Ana Duka
Ana Dukina ( Άννα Δούκαινα) je bila vizantijska plemkinja s kraja 11 i početka 12. veka, sestra vizantijske carice Irine Dukine .
Ana Dukina je bila druga ćerka protovestijara Andronika Duke i Marije od Bugarske . [1] Anin otac je bio nećak cara Konstantina X, a njena majka Marija je bila unuka bugarskog cara Jovana Vladislava [2] Pretpostavlja se da je Ana rođena oko 1068. [3] 1078 . njena sestra Irena bila je udata za Aleksija Komnina, koji je tako dobio podršku porodice Duka u borbi za presto nakon abdikacije cara Nićifora III Votanijata .
Ana je bila udata za plemića Georgija Paleologa [4], što se dogodilo i pre vladavine njenog zeta – u „Aleksijadi” Ana Komnina priča da je Georgije Paleolog bio privučen na stranu Aleksija Komnina protiv cara Nićifora III, što se dogodilo zahvaljujući uticaju njegove supruge Ane i njegove tašte protovestijarise Marije, koja je „korene svoje porodice imala u Bugarskoj“. [5] Ovaj odlomak iz „Aleksijade“ precizno dokazuje poreklo žene Paleologa iz porodice Duka i njenu blisku vezu sa ženom cara Aleksija I Komnina.
Ana Dukina i Georgije Paleolog imali su četiri sina: [2]
- Nićifor Paleolog [6], Sevast
- Andronik Paleolog († 1115/18) [7]
- Aleksije Paleolog [8], general pod carem Manojlom II
- Mihailo Paleolog, Sevast
Uspomena na Anu Dukinu odaje se u spomeniku tipiku manastira „Keharitomen” i u manastiru „Pantokrator”. U prvom dokumentu koji je napisala carica Irina Dukina oko 1116/1118, Ana se javlja među još živim caričinim rođacima [3], nosi ime Ana Dukina i navodi se kao sestra carice Irine [9], a u manastirskom pomeniku „Pantokrator“ iz 1136. godine Ana se pominje među umrlim rođacima cara Jovana II Komnina [3] kao njegova tetka i žena sevastijana Georgija Paleologa. [10] Iz sadržaja dva dokumenta proizilazi da bi smrt Ane Dukine trebalo da bude između 1118. i 1136. [11]
Napomene uredi
- ^ Skoulatos 1980, str. 24.
- ^ a b ODB.
- ^ a b v Polemis 1968; Skoulatos 1980.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, str. 141, 6. – Georges Paléologue.
- ^ Komnina 1965; Polemis 1968.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, str. 145, 12. – Niképhore Paléologue.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, str. 147, 13. – Andronic Paléologue.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, str. 149, 14. – Alexis Paléologue.
- ^ . „..αύταδέλφης της βασιλείας μου, της πανσεβάστου σεβαστής κυράς "Αννης της Δουκαίνης...“ (Gautier, 1985 & pp. 124– 126)
- ^ „και τής ετέρας μου θείας, τής συμβίου τοΰ Παλαιολόγου“ (Gautier, 1969 & pp. 239, 255, no. 25)
- ^ Skoulatos 1980, str. 25.
Literatura uredi
- Komnina, Anna (1965), Aleksiada (na jeziku: ruski), Moskva: Izdatelьstvo „Nauka“, Glavnaя redakciя vostočnoй literaturы
- Cheynet, Jean-Claude; Vannier, Jean-François (1986), „Les premiers paléologues”, Études Prosopographiques (online), Byzantina Sorbonensia, 5 (na jeziku: francuski), Paris: Éditions de la Sorbonne (objavljeno 4. septembar 2007), str. 178, ISBN 9782859448295, doi:10.4000/books.psorbonne.1939, Pristupljeno 20. jun 2022
- Gautier, Paul (1969), „L'obituaire du typikon du Pantokrator”, Revue des études byzantines (na jeziku: francuski), 27: 235—262, doi:10.3406/rebyz.1969.1423
- Gautier, Paul (1985), „Le typikon de la Théotokos Kécharitôménè”, Revue des études byzantines (na jeziku: francuski), 43: 5—165, doi:10.3406/rebyz.1985.2170
- Kazhdan, Alexander, ur. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8.
- Kouroupou, Matoula; Vannier, Jean-François (2005), „Commémoraisons des Comnènes dans le typikon liturgique du monastère du Christ Philanthrope (ms. Panaghia Kamariotissa 29)”, Revue des études byzantines (na jeziku: francuski), 63: 41—69, doi:10.3406/rebyz.2005.2305
- Polemis, Demetrios I. (1968), The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography (na jeziku: engleski), London: Athlone Press
- Skoulatos, Basile (1980), Les personnages byzantins de l'Alexiade: Analyse prosopographique et synthese (na jeziku: francuski), Louvain: Nauwelaerts[mrtva veza]
