Amiloidoza
Amiloidoza (lat. amyloidosis) je hronično oboljenje, koje se karakteriše nagomilavanjem abnormalnog proteina amiloida u tkivima i organima.[1]
| Amiloidoza | |
|---|---|
| Latinski | Amyloidosis |
 | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | Endokrinologija, kardiologija, hematologija |
| MKB-10 | E85 |
| MKB-9-CM | 277.3 |
| DiseasesDB | 633 |
| eMedicine | med/3377 med/3888 |
| Patient UK | [https://patient.info/doctor/amyloidosis-pro amyloidosis-pro Amiloidoza] |
| MeSH | D000686 |
Običan protein postaje amiloid ukoliko se pretvori u nerastvorljivu formu pod imenom beta-naborana ploča. Postoji oko 25 vrsta belančevina za koje se zna da mogu da formiraju amiloide kod ljudi, a većina njih ulazi u sastav krvne plazme.
Etiologija i klasifikacija uredi
Priroda bolesti je slabo poznata, a dijagnoza se često postavlja tek u njenom poodmaklom stadijumu. Amiloidoza se najčešće klasifikuje na sledeći način:
- primarna amiloidoza (bez znakova prethodne ili udružene bolesti),
- amiloidoza udružena sa multiplim mijelomom,
- sekundarna ili reaktivna amiloidoza udružena sa hroničnim inflamatornim oboljenjima (osteomijelitis, tuberkuloza, reumatoidni artritis),
- heredofamilijarna amiloidoza,
- lokalna amiloidoza,
- amiloidoza udružena sa starenjem i
- amiloidoza udružena sa dugotrajnim hemodijalizama.[1]
Klinička slika uredi
Protein amiloid može da se taloži lokalno kada nema kliničke posledice, ili može da zahvati bilo koji organski sistem dovodeći do teških poremećaja. Ispoljava se simptomima i znacima oštećenja organa u kojima se amiloid istaložio.
Prvi znak zahvaćenosti bubrega je proteinurija (prisustvo proteina u mokraći), kao posledica nastalog nefrotskog sindroma. Može se ispoljiti i hroničnom bubrežnom insuficijencijom bez povišenog krvnog pritiska.
Amiloidoza srca ispoljava se zastojnom srčanom insuficijencijom i obično je prati kardiomegalija (uvećanje srca).
Gastrointestinalni trakt je često zahvaćen kod bolesnika sa sistemskom amiloidozom. Tegobe mogu da nastanu usled taloženja amiloida u strukture creva ili usled infiltracije nervnog sistema koji inerviše gastrointestinalni trakt. Često je zahvaćen jezik koji se uvećava (makroglosija). Pokretljivost creva je smanjena i obično postoji sindrom loše apsorpcije, opstipacija (zatvor), bolovi u trbuhu i dijareja.
Jetra je često zahvaćena u sekundarnoj amiloidozi. Dolazi do njenog uvećavanja, ali su poremećaji testova funkcije jetre prisutni tek u odmakloj fazi bolesti. Nema specifičnih testova koji ukazuju na amiloidozu ovog organa.
Amiloid može da se taloži i u zglobovne strukture usled čega se javljaju bolovi u zglobovima, zamor i jutarnja ukočenost. Zglobovi mogu biti simetrično zahvaćeni, a klinička slika može da podseća i na druge reumatske bolesti.[1]
Dijagnoza uredi
Osnovni uslov za postavljanje dijagnoze je biopsija zahvaćenog organa i histopatološki pregled dobijenog uzorka. Dijagnoza primarne amiloidoze postavlja se ukoliko se nađe plazmocitna infiltracija u kosnoj srži, M-komponenta u serumu, a odsutne su bolesti koje su poznate kao uzročnici sekundarne amiloidoze.[1]
Lečenje uredi
Tokom terapije koriste se uglavnom citostatici. Kod bolesnika sa sekundarnom amiloidozom sprovodi se lečenje zahvaćenih organa i poremećaja njihovih funkcija.
Bolest kod životinja uredi
Glomerularna amiloidoza je bolest bubrega koja se javlja kod pasa rase Bigl i Šar pej, kao i kod mačaka Abisinjske rase uzrasta 1-5 godina.[2]
Reference uredi
- ^ a b v g „Amiloidoza”. Arhivirano iz originala 26. 12. 2007. g. Pristupljeno 18. 12. 2007.
- ^ „Familijarne bolesti bubrega kod pasa i mačaka”. Arhivirano iz originala 01. 01. 2008. g. Pristupljeno 18. 12. 2007.
Spoljašnje veze uredi
- Lečenje amiloida i istraživački program (jezik: engleski)
- Informacije, podrška i saveti za obolele od amiloidoze (jezik: engleski)
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
