – i pritom (1b).[3]
Aktuelni kvalifikativ je najčešće odredba, tj. njime se iznosi neobavezna dodatna informacija. Ipak, uz neke glagole, i to prvenstveno uz prelazne glagole s objektom koji mora biti smešten u izvesni situacioni okvir (npr. ostaviti, zateći i sl.), on ima funkciju dopune (2)[2].
Značenje uredi
Osim što kvalifikuje imenički pojam, aktuelni kvalifikativ određuje i glagolsku situaciju, te stoga ima i značenje priloškog tipa[2]. Naime, on može imati:
(I) načinsko značenje (mada bi se pre moglo govoriti o značenju propratnih okolnosti[3])
(3) Ivan je koračao pognute glave. [Marko je koračao, i pritom je bio pognute glave.]
(II) vremensko značenje
(4) Marko se kao dete doselio u Beograd. [Kad je bio dete, Marko se doselio u Beograd.]
(III) uzročno značenje
(5) Zastao sam neodlučan. [Zastao sam jer sam bio neodlučan.]
(IV) uslovno značenje, odnosno „hipotetičko“[1]
(6) Gladan i patrijarh hleba će ukrasti. [Ako je gladan, i patrijarh će hleba ukrasti]
(V) dopusno značenje, odnosno „konsekutivno“[1]
(7) Zub od zmije i mrtav ujeda. [Iako je mrtav, zub od zmije ipak ujeda.]
Tip i oblik konstituentske jedinice uredi
Aktuelni kvalifikativ može biti izrečen (I) pridevskom jedinicom, (II) imeničkom jedinicom i (III) klauzom.
(I)
(8a) Marko je čekao gladan.
(8b) Marija je izašla raščupana.
(8v) Pera je izjurio izbezumljen.
(9) Nikola je izašao na ispit odlično pripremljen.
(10) Tanja je stigla druga.
Ako je aktuelni kvalifikativ izrečen pridevskom jedinicom, ona kongruira u rodu, broju i padežu sa subjektom, odnosno objektom. Kao pridevska jedinica može se naći pridev (8), pridevska sintagma (9) i redni broj (10). Leksičko-semantičko polje aktuelnog kvalifikativa znatno je suženo. Pridevske lekseme koje referišu o trajnom svojstvu imeničkog konstituentane ne mogu se realizovati kao aktuelni kvalifikativ (ili nije uobičajeno)[1]. U funkciji aktuelnog kvalifikativa obično se nalaze pridevi koji označavaju stanja (8a) ili fizičke osobine (8b) podložne objektivnoj proceni, kao i duhovne osobine koje se mogu ispoljiti ponašanjem (8v)[4]. Ako pridev razlikuje vid i nalazi se u obliku pozitiva, obavezno stoji u obliku neodređenog vida.
(II)
(11a) Pas je hodao podvijenog repa.
(11b) Devojkom se prezivala Petrović. [Kad je bila devojka, prezivala se Petrović.]
(12) Marko je došao u školu sa zavijenom rukom.
(13) Marija je radila u štampariji kao korektor.
(14) Zaposlili su ga kao zidara.
Ako je aktuelni kvalifikativ izrečen imeničkom jedinicom, ona stoji u zavisnom padežu (11), odnosno predloško-padežnoj konstrukciji (12), ili pak u nominativu (13), odnosno akuzativu (14) sa rečcom kao.
(III)
(15) Pogledajte ljiljane kako rastu.
Kada aktuelni kvalifikativ dopunjuje glagole percepcije, može se iskazati i klauzom, najčešće sa veznikom kako (15). Tada se za ovaj rečenični član upotrebljava i termin situacioni determinator, koji je predložila M. Ivić.[3]
Distribucija unutar rečenice uredi
(16a) [S + P + AK / P + S + AK] Marija je stigla prva. / Stigla je Marija prva.
(16b) [S + AK + P] Marija je prva stigla.
(16v) [AK + S + P / AK + P + S] Prva je Marija stigla. / Prva je stigla Marija.
(17) Stigla je zadihana.
(18) Ostavili su je uplakanu.
Aktuelni kvalifikativ nije član imeničke sintagme (subjekatske ili objekatske), nego je poseban konstituent rečenice (ili glagolske sintagme), na šta ukazuje njegov promenljiv raspored (16), te mogućnost da subjekat ne bude izrečen (17), a da objekat bude izrečen enklitikom (18).[2]
Tipičan redosled rečeničnih konstituenata je u primeru (16a), dok je inicijalna pozicija aktuelnog kvalifikativa (16v) izuzetno retka u rečeničnoj strukturi srpskog jezika i stilski je markirana.[1]
Aktuelni kvalifikativ i ostali rečenični konstituenti uredi
Aktuelni kvalifikativ i atribut uredi
(19a) Marko je stigao žalostan. [Kakav je bio Marko kad je stigao?]
(19b) Stigao je žalostan.
(20a) Lepa devojka je prošla ulicom. [Kakva devojka je prošla ulicom?]
(20b) *Lepa je prošla ulicom.
Za razliku od aktuelnog kvalifikativa, koji istovremeno ostavaruje vezu i sa imeničkim i sa glagolskim pojmom (19a), atribut je sintagmatski konstituent, koji je povezan samo sa imeničkim pojmom, te ga identifikuje ili kvalifikuje (20a). Upravo zato što aktuelni kvalifikativ ostvaruje vezu i sa predikatom, u rečenici nije neophodno ekspliciranje subjekta – on je implicitno prisutan preko kongruencije (19b), dok atribut uvek mora imati ekspliciranu imenicu sa kojom kongruira (20b). Pridev u funkciji aktuelnog kvalifikativa, ako razlikuje vid, mora biti neodređenog vida, dok atribut može biti i u obliku određenog i u obliku neodređenog vida.[1]
Aktuelni kvalifikativ i apozitiv uredi
(21) Mladić, visok i mršav, ulazi u sobu. [Kakav je mladić?]
(22a) Mladić ulazi u sobu smrknut. [Kakav je mladić dok ulazi u sobu?] . (22b) Smrknut, mladić ulazi u sobu. [Kakav je mladić dok ulazi u sobu?]
(23) Mladić, visok i mršav, ulazi u sobu smrknut.
Apozitiv je najčešće pridevska jedinica kongruentna u rodu, broju i padežu sa imeničkim konstituentom kome se dodaje[2]. Dakle, za razliku od aktuelnog kvalifikativa, koji ostvaruje dvostruku vezu (22), apozitiv ostvaruje vezu samo sa imeničkim pojmom (21). To se jasno vidi u primeru (23), gde se na pitanje kakav je mladić? dobija informacija pametan i učen, a na pitanje kakav je mladić dok ulazi u sobu? informacija smrknut. Apozitiv je po svojoj prirodi odredbeni konstituent, dok aktuelni kvalifikativ u retkim slučajevima može biti i dopuna (2).
Apozitiv se mora interpunkcijski izdvojiti, dok je oko pitanja interpunkcijske izdvojenosti aktuelnog kvalifikativa mišljenje srbističke literature podeljeno. Jedni smatraju da se aktuelni kvalifikativ ne izdvaja zapetom, te da je u primeru (22b) podvučeni rečenični konstituent apozitiv[2], dok drugi smatraju da se aktuelni kvalifikativ može interpunkcijski izdvojiti (npr. u inicijalnoj poziciji u rečenici [22b])[3][1]. I u slučaju interpunkcijske izdvojenosti ovaj rečenični konstituent ostvaruje dvostruku vezu (isp. 22b), te se dobija na pitanje kakav je bio imenički referent dok se ostvarivala gl. situacija?.
Aktuelni kvalifikativ i priloška odredba uredi
(24) Gledao me je ukočen. [Kakav je bio dok me je gledao?]
(25) Gledao me je ukočeno. [Kako me je gledao?]
Priloška odredba pruža dodatnu informaciju o situaciji označenoj predikatom, subjektom i dopunama[2], dok se aktuelnim kvalifikativom referiše o stanju ili izgledu nosioca određene situacije. Naime, za identifikaciju aktuelnog kvalifikativa važi pitanje: kakav je taj referent dok / kad se ostvaruje gl. situacija? (24), dok se u slučaju priloške odredbe identifikacija postiže pitanjem: kako se ostvaruje gl. situacija? (25)[1].
Aktuelni kvalifikativ i dopunski predikativ uredi
(26) Marko je postao plašljiv.
(27) Marko je stigao uplašen.
(28) Ana se osetila ponosnom.
(29) Ana je koračala ponosna. [Ana je koračala podignute glave.]
Dopunski predikativ je rečenični konstituent koji dopunjava semikopulativni glagol (26), dok je aktuelni kvalifikativ obično odredbenog tipa (iako može biti i dopunskog [traži se izvor]) i odnosi se na nekopulativni predikat (27).
Ako je konstituentska jedinica pridevskog tipa, ona u funkciji dopunskog predikativa stoji u tačno određenom padežu – dakle, ne kongruira u padežu sa imeničkom rečju, već samo u rodu i broju (28); dok u funkciji aktuelnog kvalifikativa kongruira sa imeničkom rečju u rodu, broju i padežu (29). U oba slučaja, ako razlikuje vid, stoji u obliku neodređenog vida.
Pridevske jedinice u funkciji ova dva rečenična člana nailaze na svojevrsna leksičko-semantička ograničenja. Naime, u funkciji dopunskog predikativa uglavnom se nalaze pridevi koji označavaju duhovne osobine (dobar, vredan, sposoban i sl.), kao i fizičke osobine sa subjektivnijim značenjem (visok, ružan), dok su u funkciji aktuelnog kvalifikativa pridevi koji označavaju fizičke osobine ili stanja podložna objektivnoj proceni (živ, mrtav, bolestan i sl.), kao i duhovne osobine koje se mogu ispoljiti kroz ponašanje (izbezumljen, zadovoljan).[4] Tako pridev ponosan u primeru (28) označava unutrašnje osećanje, a u primeru (29) odnosi se na fizičko ispoljavanje tog unutrašnjeg osećanja, tj. na ponašanje nosioca situacije.
Reference uredi
- ^ a b v g d đ e ž z i j Subotić, Ljiljana; Vladislava Petrović (2000). "Apozitivni i / ili predikativni atribut", u: Južnoslovenski filolog LVI / 3–4. Beograd: Institut za srpski jezik SANU.
- ^ a b v g d đ e Stanojčić, Živojin; Ljubomir Popović (1992). Gramatika srpskog jezika za gimnazije i srednje škole. Beograd: Zavod za udžbenike.
- ^ a b v g d Sintaksa savremenoga srpskog jezika. Prosta rečenica. Beograd – Novi Sad: Institut za srpski jezik SANU – Beogradska knjiga – Matica srpska. 2005. Nedostaje
|last1=u Authors list (pomoć) - ^ a b Aleksandra Marković (2011). Dva srodna rečenična konstituenta, u:Naš jezik XLII / 3–4. Beograd: Institut za srpski jezik SANU.