Aleksandar Hanžonkov
Aleksandar Aleksejevič Hanzhonkov (rus. Алекса́ндр Алексе́евич Ханжо́нков; 8. avgust 1877 — 26. septembar 1945) je bio ruski i sovjetski filmski producent, reditelj i scenarista, poznat kao jedan od osnivača i najuticajnija ličnost ruske kinematografije u predrevolucionarnom razdoblju.
Aleksandar Hanžonkov | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 1877. |
| Mesto rođenja | Nyzhnia Krynka |
| Datum smrti | 1945. |
| Mesto smrti | Jalta |
Kao mladić završio je vojnu akademiju i služio kao konjički oficir u ruskoj carskoj vojsci. Morao je, 1905. godine, da napusti službu zbog lošeg zdravlja, ali je slobodno vreme iskoristio za filmsku karijeru. U početku je radio kao ruski predstavnik francuskog filmskog studija Gaumont, ali je već 1906. godine osnovao Trgovinsku kuću Hanžonkov u Moskvi, prvu rusku filmsku kompaniju. Ubrzo se preorijentisao na igrani film i počeo je da angažuje pionire poput Vasilija Gončarova kao reditelje, ali i istaknute filmske stvaraoce poput Andreja Gromova i Pjotra Čardinina i glumca Ivana Možuhina, koji će postati najistaknutiji ruski glumac predrevolucionarnog perioda. Snimio je, 1911. godine, prvi ruski igrani film Odbrana Sevastopolja. Pokazao se kao uspešan preduzetnik i inovator, a ne smeta mu ni rivalstvo sa Aleksandrom Drankovom, ni izbijanje Prvog svetskog rata.
Međutim, revolucija 1917. podstakla ga je da preseli studije na Jaltu, koja je došla pod vlast kontrarevolucionarne Bele garde nakon izbijanja građanskog rata. Tamo je, po uzoru na svoje kolege, neko vreme pokušavao da nastavi da snima filmove. Nakon što su poraženi 1920. godine, Hanžonkov se pridružio egzodusu svojih kolega koji su emigrirali na Zapad preko Carigrada. Posle nekoliko godina, motivisan Lenjinovom NEP politikom, pristao je da se vrati u domovinu, gde ga je sovjetska vlada postavila za direktora Proletkina. Međutim, nakon samo tri godine uhapšen je zbog pronevere. Iako je ubrzo pušten, to je označilo kraj njegove karijere. Godine 1934. zvanično je rehabilitovan i kao invalid dobio je državnu penziju od koje je živeo do kraja života. Uspeo je da preživi Drugi svetski rat i nacističku okupaciju Krima, ali je ubrzo umro.
Literatura
uredi- Hanžonkov A. A. Prve godine ruske kinematografije. - M., L.: Iskusstvo, 1937.
- Kuznecova M. Aleksandar Hanžonkov. Život iza kulisa // Profil. - 1997. - № 29.
- Angirov R. Biografiji A. A. Hanzhonkova: Nova perspektiva // Beleške o filmskim studijama. - 2001. - № 55.
