Almoš
Almoš (mađ. Álmos vezér),(r. oko 820. - †oko 895) godine i bio je jedan od mađarskih vezira i prvi Veliki vezir Mađara, praotac dinastije Arpadovića. Almoš na mađarskom jeziku znači onaj koji je iz sna.[1]
| Almoš | |
|---|---|
 Sedam vezira slika iz (Ilustrovane hronike) | |
| Lični podaci | |
| Mesto smrti | Transilvanija, |
| Porodica | |
| Potomstvo | Arpad |
| Roditelji | Ügyek Emese |
| Dinastija | Arpadovci |
| Prethodnik | Levedi (?) |
| Naslednik | Arpad |
Biografija uredi
Almoš je bio sin Eđeka ili Egeka (Egyek/Ügek) i Emeše (Emese). Ime po kojem je zabeležen otac je Eđek ili Egek i ima značenje stari (ős), a ime majke Emeše ima značenje mama, mamica (anyácska)[2], tako da najverovatnije ova imena i nisu prava imena ovih osoba već su proizašla iz kasnijih zabeležaka.[3] Prema legendi Almoš je dobio ime tako što je u Emešinom snu Turul ptica začela Emešu i prorekla da će njen budući sin postati prvi u nizu mađarskih kraljeva.[4]
Sredinom 9. veka Almoš je postao vrhovni vođa mađarskih plemena i ujedinitelj i on je bio taj koji je doveo Mađare do Karpata. Sam Almoš nije stigao do Panonske nizije pošto je već u vreme početka velike seobe bio u poznim godinama, tako da je umro pre dolaska mađarskih plemena do Karpata.
Reference uredi
- ^ Dümmerth Dezső: Emese álma – Virrasztó géniusz, összegyűjtött esszék. Ifjúsági Lap- és Könyvkiadó, 1987
- ^ Kristó 1994, str. 39
- ^ Kristó Gyula-Makk Ferenc: Az Árpád-ház uralkodói. I.P.C. könyvek Kft., 1996
- ^ Demény István Pál (19. 09. 2006). „Emese álma”. Erdélyi Múzeum (58. kötet, 1996).
Literatura uredi
- Dümmerth Dezső: Emese álma – Virrasztó géniusz, összegyűjtött esszék. Ifjúsági Lap- és Könyvkiadó, 1987.
- Kristó, Gyula (editor) (1994). Korai Magyar Történeti Lexikon (9-14. század) (Encyclopedia of the Early Hungarian History - 9-14th centuries). Budapest: Akadémiai Kiadó. str. 39. ISBN 978-963-05-6722-0.
- Kristó, Gyula - Makk, Ferenc: Az Árpád-ház uralkodói (Rulers of the Árpád dynasty); I.P.C. KÖNYVEK Kft. 1996. ISBN 978-963-7930-97-3..
- Kristó, Gyula: Magyar honfoglalás - honfoglaló magyarok (The Hungarians' Occupation of their Country - The Hungarians occupying their Country); Kossuth Könyvkiadó. 1996. ISBN 978-963-09-3836-5..
