Alfa Romeo F1

**Alfa Romeo**
Puno ime	Alfa Romeo F1 tim Orlen

Sedište	Hinvil, Švajcarska
Šef tima	Frederik Vaser
2024
Vozači	77. Valteri Botas 24. Guanju Džou
Test vozači	88. Robert Kubica 99. Antonio Đovinaci
Šasija	C42
Motor	Ferari 066/7
Statistika
Trke	187
Prva trka	Velika nagrada Velike Britanije 1950.
Prva pobeda	Velika nagrada Velike Britanije 1950.
Poslednja pobeda	Velika nagrada Španije 1951.
Poslednja trka	Velika nagrada Abu Dabija 2023.
Titule konstruktora	0
Titule vozača	2 (1950 i 1951)
Pobede	10
Pol pozicije	12
Najbrži krugovi	14
Podijumi	26

Alfa Romeo je švajcarski tim Formule 1 sa sedištem u gradiću Hinvil u Švajcarskoj. Alfa Romeo je kao konstruktor i snabdevač motorima učestvovao u Formuli 1 od 1950. do 1987. Tim je osvojio prva dva trofeja u konkurenciji vozača 1950. i 1951.godine, a onda je ugašen. Tim Zauber osnovan je sedamdesetih godina 20. veka i u početku se takmičio na trkama sportskih automobila, da bi 1993. na Velikoj nagradi Južne Afrike takođe počeo da učestvuje i u trkama Formule 1. Tim je 2005. prodat nemačkom BMV-u, da bi od 2010. opet počeo da na takmičenja izlazi samostalno. Od 2018. godine tim se zove Alfa Romeo Zauber, da bi od početka sezone 2019. tim počeo da se zove Alfa Romeo.

Istorija uredi

Tim Alfa Romeo je učestvovao u trkama Formule 1 1950. i 1951.godine kada su Nino Farina i Huan Manuel Fanđo osvajali šampionske titule. Tim Zauber je učestvovao u trkama formule 1 od 1993. godine. Najuspešnija sezona im je bila 2001. godina kada je tim osvojio četvrto mesto u kategoriji konstruktora. Te sezone su za tim vozili Nik Hajdfeld i Kimi Rejkenen, a test-vozač im je bio Felipe Masa.

Tokom 2005. godine BMV je kupio ekipu Zaubera. Osnivač tima Peter Zauber je ostao u timu kao konsultant. BMV je u trkama Formule 1 učestvovao kao proizvođač motora. Najveći uspeh im je bio 1983. godine kada je Nelson Pike osvojio titulu sa BMV motorom.

Na kraju 2009. godine BMV je objavio da se povlači iz Formule 1, a Peter Zauber je otkupio ekipu od nemačkog proizvođača i nastavio da se takmiči pod imenom Zauber.

2006. Početak ere sa BMV-ovim motorima uredi

BMV Zauber je u svojoj prvoj sezoni u takmičenju Formula 1 osvojio peto mesto u kategoriji konstruktora sa 36 poena. Za tim su vozili:

16 Nik Hajdfeld, 23 poena, 9. mesto
17 Žak Vilnev, 7 poena, prvih 12 trka, 15. mesto
17 Robert Kubica, 6 poena, zadnjih 6 trka, 16. mesto
Sebastijan Fetel, test-vozač

Najveći uspesi tima u ovoj sezoni su bili dva treća mesta koja su osvojili Hajdfeld na Velikoj nagradi Mađarske i Kubica na Velikoj nagradi Italije.

Na Velikoj nagradi Nemačke Vilnev je doživeo udes, nakon čega je do kraja sezone umesto njega vozio Kubica.

2007. uredi

Nik Hajdfeld na VN Britanije 2007.

Tim je u ovoj sezoni ostvario veliki uspeh osvajajući drugo mesto u kategoriji konstruktora dve trke pre kraja sezone.

U sezoni 2007. za BMV Zauber su vozili:

Na Velikoj nagradi Kanade Kubica je doživeo težak udes, zbog čega je na sledećoj trci VN SAD vozio Fetel. Fetel je na toj trci osvojio 8. mesto i postao najmlađi vozač Formule 1 koji je osvojio poene. Par trka kasnije dvadesetogodišnji Nemac je prešao u Skudera Toro Roso.

2008. uredi

21. avgusta 2007. godine BMV Zauber je potvrdio da su produženi ugovori sa oba vozača i za 2008. sezonu. Njihovi bolidi će nositi brojeve 3 i 4. Vozači su drugu godinu za redom bili:

3 Nik Hajdfeld
4 Robert Kubica

Ekipa je imala dosta problema tokom predsezonskih testiranja, ali su oni ipak rešeni do početka šampionata, pa je BMV Zauber bio jedan od glavnih konkurenata Ferariju i Maklarenu. Ekipa je imala odličan tempo tokom prve polovine godine. Robert Kubica je na trećoj trci sezone u Bahreinu osvojio prvu pol poziciju za ekipu, a nakon te trke BMV Zauber je bio lider šampionata konstruktora ispred Ferarija i Maklarena. Prvu pobedu u istoriji ekipe je ostvario Robert Kubica na Velikoj nagradi Kanade. Slavlje je upotpunio Nik Hajdfeld koji je trku završio na drugoj poziciji. Nakon toga, forma BMV Zaubera je bila u blagom padu sve do kraja šampionata. Glavni razlog ovoga je bila odluka ekipe da sve resurse preusmeri na razvoj bolida za sledeću sezonu pošto su 2009. na snagu stupala znatno drugačija tehnička pravila. Ekipa je na kraju u šampionatu konstruktora bila na trećem mestu sa 135 bodova. Kubica je završio na četvrtom mestu u plasmanu vozača sa 75 poena, dok je Hajdfeld bio šesti sa 60.

Bolid Zaubera za sezonu 2008.

2009. uredi

Za ekipu su i u sezoni 2009 vozili:

5 Robert Kubica
6 Nik Hajdfeld

Ovo je bila najgora godina otkako je BMV preuzeo Zauber. Ekipa je sredinom 2008. odlučila da žrtvuje sezonu kako bi se sav fokus preusmerio na bolid za 2009. Bolid F1.09 ni u jednom trenutku nije bio konkurentan. Vozači ekipe su se samo dva puta penjali na podijum i to Hajdfeld u Maleziji i Kubica i Brazilu (oba puta drugo mesto). BMV Zauber je takođe bio jedan od timova koji su najviše podržavali uvođenje KERS sistema, ali su ga oni na kraju nakon puno problema u fazi razvoja koristili samo na jednoj trci. Rezultati su se delimično popravili na kraju godine, ali je već bilo prekasno, pa je BMV objavio da će nakon 2009. napustiti formulu 1. Budućnost tima je bila u neizvesnosti po završetku šampionata, ali je na kraju Piter Zauber povratio od BMV-a puno vlasništvo nad ekipom i nastavio da se takmiči.

2010. Povratak Zaubera i Ferarijevih motora uredi

Ekipa je u sezoni 2010 morala da se ponovo takmiči pod imenom BMV Zauber, iako nemački proizvođač više nije imao nikakvog uticaja. Do ovakve situacije se došlo zato što Piter Zauber nije na vreme podneo zahtev za promenu imena ekipe. Zauber je 2010. prešao na Ferarijeve motore, a vozači su bili:

22 Pedro de la Rosa
Nik Hajdfeld (zamenio de la Rosu nakon Velike nagrade Italije)
23 Kamui Kobajaši

Zauber je bio veoma brz tokom predsezonskih testiranja, ali su ih tehnički problemi sprečavali da ostvare neki značajniji rezultat na prvih šest trka sezone. Prvi bod za ekipu u 2010. je osvojio Kamui Kobajaši na Velikoj nagradi Turske. Rezultati su u drugoj polovini godine bili bolji, a najbolji plasman je bilo šesto mesto Kobajašija na Velikoj nagradi Velike Britanije. Ekipa je na kraju šampionat završila na osmom mestu u poretku konstruktora sa 44 boda. Kobajaši je bio dvanaesti u plasmanu vozača sa 32 poena, dok su de la Rosa i Hajdfeld na sedamnaestoj odnosno osamnaestoj poziciji imali po 6.

2011 uredi

Ekipa se od sezone 2011 zvanično zove Zauber F1 Tim a, vozači su bili:

16 Kamui Kobajaši
17 Serhio Perez (na Velikoj nagradi Kanade ga je menjao Pedro de la Rosa)

Nakon diskvalifikacije oba vozača sa Velike nagrade Australije zbog nelegalnosti zadnjeg krila, Zauber je na narednih šest trka konstantno bio u bodovima. Serhio Perez je na Velikoj nagradi Monaka doživeo težak udes pa ga je na trci u Kanadi zamenio Pedro de la Rosa. Forma tima je kako je sezona odmicala bila u blagom padu, ali je Zauber na kraju bio sedmi u šampionatu konstruktora sa 44 boda. Kamui Kobajaši je ponovo osvojio najviše bodova za ekipu (30), dok je Serhio Perez sakupio 16 poena. Oni su u šampionatu vozača završili na dvanaestom, odnosno šesnaestom mestu. Ekipa je u 2011. godini koristila Ferarijev KERS sistem.

2012 uredi

Serhio Perez na VN Malezije 2012.

Vozači ekipe u sezoni 2012 su:

14 Kamui Kobajaši
15 Serhio Perez

Ulogu šefa ekipe je od Peter Zauber preuzela Moniša Kaltenborn i tako postala prva žena šef jednog tima Formule 1. Zauberov bolid C31 za 2012. je jedan od inovativnijih pošto koristi veoma interesantan koncept izduvnog sistema. Dobra forma sa predsezonskih testova je prenesena na prve trke sezone. U Australiji je Kobajaši bio šesti, a Perez osmi. Na Velikoj nagradi Malezije Serhio Perez je došao do neočekivanog drugog mesta i tako potvrdio da ima talenat za velika dela. Treća trka nije bila toliko dobra prvenstveno zbog loše strategije tima pa su Perez i Kobajaši završili na desetom i jedanaestom mestu.

2019 uredi

Antonio Đovinaci na VN Austrije 2021.

Tim je nakon dugogodišnjeg partnerstva sa Alfom Romeo promenio ime u Alfa Romeo rejsing. Šef tima je ostao Frederik Vaser, a vozači su Kimi Rejkenen i Antonio Đovinaci.^[1]

2022 uredi

Rejkenen se povukao na kraju sezone 2021. dok je Đovinaci napustiti tim krajem 2021. Tim je potpisao ugovor sa Valterijem Botasom i vozačem F2 Guanju Džouom za sezonu 2022.

Rezultati u formuli 1 uredi

(Podebljano označava osvojena prvenstva)

Godina	Ime	Šasija	Motor	Gume	Br.	Vozači	Poeni	Šk
1950	Alfa Romeo S.p.A.	158	158 1.5 L8 s	P	N/D	Huan Manuel Fanhio Đuzepe Farina Luiđi Fađoli Reg Parnel Piero Tarufi Konsalvo Sanesi	N/D
1951	Alfa Romeo S.p.A.	159	158 1.5 L8 s	P	N/D	Huan Manuel Fanhio Đuzepe Farina Luiđi Fađoli Feliće Boneto Tulo de Grafenrid Konsalvo Sanesi Paul Pitš	N/D
1952–1978: Alfa Romeo se nije takmičio kao konstruktor
1979	Autodelta	177 179	115-12 3.0 F12 1260 3.0 V12	G	35 36	Bruno Đakomeli Vitorio Brambila	0	NK
1980	Marlboro tim Alfa Romeo	179	1260 3.0 V12	G	22 22 22 23	Patrik Depeje Vitorio Brambila Andrea de Čezaris Bruno Đakomeli	4	11.
1981	Marlboro tim Alfa Romeo	179B 179C 179D	1260 3.0 V12	M	22 23	Mario Andreti Bruno Đakomeli	10	9.
1982	Marlboro tim Alfa Romeo	179D 182	1260 3.0 V12	M	22 23	Andrea de Čezaris Bruno Đakomeli	7	10.
1983	Marlboro tim Alfa Romeo	183T	890T 1.5 V8 t	M	22 23	Andrea de Čezaris Mauro Baldi	18	6.
1984	Beneton tim Alfa Romeo	184T	890T 1.5 V8 t	G	22 23	Rikardo Patreze Edi Čever	11	8.
1985	Beneton tim Alfa Romeo	185T 184TB	890T 1.5 V8 t	G	22 23	Rikardo Patreze Edi Čever	0	NK
1986–2018: Alfa Romeo se nije takmičio kao konstruktor
2019	Alfa Romeo rejsing	C38	Ferari 064 1.6 V6 t	P	7 99	Kimi Rejkenen Antonio Đovinaci	57	8.
2020	Alfa Romeo rejsing Orlen	C39	Ferari 065 1.6 V6 t	P	7 99	Kimi Rejkenen Antonio Đovinaci	8	8.
2021	Alfa Romeo rejsing Orlen	C41	Ferari 065/6 1.6 V6 t	P	7 88 99	Kimi Rejkenen Robert Kubica Antonio Đovinaci	13	9.
2022	Alfa Romeo F1 tim Orlen	C42	Ferari 066/7 1.6 V6 t	P	24 77	Džou Guanju Valteri Botas	52*	6.*
Izvor:^[2]