Alt-lajt
Alt-lajt[1] i nova desnica,[2] je labavo definisan desničarski politički pokret čiji članovi sebe smatraju odvojenim i od mejnstrim konzervativizma i od krajnje desnih, belih nacionalista perspektiva karakteristična za alt-rajt, koja je delimično između njih u kulturnim pogledima. Koncept je prvenstveno povezan sa Sjedinjenim Državama, gde se pojavio 2017.
Prema Orenu Segalu iz Anti-Defamation League, alt-lajt funkcioniše u orbiti alt desnog, i ponekad možda neće biti moguće uočiti razliku između grupacija jer postoji značajno ukrštanje.[3] Drugi su je opisali kao izdanak alt-desnice, u tome da odbacuje politiku identiteta — uključujući beli nacionalizam i rasizam alt-desnice — iako dele druge ključne karakteristike i uverenja.[4]
Istorija uredi
Termin alternativna desnica skovao je Pol Gotfrid, ali ga je kasnije usvojio Ričard B. Spenser koji je pokušao da ga upotrebi za promovisanje belih nacionalističkih ideja širom političke desnice u SAD. Međutim, ostali su različiti pogledi na termin; neki su ga shvatili kao krovni termin za širok spektar desničara izvan neokonzervativizma koji je tada bio dominantan u SAD, uključujući paleokonzervativce, libertarijance, lokaliste i desničarske populiste, kao i bele nacionaliste.[5] Do 2010. godine, mnogi desničari ne-belih nacionalista koji su koristili ovaj termin distancirali su se od njega nakon što je postalo sve očiglednije da je Spenser ovaj izraz koncipirao za propagiranje belog nacionalizma.[5] Godine 2016, kada je termin postao popularizovan u javnom diskursu SAD, ponovo su ga počeli da koriste mnogi ljudi koji nisu bili beli nacionalisti, ali koji su ga videli kao koristan termin za označavanje desničara izvan mejnstrim konzervativnog pokreta.[6]
Neki su pratili priznavanje alt-lajta – kao različitog entiteta od alt-rajtta – do onoga što se vidi kao konsolidacije alt-rajta kao belog nacionalističkog pokreta, dok je alt-lajt više kulturno nacionalistički. U govoru održanom na sastanku belih nacionalista u novembru 2016, Ričard B. Spenser (kome se često pripisuje stvaranje ili popularizacija termina alt-rajt) citirao je nacističku propagandu i izjavio „Živeo Tramp, živeo naš narod, živela pobeda!“ dok su članovi publike na ovo odgovorili salutiranjem Hitleru.[7][8]
Nakon toga, različite ličnosti koje su bile povezane sa alt-desnicom ogradile su se od Spenserovih primedbi i sugerisale da su se iz alt-desnice pojavile dve frakcije.[2][9][3][7] Ovo je bio rezultat „razdora“ unutar šireg pokreta alt-desnice, između onih, s jedne strane, koji su favorizovali beli nacionalizam i eksplicitni rasizam, i umerenijih snaga s druge. Prema ADL-u, postoji ukrštanje i pomeranje linija između grupa alt-desno i alt-lajt, što otežava ili nemoguće utvrditi kojoj strani ideologije pripadaju.[3]
Verovanja uredi
Ljudi povezani sa alt-lajtom distancirali su se od etničkog nacionalizma alt-desnice.[1] Kao i kod alt-desnice, alt-lajt obično pokazuje široku podršku Donaldu Trampu, kulturnom nacionalizmu i neintervencionizmu. Mnogi ideološki pripadnici kritikuju ili se protive političkoj korektnosti, islamu, feminizmu (ponekad ograničenom na treći talas), LGBT pravima, socijalnoj pomoći i ilegalnoj imigraciji. Anti-Defamation League ga je opisala kao „mizoginistički“ i „ksenofobični“ pokret.[3]
Alt-rajt figure su opisali Breitbart News i Stiva Banona kao alt-lajt za predstavljanje razvodnjenog oblika alternativnih desnih ideja.[7]
Vired je nazvao alt-lajt relativno blagim bratom alt-desnice.[10]
Reference uredi
- ^ a b Marantz, Andrew (6. 6. 2017). „The alt-right branding war has torn the movement in two”. The New Yorker. Pristupljeno 6. 6. 2017.
- ^ a b Ziv, Stav (19. 7. 2017). „'Alt-right' or 'alt-lite'? New guide from ADL classifies right-wing activists”. Newsweek. Arhivirano iz originala 20. 7. 2017. g. Pristupljeno 20. 7. 2017.
- ^ a b v g Staff (18. 7. 2017). „From Alt Right to Alt Lite: Naming the Hate”. Anti-Defamation League. Arhivirano iz originala 25. 10. 2017. g. Pristupljeno 18. 7. 2017.
- ^ Keegan Hankes. „With Questions of Ideological 'Purity Tests,' the Alt-Right Stumbles”. Southern Poverty Law Center.
- ^ a b Hawley 2017, str. 139–140.
- ^ Hawley 2017, str. 140–141.
- ^ a b v Pearce, Matt (29. 11. 2016). „The 'alt-right' splinters as supporters and critics agree it was white supremacy all along”. Los Angeles Times. ISSN 0458-3035. Pristupljeno 9. 5. 2017.
- ^ Staff (21. 11. 2016). „'Hail Trump!': Richard Spencer Speech Excerpts”. The Atlantic. Pristupljeno 30. 10. 2017.
- ^ Kearney, Laila (29. 12. 2016). „Trump fans' 'Deploraball' party shows rift in alt-right movement”. Reuters. Arhivirano iz originala 29. 12. 2016. g. Pristupljeno 29. 12. 2016.
- ^ Ellis, Emma Grey (10. 5. 2017). „The Alt-Right's Newest Ploy? Trolling With False Symbols”. Wired. Pristupljeno 18. 5. 2017.
Literatura uredi
- Atkinson, David C. (2018). „Charlottesville and the Alt-Right: A Turning Point?”. Politics, Groups, and Identities. 6 (2): 309—315. S2CID 158189264. doi:10.1080/21565503.2018.1454330.
- Barkun, Michael (2017). „President Trump and the "Fringe"”. Terrorism and Political Violence. 29 (3): 437—443. S2CID 152199771. doi:10.1080/09546553.2017.1313649.
- Hawley, George (2017). Making Sense of the Alt-Right. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-18512-7.
- Nagle, Angela (2017). Kill All Normies: Online Culture wars from 4chan to Tumblr to Trump and the Alt-Right. Winchester and Washington: Zero Books. ISBN 978-1-78535-543-1.
- Wendling, Mike (2018). Alt-Right: From 4chan to the White House. London: Pluto Press. ISBN 978-0-7453-3745-6.