Alef (slovo)

Alef
Bet →
Alef Bet →
Feničanski
Hebrejski	א
Aramejski
Sirijski	ܐ
Arapski	ا
Fonemska predstava	{{{ipa}}}
Položaj u alfabetu	1
Brojna vrednost	1
Alfabetski derivati feničkog pisma
Grčki	Α
Latinica	A
Ćirilica	A

Alef je prvo slovo semitskih abdžad alfabeta, uključujući feničanski alep (, Alep), sirijački alaf (ܐ, 'Ālaph), hebrejski alef (א, Aleph) aramejski alap (, Ālap) i arapski alif (ا, Alif).

Iz egipatskog hijeroglifa koji predstavlja glavu bika^[1] izvedeno je feničansko slovo alep, iz kojeg su kasnije nastala grčko slovo alfa (Α), koja ne predstavlja glotalnu pauzu, već vokal, a uz nju i latinično A i ćirilično A.

U fonetici, alef je izvorno glotalna pauza, često transkribovana kao ', koja se temelji na grčkom spiritus lenis ʼ, kao na primer, u transkripciji samog slova, ʾālef.

Nastanak uredi

Ime slova alef nastalo je od zapadnosemitske reči „bik“, dok oblik slova potiče iz protosinajskog znaka, koji se zasniva na hijeroglifu

koji predstavlja glavu bika.^[2]

Hijeroglif

Proto-sinajski

Feničanski

Paleo-hebrejski

U savremenom književnom arapskom jeziku, reč أليف (alīf) bukvalno znači ukroćen ili blizak, nastalo od korena (ء ل ف*), čiji glagol ألِفَ ('alifa) znači biti upoznat sa, biti blizak sa.^[3]

Arapski uredi

Alif se piše ا, izgovara se ألف i transkribuje se 'alif, i ono predstavlja prvo slovo arapskog alfabeta. Zajedno sa hebrejskim alefom, grčkom alfom, i latiničkim A, nastao je iz feničanskog ʾāleph, iz rekonstruisanog proto-kanaanskog ʾalp „bik“.

Alif se piše na jedan od sledećih načina, u zavisnosti od njegove pozicije u reči:

Pozicija u reči	Samostalna	Krajnja	Središnja	Početna
Oblik grafeme	ا‎	ـا‎	ـا‎	ا‎

Arapske varijante uredi

Istorijski gledano, ovo slovo se koristilo ili kao dugo ā, ili kao glotalna pauza '. Ovo je dovelo do [[pravopisna transkripcija|ortografske zabune, i do uvođenja dodatnog slova, hamzat qaṭ‘ ﺀ. Hamza se ne smatra potpunim slovom u arapskoj ortografiji: u većini slučajeva javlja se na nosiocu, bilo na wāw (ؤ), yā’ bez dijakritičkih tačaka (ئ), ili na alifu. Izbor nosioca zavisi od komplikovanih ortografskih pravila. Alif إ أ je jedini nosilac na kome se može pojaviti fatḥa. On je takođe jedini mogući nosilac na kome hamza predstavlja prvu fonemu u reči. U slučajevima kada je alif nosilac hamze, ona se dodaje iznad njega, ili u slučaju alif-kasra, ispod njega, time potvrđujući da slovo koje se tako ponaša, zaista označava glotalnu pauzu, a ne dugi vokal.

Drugi oblik hamze, hamzat waṣl (همزة وصل), javlja se samo kao početna fonema konstrukcije određeni član i u nekim sličnim slučajevima. Razlikuje se od hamzat qaṭ‘ po tome što se izostavlja posle vokala koji joj prethodi. I u ovom slučaju, alif je njen jedini nosilac.

Alif madda je, takoreći, dvostruki alif, koji zajedno predstavlja glotalnu tačku i dugi vokal: آ (krajnje ـآ) ’ā, kao na primer u آخر āẖir 'poslednji'. „Postalo je standardno da se hamza koju sledi dugo ā piše kao dva alifa, jedan vertikalan i drugi horizontalan.“^[4] (sa znakom „madda“, koji predstavlja horizontalni alif).

Slomljeni alif, alif maqṣūra (ألف مقصورة), u Egiptu poznat kao alif layyina (ألف لينة, 'fleksibilni alif'), izgleda kao yā’ bez dijakritičkih tačaka ى (krajnji oblik ـى) i može se pojaviti samo na kraju reči. Iako se razlikuje od standardnog alifa, on predstavlja isti glas a, često izgovoren kao kratak vokal. Prilikom pisanja, alif maqṣūra se ne razlikuje od persijskog slova ye ili arapskog yā’, kao što je slučaj u Egiptu, Sudanu i okolnim državama. Alif maqsura se transkribuje kao á u ALA-LC sistemu za transkripciju, ā u DIN 31635, [à] greška: {{transl}}: neprepoznati standard transliteracije: iso 233-2 (pomoć) u ISO 233-2, i [ỳ] greška: {{transl}}: neprepoznati standard transliteracije: iso 233 (pomoć) u ISO 233.

Broj koda	Samostalni	Krajnji	Srednji	Početni	Ime znaka u unikod sistemu
U+0622	آ‎	ـآ‎	ـآ‎	آ‎	ARABIC LETTER ALEF WITH MADDA ABOVE
U+0623	أ‎	ـأ‎	ـأ‎	أ‎	ARABIC LETTER ALEF WITH HAMZA ABOVE
U+0625	إ‎	ـإ‎	ـإ‎	إ‎	ARABIC LETTER ALEF WITH HAMZA BELOW
U+0627	ا‎	ـا‎	ـا‎	ا‎	ARABIC LETTER ALEF
U+0671	ٱ‎	ـٱ‎	ـٱ‎	ٱ‎	ARABIC LETTER ALEF WASLA
U+0672	ٲ‎	ـٲ‎	ـٲ‎	ٲ‎	ARABIC LETTER ALEF WITH WAVY HAMZA ABOVE
U+0673	ٳ‎	ـٳ‎	ـٳ‎	ٳ‎	ARABIC LETTER ALEF WITH WAVY HAMZA BELOW
U+0675	ٵ‎	ـٵ‎	ـٵ‎	ٵ‎	ARABIC LETTER HIGH HAMZA ALEF

Kodovi znakova uredi

Znak	א		ا		ܐ		ࠀ		𐎀		𐤀		ℵ
Naziv u Unikodu	HEBREW LETTER ALEF		ARABIC LETTER ALIF		SYRIAC LETTER ALAPH		SAMARITAN LETTER ALAF		UGARITIC LETTER ALPA		PHOENICIAN LETTER ALF		ALEF SYMBOL
Vrsta kodiranja	decimalna	heksadecimalna	decimalna	heksadecimalna	decimalna	heksadecimalna	decimalna	heksadecimalna	decimalna	heksadecimalna	decimalna	heksadecimalna	decimalna	heksadecimalna
Unikod	1488	U+05D0	1575	U+0627	1808	U+0710	2048	U+0800	66432	U+10380	67840	U+10900	8501	U+2135
UTF-8	215 144	D7 90	216 167	D8 A7	220 144	DC 90	224 160 128	E0 A0 80	240 144 142 128	F0 90 8E 80	240 144 164 128	F0 90 A4 80	226 132 181	E2 84 B5
UTF-16	1488	05D0	1575	0627	1808	0710	2048	0800	55296 57216	D800 DF80	55298 56576	D802 DD00	8501	2135
Numerička referenca znaka	א	א	ا	ا	ܐ	ܐ	ࠀ	ࠀ	𐎀	𐎀	𐤀	𐤀	ℵ	ℵ
Numerička referenca znaka													&alefsym;

Reference uredi

^ „BBC News - Middle East - Oldest alphabet found in Egypt”. bbc.co.uk.
^ „What did the letter A originally sound and look like? - Dictionary.com Blog”. Dictionary Blog.
^ Wehr 1994, str. 28–29
^ Jones, Alan (2005). Arabic Through The Qur'an. Cambridge: The Islamic Texts Society. str. 4. ISBN 978-0-946621-68-2.

Literatura uredi

Wehr, Hans (1994). A Dictionary of Modern Written Arabic: (Arabic-English) (4th izd.). Urbana: Spoken Language Services. str. 28–29. ISBN 978-0-87950-003-0.

[1] „BBC News - Middle East - Oldest alphabet found in Egypt”. bbc.co.uk.

[2] „What did the letter A originally sound and look like? - Dictionary.com Blog”. Dictionary Blog.

[3] Wehr 1994, str. 28–29

[4] Jones, Alan (2005). Arabic Through The Qur'an. Cambridge: The Islamic Texts Society. str. 4. ISBN 978-0-946621-68-2.

[1]

[2]

[3]

[4]