Википедија

Aleksandar Perišić

Aleksandar Perišić je srpski pozorišni glumac i stendap komičar.

Aleksandar Perišić
Lični podaci
Puno imeAleksandar Perišić
Mesto rođenjaBeograd, SFR Jugoslavija[1]
Zanimanjeglumac i komičar
Veza do IMDb-a

Biografija uredi

Pozorišne uloge uredi

Aleksandar Perišić je glumom počeo da se bavi u dramskoj sekciji svoje osnovne škole, a nastavio na sceni Kraljevačkog pozorišta, gde je sa svojih 15 godina dobio ulogu u predstavi Rogonja, koju je režirao Miodrag Dinulović.[2] Lik koji mu je dodeljen ne postoji u originalnom scenariju, već je naknadno dopisan.[3] U narednoj sezoni igrao je u predstavi Varalica.[4] Ta predstava je izvedena svega tri puta, jer je nekoliko dana nakon premijere počelo NATO bombardovanje SRJ. Početkom novog milenijuma, Kraljevačko pozorište je u potpunosti prešlo u profesionalni status, a Perišić je od 2000. do 2006. pet puta pokušavao da upiše studije glume na Fakultetu dramskih umetnosti.[3] U međuvremenu je upisao Pravni fakultet, a od 2004. sarađivao i sa rediteljkom Aleksandrom Kovačević, dobivši ulogu u predstavi Perpetuum mobile, za koju je sama napisala tekst i osmislila scenografiju. Premijeru nove predstave Perišić je izveo tačno pet godina nakon prethodne uloge.[5] U kasnijim izvođenjima lik koji je igrao Perišić, tumačio je i Vukman Rakočević.[6] Pošto se 2007. vratio u Gimnaziju, gde je služio vojni rok, Perišić je igrao u komadu Faust, koji je izvodila dramska sekcije te škole, u režiji profesorke srpskog jezika i književnosti, Marina Panić.[3]

Nebojša Dugalić, koji je u svom matičnom pozorištu postavio komad Ljubomira Simovića, Putujuće pozorište Šopalović, u podeli mu je namenio ulogu pesnika Filipa Trnavca.[7] Perišić je kasnije igrao i u predstavi Smrt u kući, u režiji Aleksandre Kovačević, urađenoj po tekstu Bogdana Mrvoša, koja je izvedena na godišnjicu prvih streljanja građana Kraljeva u oktobru 1941.[8]

U martu 2011. dobio je ulogu Dizea u obnovi predstave Gnev Božji, koja je premijerno izvedena u sezoni 1995/96, gde je taj lik tumačio Milomir Nedeljković.[9] Kako je zgrada Kraljevačkog pozorišta bila značajno oštećena od posledica zemljotresa, koji je Kraljevo pogodio u novembru 2010. godine, premijerno izvođenje predstave bilo je u beogradskom Narodnom pozorištu.[a] Tokom rekonstrukcije zgrade Kraljevačkog pozorišta ostvarena je saradnja sa Narodnim pozorištem y Užicy, pa je u koprodukciji sa tom kućom realizovana predstava Priča, u režiji Aleksandra Lukača i adaptaciji Slobodana Obradovića, premijerno izvedena 9. maja 2012.[12] Nakon završetka radova na sanaciji objekta, na sceni Kraljevačkog pozorišta je krajem 2012. održana premijera predstave Čišćenje idiota, po tekstu Milana Markovića i u režiji Aleksandre Kovačević, u okviru koje je Perišić tumačio lik Stefana.[13]

Na Dan šale 2019. godine, Perišić je vodio program u Kraljevačkom pozorištu, kojim je sa repertoara zvanično skinuta predstava Rogonja, posle 21 godine. Čitava postava bila je na okupu sve vreme izvođenja.[14][15][16]

Predstave uredi

Ovo je dinamičan spisak i možda nikada neće moći da zadovolji određene standarde u potpunosti. Možete pomoći tako što ćete ga proširiti pouzdano referenciranim unosima.
Naslov Uloga Reditelj Pozorište Premijera
Rogonja Prologus Miodrag Dinulović Kraljevačko pozorište 5. mart 1998.[17]
Varalica Vladimir Putnik 19. mart 1999.[4][3]
Perpetuum mobile Anetin muž Tim Aleksandra Kovačević 19. mart 2004.[5]
Faust Mefistofeles, muški Marina Panić 2008.[b]
Putujuće pozorište Šopalović Filip Trnavac Nebojša Dugalić 10. mart 2009.[20][21]
Smrt u kući Aleksandra Kovačević 14. oktobar 2009.[22]
Gnev Božji[a] Dize 10. mart 2011.[23][24][25]
Priča glumac Aleksandar Lukač Narodno pozorište Užice 9. maj 2012.[12][26]
Čišćenje idiota Stefan Aleksandra Kovačević Kraljevačko pozorište 22. decembar 2012.[27]

Stendap karijera uredi

Perišić je krajem prve decenije 21. veka počeo da se interesuje za stendap komediju, koja u to vreme nije bila rasprostranjena u Srbiji. Nakon oglasa za Otvoreni mikrofon, Perišić je pripremio svoj samostalni nastup, a u novembru 2010. godine učestvovao je takmičenju, u organizaciji Standup.rs, dan nakon zemljotresa koji pogodio Kraljevo.[28] To je bio prvi takav događaj koji je organizovan u Srbiji, a Perišić je proglašen pobednikom, te je kasnije u medijima identifikovan kao pionir stendap scene u svojoj državi.[29][30][31] Nešto kasnije, istog meseca, pojavio se kao gost Zorana Kesića u trećoj sezoni emisije Fajront republika.[32]

U narednih nekoliko godina, rasla je popularnost stendap scene među publikom, a među izvođačima su se pojavili i Srđan Dinčić, Nikola Silić, Neša Bridžis i Jelena Radanović. Program su izvodili tri puta nedeljno, u klubu „Ben Akiba”.[33] Oni su kasnije snimali svoje nastupe, koji su se prikazivali na američkom kablovskom kanalu Comedy Central, u emisiji pod nazivom Stand up & more. Komičari su nakon toga postali scenaristi Večeri sa Ivanom Ivanovićem, gde su dobili i poseban deo emisije pod nazivom Igra komedije.[34] Tokom višegodišnjeg bavljenja stendapom, Perišić je ostvario saradnju i sa kolegama iz regiona, te je nastupao i van granica Srbije. Tako je sa Marinom Orsag iz Hrvatske osmislio tematsku predstavu Kaj bre.[35] Perišić je svoj repertoar uglavnom bazirao na crnom humoru i politički nekorektnim temama. U intervjuima za različite medije, govorio je o svom stilu i inspiraciji. U prvih sedam godina bavljenja stendapom, do ideja je najčešće dolazio pretraživanjem na Vikipediji. Kao praizvođača stendapa u Srbiji prepoznao je Ljubu Moljca, nekadašnjeg srpskog glumca i komičara, koji je preminuo tokom svog izvođenja na sceni. Iako skoro u potpunosti definiše program koji izvodi, Perišić smatra da je publika koja povremeno dobacuje korisna za improvizaciju i da komičar treba da ima spreman odgovor, kako bi takve situacije iskoristio u pozitivnom smislu.[36][37][38] Od 23. februara 2018. godine, Perišić je otpočeo izvođenje svog šou-programa pod nazivom Kompleksandar,[39] čija je premijera bila na sceni Kraljevačkog pozorišta.[40] Nekoliko dana kasnije, 27. februara, održana je i beogradska premijera u klubu „Ben Akiba”.[41]

Spotovi uredi

  • Y.O.X — Forever A Slave (2019)[42]

Napomene uredi

  1. ^ a b Predstava Gnev Božji premijerno je izvedena na sceni „Raša Plaović“, Narodnog pozorišta u Beogradu.[10] Zbog neadekvatnih uslova, usled razornog zemljotresa, koji je zadesio Kraljevo 3. novembra 2010. godine, zgrada Kraljevačkog pozorišta nije bila bezbedna za upotrebu.[11]
  2. ^ Predstava Faust izvedena je kao gostujuća predstava ansambla dramske sekcije kraljevačke Gimnazije,[18] u režiji profesorke srpskog jezika i književnosti.[19]

Reference uredi

  1. ^ „Pravo glasa S2E3, gost: Aleksandar Perišić”. P-portal [sh]. Jutjub. 3. 9. 2023. Pristupljeno 17. 10. 2023. 
  2. ^ M. D, M. (2. 4. 2019). „„A sad adio“: „Rogonja“– poslednji put (VIDEO)”. krug.rs. Arhivirano iz originala 06. 04. 2020. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  3. ^ a b v g Radovanović, T. (10. 9. 2017). „Traganje za samim sobom”. Kraljevski magazin. issuu.com. str. 73—77. Arhivirano iz originala 11. 4. 2020. g. Pristupljeno 10. 10. 2017. 
  4. ^ a b „Varalica”. Kraljevačko pozorište, zvanična prezentacija. Arhivirano iz originala 25. 4. 2010. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  5. ^ a b Milosavljević, Bojana (26. 3. 2004). „Predstava snazne senzualnostia”. Ibarske novosti. kraljevo.com. Arhivirano iz originala 21. 4. 2008. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  6. ^ „Perpetuum mobile”. Kraljevačko pozorište, zvanična prezentacija. Arhivirano iz originala 25. 4. 2010. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  7. ^ Ivanović, Ivan (24. 5. 2019). „Veče sa Ivanom Ivanovićem: Gost Nebojša Dugalić”. Nova S. Jutjub. Pristupljeno 26. 5. 2019. 
  8. ^ Čer, Miroslav (10. 9. 2016). „Aleksandar Perišić: Vatrom se borim protiv vatre”. pressek.rs. Arhivirano iz originala 10. 4. 2020. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  9. ^ „Gnev Božji (Dias Irae)”. Kraljevačko pozorište, zvanična prezentacija. Arhivirano iz originala 25. 4. 2010. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  10. ^ „Saopštenje za javnost”. Kraljevačko pozorište, zvanična prezentacija. 2. 3. 2011. Arhivirano iz originala 2. 1. 2012. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  11. ^ S, D. (13. 4. 2011). „Kraljevačko pozorište – na točkovima”. Večernje novosti. Arhivirano iz originala 05. 09. 2019. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  12. ^ a b „Priča”. Narodno pozorište Užice, zvanična prezentacija. 9. 5. 2012. Arhivirano iz originala 11. 4. 2016. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  13. ^ „Čišćenje idiota”. Puls teatar, zvanična prezentacija. 9. 5. 2012. Arhivirano iz originala 10. 4. 2020. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  14. ^ Stojić, D. (28. 3. 2013). „Dugovečni "Rogonja"”. Večernje novosti. Arhivirano iz originala 12. 07. 2019. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  15. ^ „Repertoar za april”. Kraljevačko pozorište. 2019. Arhivirano iz originala 8. 4. 2019. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  16. ^ „Rogonja - sezona 1997/98”. Kraljevačko pozorište. 2019. Arhivirano iz originala 6. 4. 2020. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  17. ^ „Rogonja”. Kraljevačko pozorište, zvanična prezentacija. 5. 3. 1998. Arhivirano iz originala 25. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  18. ^ „Gimnazijski „Faust“ nagrađen ovacijama”. Danas. 28. 6. 2008. Arhivirano iz originala 16. 9. 2019. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  19. ^ „O meni”. Profesorka Marina. Pristupljeno 16. 9. 2019. 
  20. ^ „Putujuće pozorište Šopalović”. Kraljevačko pozorište. Arhivirano iz originala 25. 6. 2010. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  21. ^ Godišnjak 31 2010, str. 98.
  22. ^ S, E. (30. 10. 2009). „Pozorište je moja druga kuća”. Ibarske novosti. kraljevo.com. Arhivirano iz originala 10. 4. 2020. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  23. ^ „Gnev Božji”. Kraljevačko pozorište, zvanična prezentacija. 24. 10. 2013. Arhivirano iz originala 16. 11. 2016. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  24. ^ Godišnjak 33 2012, str. 105.
  25. ^ „Gnev Božji” (PDF). Kraljevačko pozorište. Gradska opština Čukarica. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 08. 2019. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  26. ^ Godišnjak 34 2013, str. 172.
  27. ^ Godišnjak 35 2014, str. 95—96.
  28. ^ Radovanović, T. (17. 9. 2017). „Ozbiljan rad na tri fronta”. Kraljevski magazin. issuu.com. str. 80—85. Arhivirano iz originala 12. 4. 2020. g. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  29. ^ „Veče otvorenog mikrofona vol.02”. standup.rs. 5. 2. 2011. Arhivirano iz originala 27. 12. 2018. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  30. ^ „StandUpFest 2017. "Veče otvorenog mikrofona"”. ticketline.rs. 22. 10. 2017. Arhivirano iz originala 8. 10. 2017. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  31. ^ Milić, Miloš; Mečanin, Đurđe (19. 7. 2018). „Humanitarni tiket u podne: Aleksandar Perišić tipuje za SOS Dečje selo iz Kraljeva”. mozzartsport.com. Arhivirano iz originala 20. 7. 2018. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  32. ^ Fajront republika (28. 11. 2010). „Aleksandar Perišić - kraljevački stand up komičar”. Prva srpska televizija. Jutjub. Pristupljeno 30. 9. 2011. 
  33. ^ „Pismeni kao avokado, a zaslužuju da vladaju svetom: Stand up komičari koji će vas nasmejati do suza”. espreso.rs. 21. 11. 2016. Arhivirano iz originala 11. 4. 2020. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  34. ^ zLIca, Lili (23. 12. 2017). „Aleksandar Perišić – stand up komičar sa crnim smislom za humor”. dotkomsite.com. Arhivirano iz originala 19. 6. 2018. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  35. ^ Savčić, Nina (14. 4. 2015). „Čovek, mikrofon i publika koja se smeje”. Danas. Arhivirano iz originala 11. 4. 2020. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  36. ^ Baljkas, Marko (25. 10. 2017). „ALEKSANDAR PERIŠIĆ ZA „GLEDIŠTE” : „Živimo u vremenu, u kom jedna pogrešna reč, može da ti uništi život !””. glediste.rs. Arhivirano iz originala 11. 4. 2020. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  37. ^ Spirić, Ivan (15. 7. 2018). „Aleksandar Perišić, stendap komičar : Posao mi je da govorim i politički nekorektne stvari”. novanasarec.org.rs. Arhivirano iz originala 28. 5. 2019. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  38. ^ Stojadinović, Marijana (22. 1. 2019). „Aleksandar Perišić: Nije ovaj svet toliko ozbiljan koliko ga mi činimo takvim”. studnel.com. Arhivirano iz originala 11. 4. 2020. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  39. ^ „Kompleksandar: Aleksandar Perišić 25. novembra u Abraševiću”. abrasradio.info. 21. 11. 2019. Arhivirano iz originala 11. 4. 2020. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  40. ^ „Stand up premijera “Kompleksandar””. standup.rs. 22. 2. 2018. Arhivirano iz originala 1. 7. 2018. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  41. ^ „Stand Up: Aleksandar Perišić "Kompleksandar"”. hajdeda.com. 27. 2. 2018. Arhivirano iz originala 12. 04. 2020. g. Pristupljeno 12. 4. 2020. 
  42. ^ „Y.O.X Feat Aleksandar Perišić - Forever A Slave”. Jutjub. 19. 3. 2019. Pristupljeno 11. 4. 2020. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Перишић&oldid=27676608”