Википедија

Alan Pinkerton

мерички детектив шкотског порекла,

Alan Pinkerton (Glazgov, 25. avgust 1819 — Čikago, 1. jul 1884) bio je američki detektiv škotskog porekla, osnivač najpoznatije detektivske agencije u Sjedinjenim Američkim Državama. Sa svojom agencijom bio je pionir u detektivskom poslu i uveo je mnoge metode koje su i danas u upotrebi.[1]

Alan Pinkerton
Fotografija Alana Pinkertona sa vizitkarte (retuširana). Oko 1861.
Puno imeAlan Pinkerton (engl. Allan Pinkerton)
Datum rođenja(1819-08-25)25. avgust 1819.
Mesto rođenjaGlazgov, Škotska, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti1. jul 1884.(1884-07-01) (64 god.)
Mesto smrtiČikago, Okrug Kuk, Ilinois, SAD
Alan Pinkerton, Abraham Linkoln i general Džon MakKlerland. Fotografija je snimljena nedugo nakon početka građanskog rata, Merilend 3. oktobar 1862.
Allan Pinkerton, šef tajne službe, sa svojim ljudima u okrugu Nju Kent (Virdžinija), tokom Građanskog rata (14. maj 1862)
Spomenik Alanu Pinkertonu na groblju Grejsland u Čikagu

Rane godine uredi

Alan Pinkerton bio je sin policijskog narednika. Dok je još bio dete umro mu je otac, ostavivši porodicu u velikom siromaštvu. Čim je stasao zaposlio se kao bačvar i ubrzo se priključio Čartizmu, masovnom pokretu engleskih radnika i zanatlija za političku i društvenu reformu. Zbog političkih aktivnosti ubrzo je usledio nalog za njegovo hapšenje,[1] zbog čega je 1842. godine bio prinuđen da sa suprugom emigrira u Sjedinjene Američke Države.[2]

Dolazak u Ameriku uredi

Po dolasku u Ameriku nastanio se u Čikagu, ali se već sledeće godine preselio u obližnji grad Dandi u okrugu Kejn, gde je otvorio sopstvenu bačvarsku radnju.[2]

Osnivanje Pinkertonove detektivske agencije uredi

Poslom detektiva počeo je da se bavi sasvim slučajno. Dok je tražio drva za izradu buradi u šumi u blizini Čikaga, naišao je na falsifikatore. Pratio ih je neko vreme, a onda javio lokalnoj policiji koja ih je na kraju uhapsila.[2] Nakon ovog i drugih sličnih poduhvata 1846. godine postavljen je za zamenika šerifa okruga Kejn, a ubrzo zatim za zamenika šerifa okruga Kuk, sa sedištem u Čikagu.

Godine 1850. Pinkerton podnosi ostavku u čikaškoj policiji i osniva svoju detektivsku agenciju, u početku specijalizovanu za rešavanje slučajeva krađe na železnici. Pinkertonova detektivska agencija ubrzo je postala jedna od najpoznatijih organizacija ove vrste.[1] Kako je bila i jedna od prvih, Pinkertonova detektivska agencija je već na samom početku imala mnogo posla, u početku samo u okrugu Čikago, da bi kasnije klijenti počeli da dolaze iz čitave zemlje, tražeći usluge novog poznatog detektiva. Sredinom 50-ih nekoliko biznismena uvidelo je potrebu za većom kontrolom svojih zaposlenih, tako da, februara 1855. godine Pinkerton potpisuje nekoliko unosnih ugovora sa vlasnicima šest železničkih kompanija sa Srednjeg zapada. Razlog za angažovanje privatne agencije umesto redovnih policijskih snaga bila je činjenica da je većina lokalnih policijskih snaga bila nedovoljno popunjena ljudstvom i nedovoljno plaćena, a često i korumpirana, pa u takvoj situaciji oni nisu bili spremni da se ozbiljnije suprotstave opasnim kriminalcima. Ova okolnost u velikoj meri je doprinela brzom Pinkertonovom uspehu.[3]

Alan Pinkerton je izgradio svoju agenciju oko jedinstvenih kodeksa. Za sve njegove agente važila su sledeća pravila:[2]

  • Nema kompromisa sa kriminalcima
  • Sarađujte sa lokalnim policijskim službama
  • Odbijajte slučajeve razvoda ili one koji iniciraju skandale
  • Ne prihvatajte novac kao nagradu za svoj rad
  • Nikad ne podižite naknadu bez prethodnog znanja klijenta
  • Klijente upoznajte sa osnovnim činjenicama u toku istraživanja
  • Nema mita

Pinkerton je bio je pionir u detektivskom poslu i uveo je mnoge metode koje su i danas u upotrebi. Razvio je sistem nadzora osumnjičenih, osmislio ideju tajnog agenta i bio jedan od prvih poslodavaca koji je zaposlio ženu istražitelja.[4]

Učešće u Građanskom ratu uredi

Kada su se 1861. godine proširile glasine o mogućem pokušaja atentata na Linkolna, od Pinkertona je traženo da ga prati na putu od Baltimora do Vašingtona. Kako bi sprečio bilo kakve buduće napadače, Pinkerton je predložio da Linkoln odstupi od svojih originalnih putnih planova i predsednička povorka je prošla kroz Baltimoru u gluvo doba noći, neprimećeno i bezbedno, bez incidenata. Već na početku Američkog građanskog rata Pinkerton staje na stranu Unije pod imenom E. J. Allen.[1] Abraham Linkoln ga postavlja na čelo tajne službe, ali je proces kojim se potvrđuje imenovanje bio usporen zbog pripadnika Linkolnovog kabineta. Ipak, Pinkertonova agencija je bila angažovana da se infiltrira u konfederacijsku vojsku i prikupi bitne informacije.[2] Ova tajna služba se smatra prethodnicom za nastanak agencije United States Secret Service.[5]

Po okončanju građanskog rata Pinkerton se vraća na čelo svoje detektivske agencije, rešavajući slučajeve pljački vozova sve dok železnica nije prestala da ih angažuje.[2] Od 1873. do 1876. godine jedan od njegovih detektiva, Džejms MakParlan, infiltrirao se među članove tajnog udruženja Moli Megvajers[a] u Pensilvaniji i uspeo da pribavi dokaze koji su doveli do raspada ove navodno terorističke organizacije.[b] Zbog ovoga je Pinkerton, tokom štrajkova 1877. godine bio oštro kritikovan od strane radničkih udruženja. Branio se tvrdnjama da je pomagao radnicima suprotstavljenim ovom udruženju.[1]

Alan Pinkerton je umro u Čikagu, 1. jula 1884. godine. Nakon njegove smrti rukovođenje Agencijom preuzeli su njegovi sinovi Vilijam i Robert.[2]

Bibliografija uredi

Alan Pinkerton bavio se i pisanjem. Objavio je brojne popularne detektivske romane i druga dela, među kojima su:[1]

  • Izveštaj o Linkolnovom putu ka Vašingtonu, 1861;
  • The Molly Maguires and the Detectives (Moli Megvajers i detektivi, 1877);
  • The Spy of the Rebellion (Špijun Pobune, 1883);
  • Thirty Years a Detective (Trideset godina detektiv, 1884).

Napomene uredi

  1. ^ Moli Megvajers ja bila tajna organizacija rudara, navodno odgovorni za dela terorizma u rudarskim mestima u Pensilvaniji i Zapadnoj Virdžiniji u periodu od 1862. do 1876. godine.[6]
  2. ^ Ovaj slučaj poslužio je Arturu Konanu Dojlu kao inspiracija za roman Dolina straha[7]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ „Allan Pinkerton - American detective”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 3. 3. 2017. 
  2. ^ a b v g d đ e „Ovi dektektivi su hvatali NAJOKORELIJE KRIMINALCE sveta pre FBI-a”. Blic online. 5. 4. 2016. Pristupljeno 3. 3. 2017. 
  3. ^ „DETEKTIVSKA DJELATNOST NEKAD I DANAS”. CDS-BOND. Arhivirano iz originala 06. 03. 2017. g. Pristupljeno 5. 3. 2017. 
  4. ^ „Allan Pinkerton – najslavniji privatni detektiv”. Privatna detektivska agencija Shark. Arhivirano iz originala 06. 03. 2017. g. Pristupljeno 5. 3. 2017. 
  5. ^ „Ko je privatni detektiv?”. Detektivska agencija Anonimus. Pristupljeno 5. 3. 2017. 
  6. ^ „MMolly Maguires - AMERICAN LABOUR ORGANIZATION”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 5. 3. 2017. 
  7. ^ Dojl, Artur Konan (2016). Šerlok Holms: Dolina straha. Beograd: Liber Novus. ISBN 978-86-517-0338-9. COBISS.SR 228371980

Литература uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Alan Pinkerton na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алан_Пинкертон&oldid=27399444”