Aleksandar Karađorđević (knez)

Aleksandar Karađorđević
Aleksandar Karađorđević
	Knez Aleksandar Karađorđević u generalskoj uniformi. Rad Uroša Kneževića 1852. (Narodni muzej, Beograd)
Lični podaci
Datum rođenja	11. oktobar 1806.
Mesto rođenja	Topola, Srbija
Datum smrti	3. maj 1885. (78 god.)
Mesto smrti	Temišvar, Austrougarska
Porodica
Supružnik	Persida Karađorđević
Potomstvo	10, među kojima i: Poleksija; Kleopatra; Petar I; Đorđe; Arsen;
Roditelji	Karađorđe Petrović; Jelena Petrović
Dinastija	Karađorđevići
Knez Srbije
Period	14. septembar 1842. — 23. decembar 1858.
Prethodnik	Mihailo Obrenović
Naslednik	Miloš Obrenović
Čin	general
Potpis
	; Monogram kneza Aleksandara Karađorđevića; ; Grb kneževskog doma Karađorđević

Aleksandar Karađorđević (Topola, 11. oktobar 1806 — Temišvar, 3. maj 1885), u starim izvorima Georgijevič Černi, bio je vladajući knez Srbije od 1842. do 1858. godine i mlađi sin vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa.^[1]

Posle propasti Prvog srpskog ustanka, Aleksandar je sa ocem napustio Srbiju^[1]i vratio se u nju 1839. postavši ađutant kneza Mihaila Obrenovića.^[1] Na presto su ga doveli ustavobranitelji posle svrgavanja kneza Mihaila Obrenovića.^[1]Njegovu vladavinu je obeležio uticaj ustavobranitelja, po čemu se ceo period naziva režim ustavobranitelja. U ovom periodu pokrenute su ozbiljne reforme u Srbiji i modernizacija zemlje.

Biografija

Najmlađi sin Karađorđa i Jelene, Aleksandar, rođen je u Topoli 11. oktobra 1806. (po novom kalendaru). Školovao se u Hotinu u Besarabiji (Rusija), pod pokroviteljstvom ruskog cara. Oženio se 1830. godine Persidom, ćerkom vojvode Jevrema Nenadovića i Jovanke Milovanović. Imali su devetoro dece: ćerke Poleksiju, Kleopatru, Jelenu i Jelisavetu, i sinove Aleksija, Svetozara, Andreja (sva trojica umrli kao deca), Petra i Arsena.

Krajem 1839. posle sultanskog fermana o potvrdi kneževskog dostojanstva Kneza Mihaila Obrenovića, porodica Karađorđević vratila se u Srbiju.^[1]Aleksandar je stupio u službu pri Glavnom štabu srpske vojske, a potom je unapređen u čin poručnika i postavljen za ađutanta kneza Mihaila.^{[traži se izvor]}

Posle političkih sukoba izazvanih nepoštovanjem takozvanog „Turskog ustava“ iz 1838.^[2] i abdikacije Miloša, a zatim i Mihaila Obrenovića, na narodnoj skupštini održanoj na Vračaru, 14. septembra 1842, Aleksandar Karađorđević izabran je za kneza Srbije. Nakon priznavanja kneževske titule od strane Rusije i Turske, knez Aleksandar se okrenuo reformama i uvođenju novih ustanova, kako bi se ubrzao razvoj srpske države. Donet je kodeks građanskog prava, uvedena stajaća vojska, osnovana topolivnica u Kragujevcu (1853. g), unapređene su postojeće i osnovane nove škole, Narodna biblioteka i Narodni muzej.^{[traži se izvor]} Donet je Građanski zakonik 1844. godine.^[1]

U Mađarskoj revoluciji 1848. u Vojvodini, učestvuju i čete dobrovoljaca iz Srbije pod komandom Stevana Knićanina, koje je kao pomoć Srbima u njihovoj borbi za autonomiju poslao knez Aleksandar Karađorđević. Kao nastavak nacionalno-političkog pokreta iz 1848, razvila se panslavistička ideja o Jugoslovenskoj kraljevini, koja je uz „Načertanije“ Ilije Garašanina^[1], četiri godine ranije napisan srpski politički program, uticala da osnov srpske spoljne politike postane svest o misiji oslobađanja svih južnoslovenskih naroda od austrijske i turske vlasti.^{[traži se izvor]}

U unutrašnjoj politici, knez Aleksandar dolazi u sukob sa članovima Državnog saveta, što kulminira sazivanjem Svetoandrejske narodne skupštine u decembru 1858, koja je iznudila njegovu abdikaciju.^[3]

Posle silaska sa kneževskog trona, knez Aleksandar se povukao na svoje imanje u blizini Temišvara (današnja Rumunija). Njegov miran život poremetila je optužba da je za zaverenike u atentatu na Kneza Mihaila obezbedio novac i oružje. Osuda za delo koje nije učinio duboko ga je povredila. Dinastičke borbe su se još više rasplamsale, i knez Aleksandar tek tada uzima aktivno učešće u njima. U svojim izjavama gnušao se pomisli na nedelo koje su mu pripisivali protivnici, boreći se svom snagom da na srpski presto ponovo dođe jedan Karađorđević.^{[traži se izvor]} Sud u Kneževini Srbiji ga je u odsustvu 27. (15) jula 1868. osudio na 20 godina zatvora zbog učešća u atentatu na kneza Mihaila.^[4]

Knez Aleksandar Karađorđević umro je u Temišvaru, 3. maja 1885. godine (po novom kalendaru), a sahranjen je u Beču gde mu je grob oskrnavljen a lobanja ukradena 1911. godine^[5]. Lobanja je uskoro pronađena na groblju u jednom žbunu, a posmrtni ostaci Aleksandra i žene mu Perside su preneseni 22. decembra 1911. (po julijanskom kalendaru) u zadužbinu Kralja Petra I na Oplencu.^[6]^[7]

Odlikovan je visokim otomanskim odlikovanjima, Ordenom dostojanstva za ratne zasluge i Velikim ordenom slave, kao i maršalskim znakom, portretom padišaha i Nišan imtijaz (Znak dostojanstva) prvog stepena.^[8]^[9]

U Brestovačkoj banji se nalazi Dvorac kneza Aleksandra Karađorđevića.

Porodično stablo

4. Petar Jovanović

2. Karađorđe Petrović

10. Petar Živković

5. Marica Živković

1. Aleksandar Karađorđević (knez)

6. Nikola Jovanović

3. Jelena Jovanović

7. Bosiljka

Porodica

Supružnik

ime	slika	datum rođenja	datum smrti
Kneginja Persida		15. februar 1813.	29. mart 1873.

Deca

ime	datum rođenja	datum smrti	supružnik
Kneginja Poleksija	1. februar 1833.	4. decembar 1914.	Konstantin Nikolajević; Aleksandar Prešern
Kneginja Kleopatra	26. novembar 1835.	13. jul 1855.	Milan Petronijević
Knez Aleksije	23. mart 1836.	21. april 1841.	umro u detinjstvu
Knez Svetozar	1841.	17. mart 1847.	umro u detinjstvu
Kralj Petar I	29. jun 1844.	16. avgust 1921.	Kneginja Zorka
Kneginja Jelena	18. oktobar 1846.	26. jul 1867.	Đorđe Simić
Knez Andrija	15. septembar 1848.	12. jul 1864.	umro u mladosti
Kneginja Jelisaveta	27. februar 1850.	1. jun 1850.	umrla u detinjstvu
Knez Đorđe	10. januar 1857.	24. decembar 1888.	nije bio oženjen, umro u luci Gruž, Dubrovnik, na brodu kneza Nikole^[10]
Knez Arsen	16. april 1859.	19. oktobar 1938.	grofica Aurora Pavlovna Demidova

Zanimljivosti

Sa desetoro bračne dece je drugi među srpskim vladarima i Karađorđevićima, a ukupno je na trećem mestu po broju dece pošto je Miloš Obrenović imao 16, od kojih 8 bračnih i 8 vanbračnih, dok je Nikola I Petrović Njegoš imao dvanaestoro bračne dece.
Započeo je tradiciju u dinastiji Karađorđević kao prvi mlađi sin koji je umesto starije braće došao na presto. Stariji brat Aleksa je preminuo oko 1830. i nije došao na presto Srbije.
Jedini je knez Srbije koji je došao iz dinastije Karađorđević.
Njegov bratanac Đorđe, sin starijeg brata Alekse, jedno vreme je služio kod njega kao ađutant.
Tokom njegove vladavine je oko godinu dana pre maja 1853. Đorđe Maletić sastavio himnu Kneževine Srbije. Ona je postala zvanična himna oko maja 1853, a tekst je objavljen 15. (3) septembra 1853. u zvaničnim Srpskim novinama.^[11]
Iz nekog razloga nije bio zadovoljan svojim sinovima Petrom i Arsenom, pa ih je pre smrti u testamentu obojicu isključio iz nasledstva, i skoro sve je ostavio srednjem preživelom sinu Đorđu. Đorđe je pre svoje smrti nasleđenu imovinu ostavio Arsenu. Ovaj podatak je oko 1970. u arhivama svog oca Arsena pronašao knez Pavle. Na osnovu dokumenata iz arhive je zaključio da je Đorđe "izgleda bio najsposobniji od njih trojice".^[12]
Sud u Kneževini Srbiji ga je 27. (15) jula 1868. u odsustvu osudio na 20 godina zatvora zbog učešća u atentatu na kneza Mihaila.^[4]
Tokom njegove vladavine su u kneževini Srbiji 12. februara (31. januara) 1851. uvedena stalna porodična prezimena, po uzoru na ime najstarijeg člana porodice.^[13]

Galerija

Fotografija kneza Aleksandra Karađorđevića.
Fotografija Aleksandra i Perside Karađorđević
Državna topionica gvožđa i bakra Majdan-Pek (1849-1859) kojom su udareni temelji teške industrije u Srbiji i na Balkanu. Imala je savremenu opremu i mašine za to doba, visoku i nisku peć na ugalj za topljenje, a 1852. ugrađuje se i parna mašina. Ostaci stare topionice od 1989. predstavljaju kulturno dobro od velikog značaja.
Prvi savremen građanski zakonik iz 1844. godine, koji je sastavio Jovan Hadžić (na tom poslu je radio od 1837. godine) po austrijskom uzoru, četvrti po redu u Evropi (posle francuskog iz 1804, austrijskog iz 1811. i holandskog iz 1838.^[14]]]
Knez Aleksandar Karađorđević
Spomenik kneza Aleksandra Karađorđevića ispred Zgrade Okružnog načelstva u Gornjem Milanovcu u samom centru grada. Autor skulpture je vajar Nebojša Savović Nes

Napomene

Sadržaj sa sajta http://www.royalfamily.org'

Reference

^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ ^e Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 31. ISBN 86-331-2075-5.
^ Istorija za 7. razred osnovne škole; Radoš Ljušić; Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; Beograd; 2008.
^ Jelavich & Jelavich 1986, str. 62.
^ ^a ^b „Juče u 5 časova posle podne pročitana je javna presuda ubicama kneževima”. digarhiv.nbs.rs. Srpske novine. 16. jul 1868. Pristupljeno 27. mart 2023. „Druga vest u trećoj koloni 2. ili 3. strane”
^ Cetinjski vjesnik, Cetinje 21. decembra, broj 100, ukucati br. str. 405. Cetinje. 1911. Arhivirano iz originala 22. 04. 2016. g. Pristupljeno 03. 05. 2016. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)
^ Cetinjski vjesnik, Cetinje 25. decembra, broj 101, ukucati br. str. 409. Cetinje. 1911. Arhivirano iz originala 22. 04. 2016. g. Pristupljeno 03. 05. 2016. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)
^ Cetinjski vjesnik, Jedna tužna svečanost, broj 20. i 22, ukucati br. str. 79, 85. Cetinje. 1912. Arhivirano iz originala 30. 07. 2016. g. Pristupljeno 08. 05. 2022. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)
^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. str. 78.
^ Acović, Dragomir (2017). „Šest vekova odlikovanja među Srbima”. Politikin zabavnik. 3438: 8.
^ Glas Crnogorca, br. 51 (PDF). Cetinje. 1888. str. 1.
^ „Knažestvo Srbıя”. digarhiv.nbs.rs. Srpske novine. 3. septembar 1853. str. 3. Pristupljeno 20. novembar 2022. „Leva kolona”
^ Kosta St. Pavlović (jun 1980). „Dvadesetpetogodišnja prepiska sa knezom Pavlom (1950-1976) (10. strana)” (PDF). 27mart.com. str. 10. Pristupljeno 29. novembar 2022.
^ Branko Todorović (10. septembar 2021). „Slovo naredbe kneza Aleksandra Karađorđevića o uvođenju stalnih prezimena u Kneževini Srbiji (1851)”. poreklo.rs. Pristupljeno 30. jul 2023.
^ Avramović, Sima (2010). „SRETENjSKI USTAV – 175 GODINA POSLE” (PDF). Anali Pravnog fakulteta u Beogradu (1).

Literatura

Stevanović, Miladin (2008). Knez Aleksandar Karađorđević. Beograd: Službeni glasnik. str. 209. ISBN 978-86-7549-631-1.
Jovanović, Nebojša (2010). Knez Aleksandar Karađorđević - biografija (1806—1885). Beograd: Albatros plus. str. 318. ISBN 978-86-6081-049-8.
Jovanović, Nebojša (2010). Dvor kneza Aleksandra Karađorđevića (1842 -1858). Beograd: Laguna. str. 424. ISBN 978-86-521-0526-7.
Stranjaković, Dragoslav (1932). Vlada ustavobranitelja 1842-1853: unutrašnja i spoljašnja politika. Beograd: Za Narodnu štampariju M. Drobac. str. 328.
Jovanović, Slobodan (2005). Ustavobranitelji i njihova vlada (1838-1858), tom V. Beograd: Prosveta [Fototipsko izdanje štamparije IKP "Gece Kona" od 1932. do 1935.] str. 480. ISBN 978-86-07-01630-3.
Antić, Čedomir (2004). Velika Britanija, Srbija i Krimski rat 1853-1856 - neutralnost kao nezavisnost. Beograd: Zavod za udžbenike. str. 193. ISBN 978-86-17-12139-4.
Jovanović, Slobodan (2005). Druga vlada Miloša i Mihaila, tom VI. Beograd: Prosveta [Fototipsko izdanje štamparije IKP "Gece Kona" od 1932. do 1935.] str. 527. ISBN 978-86-07-01630-3.
Ljušić, Radoš (1998). Srbija 19. veka (1—3). Vojnoizdavački zavod. str. 1260.
Milićević, Milan Đ. (2006). Kneževina Srbija (reprint izdanja iz 1876). Buk. str. 1278. ISBN 978-86-7748-030-1.
Simić, Vasilije (1982). Izgradnja Majdanpeka i njegovo naseljavanje 1849-1857. Muzej rudarstva i metalurgije Bor. str. 310.

Spoljašnje veze

Vožd Karađorđe Petrović	Karađorđevići	Kralj Petar I Karađorđević

[британика_1-1] v ^g ^d ^đ ^e Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 31. ISBN 86-331-2075-5.

[2] Istorija za 7. razred osnovne škole; Radoš Ljušić; Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; Beograd; 2008.

[FOOTNOTEJelavichJelavich198662-3] Jelavich & Jelavich 1986, str. 62.

[presudaAtentat-4] „Juče u 5 časova posle podne pročitana je javna presuda ubicama kneževima”. digarhiv.nbs.rs. Srpske novine. 16. jul 1868. Pristupljeno 27. mart 2023. „Druga vest u trećoj koloni 2. ili 3. strane”

[5] Cetinjski vjesnik, Cetinje 21. decembra, broj 100, ukucati br. str. 405. Cetinje. 1911. Arhivirano iz originala 22. 04. 2016. g. Pristupljeno 03. 05. 2016. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)

[6] Cetinjski vjesnik, Cetinje 25. decembra, broj 101, ukucati br. str. 409. Cetinje. 1911. Arhivirano iz originala 22. 04. 2016. g. Pristupljeno 03. 05. 2016. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)

[7] Cetinjski vjesnik, Jedna tužna svečanost, broj 20. i 22, ukucati br. str. 79, 85. Cetinje. 1912. Arhivirano iz originala 30. 07. 2016. g. Pristupljeno 08. 05. 2022. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)

[8] Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. str. 78.

[9] Acović, Dragomir (2017). „Šest vekova odlikovanja među Srbima”. Politikin zabavnik. 3438: 8.

[10] Glas Crnogorca, br. 51 (PDF). Cetinje. 1888. str. 1.

[11] „Knažestvo Srbıя”. digarhiv.nbs.rs. Srpske novine. 3. septembar 1853. str. 3. Pristupljeno 20. novembar 2022. „Leva kolona”

[knezPavlePrepiska-12] Kosta St. Pavlović (jun 1980). „Dvadesetpetogodišnja prepiska sa knezom Pavlom (1950-1976) (10. strana)” (PDF). 27mart.com. str. 10. Pristupljeno 29. novembar 2022.

[13] Branko Todorović (10. septembar 2021). „Slovo naredbe kneza Aleksandra Karađorđevića o uvođenju stalnih prezimena u Kneževini Srbiji (1851)”. poreklo.rs. Pristupljeno 30. jul 2023.

[14] Avramović, Sima (2010). „SRETENjSKI USTAV – 175 GODINA POSLE” (PDF). Anali Pravnog fakulteta u Beogradu (1).

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]