Američka revolucija
Ovom članku potrebni su dodatni izvori zbog proverljivosti. |
Američka revolucija (1775–1783) je bila jedna od najvećih oslobodilačkih ratova. Rat se vodio između Velike Britanije (Engleske) i njenih 13 kolonija u Severnoj Americi.[1]
,_by_John_Trumbull.jpg)
Počeci uredi
Zaoštravanje odnosa je počelo još Pariskim mirom (1763), a veliko nezadovoljstvo je vladalo zbog toga što engleski kolonisti u Americi nisu mogli da učestvuju u donošenju zakona. [1]Tokom cele Američke revolucije, Engleskom je vladao Džordž III (1760—1820), koji je bio iz dinastije Hanover, koja je vladala Engleskom posle Stjuarta. Engleska je 1765. godine uvela zakon o taksama, koji se odnosio na oporezivanje raznih proizvoda u trgovini, a dve godine kasnije i „uvozne carine“, odnosno posebnu carinu za proizvode koji iz Velike Britanije stižu u Američke kolonije. Zbog toga je 1773. godine nastala „Bostonska Čajanka“ ili „Bostonsko pijenje čaja“, kada su mladi ljudi u Bostonu zbog nezadovoljstva izazvanog tim taksama bacili u more nekoliko tona čaja.
Deklaracija o Nezavisnosti i Kontinentalni kongresi uredi
Za vreme revolucije je održano nekoliko Kontinentalnih kongresa, na kojima se raspravljalo o pitanjima nezadovoljstva, o bojkotima i sl.
Prvi Kontinentalni kongres je bio 1774. na kojem su odlučili da produže bojkot britanske robe. Posle ovog kongresa, već 1775, počeli su sukobi između kolonija i Engleske.[2] Međutim, rat još nije započeo. Zvanično, on je počeo 1776, na drugom Kontinentalnom kongresu, koji je bio važniji od prvog, gde su se okupili najvažniji ljudi još nestvorenog SAD. Tada je doneta Deklaracija nezavisnosti, kojem se govori o tome da Američke kolonije prekidaju veze sa Engleskom i da one predstavljaju novu državu.
Iako su u pisanju Deklaracije o Nezavisnosti učestvovali mnogi važni ljudi, ipak je tome najviše doprineo Tomas Džeferson (1743—1826), koji je tada imao 33 godine i bio jedan od najmlađih na kongresu. Iako je pazio na svaku reč koju je napisao, dosta stvari su mu izbacili, pa je bio uvređen zbog toga. Osim njega, Deklaraciju su pisali još i Bendžamin Frenklin i Džon Adams.
Ratovi uredi
Naravno, Engleska nije prihvatila nezavisnost i rat je počeo prelaženjem engleskih brodova (Man-o-War) preko Atlantika i iskrcavanjem vojnika.[1]
Nezavisnost je do tada izglasalo 13 američkih kolonija, od kojih su najvažnije bile Njujork (pre nazvan Nju Amsterdam od strane Holanđana, koji su ga osnovali), Boston i Filadelfija. Problem Amerikanaca je bio što se njihova vojska sastojala od dobrovoljaca, dok su engleski vojnici bili bolje obučeni i opremljeni. Međutim, Englezi nisu imali mnogo iskustva u borbama u Novom Svetu (Americi), gde je teren imao dosta šume i gde se lako mogla napraviti zaseda.
U početku je Engleska pobeđivala i u međuvremenu je zauzela Boston 1775, Njujork 1776, i Filadelfiju 1777, ali su kasnije Amerikanci počeli da pobeđuju zato što je u kasnijim borbama (ali još 1775), na čelo svoje kolonijalne vojske Amerika stavila Džordža Vašingtona, koji, iako je bio farmer, u ovom ratu se pokazao kao dobar vođa i komandant. Vašington je odneo dosta pobeda: u državama Severnoj Karolini (1776), Virdžiniji (1776), Njujorku(1777), kod Saratoge (1777), kod Monmut Kort Hausa (1776), kod Vinsensa (1779) i kod Jorktauna (1781)[1], koja je bila poslednja i kada se završilo ratovanje, jer se u toj bici cela engleska vojska predala. Dok je još uvek bilo neizvesno, 1778. godine, 13 kolonija je dobilo pomoć od raznih evropskih suparnika Engleske, a to su bile Francuska, Holandija i Španija.
Početak Sjedinjenih Američkih Država uredi
Ratovanje je završeno 1781, ali su tek Pariskim mirom iz 1783. stvorene SAD.[1] One su se tada prostirale samo od Atlantika do Misisipija, ali su se vremenom proširile nastavljajući da uzimaju zemlju od Indijanaca, što se i pre dešavalo. Glavna privredna snaga odmah posle rata bili su farmeri, koji su otplaćivali dug koji je Amerika napravila posle rata (ili za vreme rata). Zbog toga je izbio ustanak siromašnih farmera pod Danijelom Šejsom od 1786. do 1787, ali je ustanak ubrzo ugušen, i začudo, farmeri su pušteni na slobodu. Uskoro potom, napisan je i ustav SAD. Nacrt za ustav, odnosno njegove osnove napravljene su 1787, a sam ustav je donet 1789.
Američka revolucija je prethodila mnogim drugim evropskim revolucijama u 19. veku. Prva revolucija posle Američke se dogodila odmah posle 6 godina, a to je bila Francuska revolucija, koja je bila posledica i toga što je u Francuskoj monarhiji zavladala glad, a to nije moglo da se spreči ili ublaži jer je trezor bio prazan što je između ostalog i posledica novčane pomoći Američkoj revoluciji.
Ostalo uredi
Važnije ličnosti osim pomenutih:
- Mari-Žozef Lafajet (1757—1804), koji je postao general posle bitke kod Jorktauna
- Tadeuš Košćuško (1746—1817) Poljak koji je bio borac za slobodu i pukovnik američke vojske. Za zasluge u ratu dobio je čin generala.
Reference uredi
- ^ a b v g d Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 41. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „Učionica istorije”. Američka revolucija. Pristupljeno 26. 1. 2021.
