Aldžernon Blekvud
Aldžernon Henri Blekvud (engl. Algernon Henry Blackwood, rođen 14. marta 1869. u Šuters Hilu, u Kentu, u Ujedinjenom Kraljevstvu, preminuo 10. decembra 1951. godine) je engleski pisac proze horor žanra, poznat ponajviše po pričama u kojim je užasno ono što je Uzvišeno (elementali, otelovljenja sila prirode), premda je poznat i po svojim pričama o duhovima.[1][2]
| Aldžernon Blekvud | |
|---|---|
 Aldžernon Blekvud | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 14. mart 1869. |
| Mesto rođenja | Šuters hil, Kent, Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Datum smrti | 10. decembar 1951. (82 god.) |
| Mesto smrti | Kent, Bišopstejton, Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Književni rad | |
| Uticao na | Hauard Filips Lavkraft, Tomas Ligoti, Robert Ejkman |
| Najvažnija dela | Kentaur, Vrbe, Vendigo, Džon Sajlens - lekar izvanrednog, Silazak u Egipat |
Biografija uredi
Aldžernon Henri Blekvud rođen je 14. marta 1869. godine u Engleskoj. Od oca, koji je radio kao visoki službenik, stekao je strogo jevanđeljsko vaspitanje, ali i ljubav prema pripovedanju usmenih, anegdotskih priča o duhovima. Majka mu je bila vojvotkinja od Mančestera. Rano je ispoljio nemiran, radoznao duh, buntovan prema kalvinističkoj dogmi nametnutoj već u detinjstvu. Nevoljan da prihvati teskobno učenje o tome da je rođen proklet, još kao dečak je pokazao interesovanje prema alternativama hrišćanskim nazorima, čitajući indijske svete spise i teozofska dela, proučavajući jogu i spiritizam, a sa sedamnaest godina postao je budista. Sklonost metafizici i mistici obeležila je njegov osamdeset dve godine dug život, ispunjen lutanjem i traganjem. Potraga za odgovorima na krajnja pitanja odvela ga je i do članstva u okultnom redu Zlatna zora. Pratio je aktivnosti Društva za psihička istraživanja, u kojem su istaknuti britanski naučnici pokušavali da ispitaju pojedince sa navodnim moćima telepatije, telekineze, levitacije i opštenja sa dušama mrtvih. Dobrovoljno je učestvovao i u ispitivanju pojedinih, navodno, ukletih kuća. Takođe, jedno vreme je u Fontenblou bio učenik G. I. Gurđijeva, ruskog mistika. Novu popularnost stekao je od 1934, kad je krenuo sa pričama o duhovima na Bi-bi-si radiju, a u istovetnoj ulozi na televiziji se redovno pojavljivao već od 1936. godine. Nažalost, TV program je u tim ranim danima išao isključivo uživo, pa zato ne postoje snimci njegovih nastupa. Sačuvan je, zapravo, samo jedan, i to njegovog poslednjeg pojavljivanja na televiziji, nakon što je imao jedan šlog. Proglašen je za viteza Reda Britanske imperije 1949. godine. Preminuo je, kao doživotni neženja, 10. decembra 1951. godine, nakon nekoliko šlogova. Pošto je kremiran, Blekvudov nećak je pepeo rasuo u švajcarskim Alpima, gde je i zamoljen da to učini.[3][4]
Delo uredi
Svoje najbolje priče, novele i romane, Blekvud je nadahnuo ličnim, direktnim iskustvom sa slikovitih mesta širom planete na koja je putovao. Škola Moravskog bratstva u Kenigsfildu, usred Švarcvalda, u Nemačkoj, gde je kao učenik proveo dve godine, inspirisala je priču Tajno obožavanje. Boravak u divljinama Kanade nadahnuo je više priča, uključujući i Vendigo. Spuštao se niz Dunav, poput junaka novele Vrbe i putovao u Egipat, čija je drevnost nadahnula više priča, kao što su Silazak u Egipat, Pesak i Talas. Bio je i u Francuskoj, gde je smestio radnju priče Drevne vradžbine, u Alpima i na Jurskim planinama, gde se, primera radi, zbivaju Regeneracija Lorda Ernija, Svetlucanje snega i Intuicija. Putovao je i na Kavkaz, a to putovanje nadahnulo ga je na napiše roman Kentaur.[3]
Najplodniji i umetnički najvredniji period Blekvudove spisateljske karijere je onaj pred Prvi svetski rat, kad je napisao i objavio većinu svojih najznačajnijih dela. Naročitu popularnost stekao je serijalom priča o detektivu natprirodnog, Džonu Sajlensu, sakupljen u zbirci Džon Sajlens - lekar izvanrednog iz 1908. godine. Izuzev zbirki Jezici vatre iz 1924. i Šokovi iz 1935, hororom se, nakon rata, nije bavio.[3]
Bibliografija na srpskom jeziku uredi
Dosad je na srpskom jeziku objavljena jedna zbirka Blekvudovih novela, pod naslovom Vrbe, u izdanju Orfelin izdavaštva iz Novog Sada, 2015. godine, koja sadrži tri njegove novele: Vendigo iz 1910, Vrbe iz 1907. i Silazak u Egipat iz 1914. godine.[5]
Orfelin izdavaštvo je u decembru 2017. godine objavilo još jednu zbirku Blekvudovih priča, pod naslovom Drevna svetla.
Reference uredi
- ^ Ognjanović 2017
- ^ Robert 2016
- ^ a b v Aldžernon, Blekvud (2015). Vrbe. Novi Sad: Orfelin izdavaštvo. ISBN 978-86-6039-017-4.
- ^ Tomas 2017
- ^ Blekvud, Aldžernon. „Vrbe.”. Orfelin izdavaštvo. Arhivirano iz originala 15. 09. 2017. g. Pristupljeno 07. 11. 2017.
Literatura uredi
- Ejkman, Robert (2016). Hladna ruka u mojoj. Novi Sad: Orfelin izdavaštvo. ISBN 978-86-6039-024-2.
- Ligoti, Tomas (2017). Pisar tame: životi i dela. Novi Sad: Orfelin izdavaštvo. ISBN 978-86-6039-034-1.
- Ognjanović, Dejan (2015). Blekvud - između strave i strahopoštovanja, u Aldžernon Blekvud, Vrbe. Novi Sad: Orfelin izdavaštvo. ISBN 978-86-6039-017-4.
- Ognjanović, Dejan. 2014. Poetika horora: Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti. Novi Sad: Orfelin izdavaštvo; Petrovaradin: Simbol.
- Ognjanović, Dejan. 2015. Blekvud - između strave i strahopoštovanja. U Vrbe. Novi Sad: Orfelin izdavaštvo. str. 203-223.
