Википедија

Alergeni iz spoljašnje sredine

Alergeni iz spoljašnje sredine su materija koja unete u organizam izazivaju alergijsku reakciju (urtikariju i angiodem). Teško ih je pri uobičajenom načinu života izbeći jer su svuda u životnoj sredini. Uobičajeni alergeni iz okruženja su kućna prašina, grinje, životinjska dlaka i plesni.

Čestice polena spadaju u najčešće alergene u prirodi

Sezonska urtikarija može da se objasni alergijskom reakcijom na polen. Većina ovih reakcija posredovana je IgE antitelima i nastaje pri inhalaciji alergena ili kontaktom sa kožom.[1]

Spoljašnji alergeni dospavaju u organizam inhaliracijom (udisanjem), ingestijom (preko hrane) i kontaktom (preko kože i sluzokože).

Hrana uredi

Hrana obično izaziva akutnu urtikariju, a veoma retko hroničnu urtikariju i angioedem. Alergijske reakcije na hranu najčešće se javljaju kod mlade dece.

Lekovi mogu da sadrže supstancije kojih ima u hrani (najčešće konzervanse i enzime ) i mogu biti izvor skrivenih alergena. Kozmetika i sredstva za higijenu, mogu takođe da sadrže znatnu količinu proteina hrane.

Mleko i mlečni proizvodi
 
Kravlje mleko i mlečni proizvodi su identifikovani kao najčešći uzročnici alergijskih reakcija
 
Kokošje jaje je čest uzok uriukarije

Kravlje mleko i mlečni proizvodi su identifikovani kao najčešći uzročnici alergijskih reakcija.[2] Tačnu prevalenciju urtikarije izazvane mlekom je teško proceniti, jer se često pogrešno drugi mehanizmi sličnih simptoma (deficit laktaze), smatraju IgE posredovanom reakcijom. Simptomi se javljaju ubrzo nakon ingestije mleka, a osim kožnih manifestacija po tipu urtikarije i angioedema, prisutne su lokalne reakcije u gastrointestinalnom traktu, koje se manifestuju bolnim grčevima, povraćanjem i dijarejom koja je često krvava. Kod odojčadi koja imaju visok titar specifičnih IgE antitela na mleko, javljaju se respiratorni simptomi, kao što je perzistentna rinoreja i vizing.

Jaja

Jaja su česti uzročnici urtikarije. Problem kada su u pitanju jaja čini i to što su mnoge vakcine razvijene na jajima (npr MMR vakcina i influenca vakcina), što zahteva poseban oprez kod davanja pacijentima alergičnim na jaja.

Kikiriki

Kikiriki, koji je zapravo leguminoza, zasebna je od grupe koštunjavog voća. Sadrži nekoliko potentnih alergena. Njegova alergogenost se može pojačati pečenjem. Kikiriki je glavni uzročnik teških alergijskih reakcija, uključujući anafilaksu. Pacijenti koji imaju visok specifični IgE na kikiriki mogu razviti anafilaktični šok nekoliko sekundi nakon najmanjeg kontakta sa kikirikijem.

  • Kikiriki i njegovi proizvodi sadrže nekoliko potentnih alergena
  •  
  •  
  •  
  •  
Koštunjavo voće

Koštunjavo voće (badem, lešnik, orah, indijski orah) ponekad može biti uzrok ozbiljne alergijske reakcije. Mnoga semena, poput susama, takođe izazivaju alergijske reakcije, a veoma je česta i ukrštena reakcija između koštunjavog voća i semena unutar istih porodica.

Bobičasto voće

Bobičasto voće kao što su jagode izazivaju urtikarijsku reakciju koja nije posredovana IgE antitelima, već je rezultat direktnog oslobađanja histamina iz mastocita.

Morski plodovi i riba
 
Morski plodovi kao i bilo koja hrana iz mora može sadržati alergene

Morski plodovi (škampe, kraba, jastog, ostrige, školjke) i riba izazivaju češće alergijske reakcije kod odraslih, nego kod dece. Reakcija na škampe je posredovana IgE antitelima i javlja se na protein tropomiozin. Postoji ukrštena reakcija sa drugim artropodama, kao što su bubašvabe i krpelji. Reakcija na krabu i jastoga razlikuje se od reakcije na škampe. Pacijenti mogu reagovati samo na određene morske plodove, a da na druge uopšte ne reaguju.

Riba

Osobe alergične na ribu (morsku ili rečnu ) imaju često alergijsku reakciju na više vrsta riba, te se takvim osobama savetuje da uopšte ne konzumiraju ribu u ishrani. Urtikarija kao reakcija na hranu može se pojaviti i prilikom direktnog kontakta sa kožom ili čak preko udisanja čestica hrane.[2]

Insekti uredi

 
Insekti su česti uzročnici alargija

Papulozna urtikarija je termin koji se koristi pri opisivanju lezija koje podsećaju na urtikariju, a nastaju nakon uboda insekata. Reakcije mogu biti posredovane imunskim mehanizmima, ali i direktnim odgovorom na otrov insekta ili njegovu salivu.

Većina insekata koji izazivaju bezbolne ubode ne izazivaju generalizovanu urtikariju. Neobjašnjiv osip mogu uzrokovati retko ujedi pauka. Tarantule izazivaju kontaktnu urtikariju pri odbacivanju dlaka u samoodbrani, a slične promene na koži mogu da nastanu pri kontaktu sa nekim gusenicama (žutotrbe).

Neimunološku urtikariju može da uzrokuje kontakt sa leptirima i moljcima.[3] Otrov mrava sadrži alkaloide (metil-piperidinske ) koji inhibiraju Na, K, ATP-aznu pumpu mišićnih ćelija i izazivaju postsinaptičku neuromuskularnu blokadu.

Komarci i više vrsta muva izazivaju papuloznu urtikariju nakon uboda u kožu, a retko generalizovanu klasičnu urtikariju udaljenu od mesta uboda insekta.

Iako je samo 0,5% opnokrilaca (Himenoptera) poput pčele, bumbara, osa, stršljeni i mrava štetno za ljude jer može da izazove alergijsku reakciju i angioedem, pa i smrtni ishod, ostatak mu pomaže u poljoprivredi i šumarstvu.

 
Red opnokrilaca (Himenoptera), koji broji više od 250.000 vrsta i neretko su uzrok alergija, anafilaktiodnih reakcija i anafilaktičnog šoka
Red opnokrilaca (Himenoptera) koji čine pčele, bumbari, ose, stršljeni i mravi broji više od 250.000 vrsta i neretko su uzrok anafilaktiodnih reakcija i anafilaktičnog šoka. U opštoj populaciji učestalost sistemskih reakcija iznosi 0.8-5%.[4] Zbog nazubljene žaoke, pčela u koži ostavlja žaoku zajedno sa mehurom, iz koga se dalje, ukoliko se ne ukloni, izliva otrov u kožu, te se pojačavaju opšti i lokalni simptomi. Osa i stršljen nemaju nazubljenu žaoku, tako da ubodi mogu biti višestruki. Otrov pčele sadrži fosfolipazu A2, melitin, hijaluronidazu, kiselu fosfatazu i peptid 401. Melitin je odgovoran za hidrolizu ćelijskih membrana krvnih ćelija, otpuštanje histamina, te sniženje krvnog pritiska i najodgovorniji je za bol uzrokovan ubodom. Otrov ose sadrži hijaluronidazu i fosfolipazu A1 i B, antigen 5 i kiselu fosfatazu. Fosfolipaza A izaziva lizu ćelija, bol i toksičnost, dok hijaluronidaza dovodi do hidrolize vezivnog tkiva, što pogoduje olakšanom širenju otrova oko mesta uboda. Otrov stršljena čini fosfolipaza A1 i antigen 5.[5][6]

Senzibilizacija na ubod ose može da usledi brzo, već nakon nekoliko incidenata. Alergijska reakcija na ubod pčele može da se desi posle višekratnih uboda pčele (80 i više). Senzibilisane osobe imaju rizik da razviju anafilaktičnu reakciju u 30-60% slučajeva. Deca koja su imala urtikariju i angioedem, veoma retko razvijaju jaču alergijsku reakciju nakon sledećeg uboda. Kod odraslih opasnost od anafilaktičnih reakcija prilikom narednih uboda je značajno veća.

Kod malog broja bolesnika može da se razvije anafilaktoidna reakcija – sistemska reakcija koja nije posredovana IgE antitelima, i to već nakon prvog uboda insekta, pri čemu se ne mogu utvrditi specifična IgE antitela na otrove opnokrilaca.

Takođe postoje osobe kod kojih su povišene vrednosti specifičnih IgE antitela, bez anamnestičkih podataka o jačim sistemskim reakcijama. Takvi pacijenti u 17% slučajeva mogu da razviju anafilaktičnu reakciju pri sledećem ubodu.[3]

Grinje uredi

 
Grinje su paraziti iz kućne prašine. su sparaziti iz grupe zglavkara koji žive u ljudskom okruženju, na posteljini, tepisima i drugim vlaknastim materijalima i čine veliki deo alergena koji pripadaju porodici piroglifida

Grinje su paraziti iz kućne prašine. One su iz grupe zglavkara koji žive u ljudskom okruženju, na posteljini, tepisima i drugim vlaknastim materijalima i čine veliki deo alergena koji pripadaju porodici piroglifida — podklasa akari — klasa arahnidi, filumu artropoda (lat. Phylum artropods).[7] Najvažnije vrste su dermatofagoides pteronisimus, dermatofagoides farine, euroglifus majnei,[8] lepidoglifus destruktor,[9] i blomia tropikalis.

Dermatifagoides i euroglifus ishranjuju sa peruti koja se stvara na koži čoveka, tako da opasnost potiče iz dušeka, jorgana, jastuka, tepiha, tapaciranog nameštaja ili dečijih plišanih igračaka.[10] Njihov rast je maksimalan u toplim (iznad 20°C) i vlažnim uslovima (80% relativna vlažnost). Zato grinje ne žive iznad 1.800 metara u evropskim planinama gde je vazduh previše suv,[11] dok su masovno rasprostranjene u tropskim planinskim područjima.[12]

Duvanski dim uredi

Iako je teško utvrditi da li je pušenje uzrok alergija ili nije, standardno se ovaj alergen nalazi u setovima za izvođenje prik testa.[13][14]

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ Ljuština-Pribić R, Petrović S, Tomić J. Childhood asthma and risk factors. Med Pregl. 2010;63(7-8):516-21.
  2. ^ a b Tomić J, Jovanović M, Tomić D. Nutritivna alergija kod dece – deo I – patogeneza i dijagnostički pristup. Med Pregl. 2003;56(1-2):54-7.
  3. ^ a b Finkelman FD. Anaphylaxis: lessons from mouse models. J Allergy Clin Immunol. Sep 2007;120(3):506-15; quiz 516-7.
  4. ^ Ruëff F, Przybilla B, Müller U: Mosbech H. The sting challenge test in Hymenoptera venom allergy. Allergy. 1996;51:216-55
  5. ^ Jelena Tomić, Etiologija urtikarje i angioedema U: Grupa autora, Savremeni pristup urtikariji i angioedemu Monografije naučnih skupova Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, Volumen 2, broj 1, 2011.
  6. ^ Ewan PW. Insect sting allergy. In: Kay AB, editor. Allergy and allergic diseases. London: Blackwell Science; 1997. p. 1693-706.
  7. ^ Simpson A, Green R, Custovic A, Woodcock A, Arruda LK, Chapman MD. Skin test reactivity to natural and recombinant blomia and dermatophagoides spp. Allergens among mite allergic patients in the UK. Allergy 2003; 58:53-56
  8. ^ Collo MJ, Stewart GA, Thompson PJ. House dust acarofauna and Der pI equivalent in Australia: the relative importance of dermatophagoides pteronyssinus and euroglyphus maynei. Clin Exp Allergy 1991; 21:225-230
  9. ^ Collo MJ. A review of the biology and allergenicity of the house-dust mite euroglyphus maynei. Exp Appl Acarol 1991; 11:177-198
  10. ^ Arbes SJ Jr, Cohn RD, Yin M, Muilenberg ML, Burge HA, Friedman W et al. House dust mite allergen in US beds: results from the first national survey of lead and allergens in housing. J Allergy Clin Immunol 2003; 111:408-414
  11. ^ Charpin D, Kleisbauer JP, Lanteaume A, Razzouk H, Vervloet D, Toumi M et al. Asthma and allergy to house-dust mites in populations living in high altitudes. Chest 1988; 93:758-761
  12. ^ Valdivieso R, Iraola V, Estupinan M, Fernandez-Caldas E. Sensitization and exposure to house dust and storage mites in high-altitude areas of ecuador. Ann Allergy Asthma Immunol 2006; 97:532-538
  13. ^ Jarvis D, Luczynska C, Chinn S, Burney P. The association of age, gender and smoking with total IgE and specific IgE. Clin Exp Allergy 1995; 25:1083-1091
  14. ^ Kaiser R, Schindler C, Kunzli N, Ackermann-Liebrich U, Heeb D, Medici TC et al. Use of transition probabilities to estimate the effect of smoking on the duration of episodes of respiratory symptoms in diary data: the Swiss study on air pollution and lung diseases in adults (SAPALDIA). Am J Epidemiol 1998; 148:600-608

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алергени_из_спољашње_средине&oldid=27441966”