Википедија

Ana Bešlić

српски вајар

Ana Bešlić (Bajmok, 16. mart 1912 − Beograd, 26. januar 2008) bila je srpska i jugoslovenska vajarka.

Ana Bešlić
Lični podaci
Datum rođenja(1912-03-16)16. mart 1912.
Mesto rođenjaBajmok, Austrougarska
Datum smrti26. januar 2008.(2008-01-26) (95 god.)
Mesto smrtiBeograd, Republika Srbija

Biografija uredi

Rođena je u mešovitom braku oca Lazara, Bunjevca i majke Karoline, mađarsko-bunjevačkog porekla. Za života se izjašnjavala kao Srpkinja i Bunjevka rimokatoličke vere.[1][2]

Školovala se u Zagrebu, Gracu i Beču. Prvobitno učila slikarstvo kod Prof. Jerolima Mišea u Zagrebu. Doseljava se u Beograd 1937. godine a 1939. upisuje vajarski odsek na Akademiji likovnih umetnosti kod Prof. Sretena Stojanovića. Rat provodi u Bajmoku a umetničko školovanje nastavlja kod istog profesora od 1945. do 1947. godine kada je diplomirala. Na postdiplomskim studijama bila je od 1947. do 1949. kod Prof. Tome Rosandića, u čijoj je Majstorskoj radinici radila kao saradnik od 1950. do 1955. Prvi put prikazuje radove u Ljubljani 1951. na izložbi Saveza likovnih umetnika FNRJ, a samostalno u Subotici 1954. godine. Na studijskom putovanju 1952. boravi u Parizu, a sledeće godine u Grčkoj. Učestvovala je 1957. na izložbi savremene srpske skulpture, Galerija ULUS-a, Beograd,[3] kao i na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Jedan je od deset umetnika koji su izlagali na prvom Oktobarskom salonu 1960 godine.[4]

O skulpturi uredi

 
Ana Bešlić, Jastuk (1988), Narodni muzej Kraljevo

Ana Bešlić je brzo prešla put od socijalističkog realizma prema osavremenjenom modernizmu tako da se njeno delo brzo razvijalo tokom druge polovine pedesetih godina prema slobodnoj formi, a naročiti posle izložbe Henrija Mura koja je održana u Beogradu 1955. godine. Tokom sedme decenije ona je dostigla punu zrelost oblika koji je poprimio izrazito autentičnu voluminoznost dopunjenu monohromnim partijama. Završavajući ovaj skulptorski put Ana Bešlić je formu svela gotovo na minimalnost izražavajući se više dimenzionim 'crtežom' nego samim prostornim oblikom koji je ostao njen trajni način plastičke ekspresije.

Samostalne izložbe uredi

Javni spomenici i skulpture (izbor) uredi

Literatura (izbor) uredi

  • 1955. Radoslav Putar, Mala likovna hronika (Ana Bešlić), Čovjek i prostor, 1. maj, Zagreb
  • 1958. Rafael Delgado, El arte - sus interpretes, Ana Bešlić, El universal, 9. oktobar, Caracas
  • 1958. Oto Bihalji Merin, Jugoslovenska skulptura dvadesetog veka, Jugoslavija, Beograd
  • 1958. Michel Seuohor, Regardons mieux la sculpture, Aujourd'hui, No. 19, septembre, Paris
  • 1961. Katarina Ambrozić, 2C Exposition Internationale de Sculpture contemporaine Yougoslavie, Paris
  • 1961. Michel Ragon, 47 artistes yougoslaves au Musee d'art moderne, Arts, 27. decembre, Paris
  • 1961. Maximilien Geuthier, Du grave au doux, du plaisant au severe, Les nouvelles litteraires, 28. decembre, Paris
  • 1961. Lazar Trifunović, L'art yougoslave contemporain. Rencontres Mediterranneennes, 4-5, Paris
  • 1967. Ješa Denegri, Skulptura posle 1945, Monografija Muzeja savremene umetnosti, Muzej savremene umetnosti, Beograd
  • 1970. Lazar Trifunović, Putevi i raskršća srpske skulpture, Umetnost, br. 22, april-jun, Beograd
  • 1970. Georges Boudaille, Situation de l'art en Yougoslavie a la Triennale de Belgrade, Les lettres franiaises, No. 1343, juillet, Paris
  • 1973. Aleksandar Vučo, Mihailo Mitrović, pred. kat. samostalne izlođbe, Salon MSU, Beograd
  • 1979. Slobodan Ristić, Apstrakcija i portret, Politika, 11. decembar, Beograd
  • 1983. Jovan Despotović, Jugoslovenska skulptura posle 1950 (iz zbirke Muzeja savremene umetnosti), Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Beograd

Nagrade uredi

Filmovi o autorki uredi

Reference uredi

  1. ^ Mimica, M.; Popovski, J.; Šinkovec, I.; Gajić, M.; Janković, S.; Jakšić, A.; Aritonović, V. (1957). Ko je ko u Jugoslaviji: biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima (I izd.). Beograd: Sedma sila. str. 55. „BEŠLIĆ ANA, akademski vajar, r. 1912 u Bajmoku, Srez subotički, Srpkinja (Bunjevka).” 
  2. ^ Mimica, Stjepan (1991). Ko je ko u Srbiji (I izd.). Beograd: Bibliofon. str. 40. „BEŠLIĆ L. ANA, vajar, slobodni umetnik (r. 16. III 1912, Bajmok, Subotica). Bunjevka, rimokatoličke vere.” 
  3. ^ „Savremena srpska skulptura”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (na jeziku: srpski). 1957-01-12. Pristupljeno 2024-01-26. 
  4. ^ „I Oktobarski salon”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (na jeziku: srpski). 1960-10-20. Pristupljeno 2024-01-28. 

Literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ана_Бешлић&oldid=27500492”