Alisa Antiohijska

Alisa Antiohijska (oko 1110 - nakon 1136) bila je vladarka kneževine Antiohije od 1126. do 1130. godine.

Alisa Antiohijska
Lični podaci
Datum rođenja	1110.
Mesto rođenja	Edesa,
Datum smrti	1151.
Mesto smrti	Latakija,
Porodica
Supružnik	Boemund II od Antiohije
Potomstvo	Konstanca Antiohijska
Roditelji	Balduin II Jerusalimski Morfija od Melitene
Dinastija	Otvil

Biografija

Alisa je ćerka Balduina II Jerusalimskog i Morfije od Melitene. Imala je tri sestre (Melisendu, Hodiernu i Žovetu) i bila je tetka jerusalimskih kraljeva Balduina III i Amalrika I.

Nakon bitke kod Balata 1119. godine i pogibije Ruđera od Salerna, Balduin postaje regent kneževine Antiohije. Vladao je umesto maloletnog Boemunda II Antiohijskog, sina Boemunda Tarentskog. Kada je Boemund 1127. godine došao u Svetu zemlju sa zahtevom da mu se preda kneževina Antiohija, Balduin ga je oženio svojom ćerkom obezbeđujući tako vernost ove važne krstaške države.

Kada je Boemund 1130. godine poginuo u borbi sa Danišmendima, Balduin se vratio u Antiohiju da preuzme vlast, ali je Alisa odbila da mu otvori kapije grada. Pokušala je da sklopi savez sa Zengijem, gospodarem Alepa i Mosula. Plemići verni jerusalimskom kralju otvorili su mu kapije grada. Alisa je pobegla u citadelu. Na nagovor svoga oca koji je obećao da će joj oprostiti, sišla je sa citadele i bacila mu se pred noge. Balduin joj je stvarno oprostio, oduzeo joj vlast nad gradom, ali joj dozvolio da zadrži Latakiju i Džabalu. Nakon smrti Balduina i Žoscelina od Kurtenea, pokušala je da uz pomoć Ponsa od Tripolija i Žoscelina II povrati kontrolu nad gradom, ali je ovaj pokušaj propao odustajanjem njenih saveznika. Zbog toga je 1135. godine sklopila savez sa Vizantijom protiv Antiohije. Želela je da svoju ćerku Konstancu uda za vizantijskog princa. I ovaj pokušaj je završen neuspehom. Alisa je umrla nakon 1136. godine.

Porodično stablo

4. Igo I Retel

2. Balduin II Jerusalimski

5. Melisenda Retel

1. Alisa Antiohijska

6. Gabrijel od Melitene

3. Morfija od Melitene

Literatura

• Fajfrić, Željko (2006). Istorija krstaških ratova. Sremska Mitrovica: Tabernakl. ISBN 978-86-85269-05-9.