Википедија

Ana Neda

Ana Neda (bug. Анна Неда; Dominika Šišman, bug. Доминика Шишман; u monaštvu Jelena Dečanska) bila je ćerka srpskog kralja Milutina i prva supruga vidinskog kneza i bugarskog cara Mihaila III Šišmana (knez oko 1313—1323, car 1323—1330). Mihailo se razveo od Ane Nede 1324. godine, da bi se oženio Teodorom, ćerkom vizantijskog cara Mihaila IX Paleologa. Ana i njeno troje dece, Ivan Stefan, Mihailo i Šišman, poslati su u Trnovo. Mihailo Šišman je ubijen 1330. godine u bici kod Velbužda, kada je na čelo Bugarske došao najstariji sin, Ivan Stefan. Tokom 1330. i 1331. Ana Neda je vladala Bugarskom, kao regent.

Ana-Neda
Ana-Neda
Lični podaci
Puno imeAna-Neda Nemanjić
Datum rođenjaizmeđu 1292. i 1299.
Mesto rođenjaKraljevina Srbija
Datum smrtiposle 1346. godine
Mesto smrtimanastir Visoki Dečani, Srpsko carstvo
Grobmanastir Dečani
Porodica
SupružnikMihailo III Šišman
Potomstvočetvoro dece (vidi dole), uključujući i Jovana Stefana
RoditeljiStefan Milutin
Jelisaveta Arpad
DinastijaNemanjići
Bugarska carica
Period1323—1324.
PrethodnikTeodora Paleolog
NaslednikTeodora Paleolog, carica Bugarske

Posle toga otišla je u Srbiju kao sestra kralja Stefana Dečanskog i zamonašila se. Dobila je monaško ime Jelena. Podigla je svoju grobnu crkvu u selu Kruševu u Hvosnu posvećenu Bogorodici. Tu je sačuvana njena grobna ploča iz 14. veka. Prema predanju podigla je manastir Ubožac sa crkvom Vavedenja. Njene mošti počivaju u manastiru Dečani. Kada su Turci hteli Dečane da pretvore u džamiju 1692. godine dogodilo se čudo kojim su u tome sprečeni i koje se pripisuje Jeleni Dečanskoj.[1] Njen portret iz 19. veka sačuvan je u crkvi u Gornjem Matejevcu kod Niša.

Srpska pravoslavna crkva je slavi kao prepodobnu Jelenu Dečansku 21. maja po crkvenom, a 3. juna po gregorijanskom kalendaru.[2]

Biografija uredi

Majka Ane Nede uredi

 
Jelisaveta Arpad, Anina majka.

Pitanje identiteta majke Ane Nede povezano je sa pitanjem mnogobrojnih brakova kralja Milutina, koje predstavlja jedan od najtežih problema srednjovekovne srpske istoriografije. Prema ranijim shvatanjima, zasnovanim na kazivanju vizantijskog hroničara Nićifora Grigore, redosled Milutinovih žena je sledeći: najpre je bio oženjen ćerkom nepoznatog srpskog vlastelina, Jelenom, potom ćerkom tesalskog vladara Jovana čije ime nije poznato, zatim Jelisavetom Arpad, ćerkom ugarskog kralja Stefana i sestrom Dragutinove supruge Kataline, potom Anom Terter i na kraju Simonidom Paleolog. Ovakav redosled pobio je u skorije vreme Aleksandar Uzelac, koji daje prednost svedočenju drugog grčkog hroničara, Georgija Pahimera. Pahimer daje sledeći redosled: Jelena, Tesalka, Ana Terter, Jelisaveta, Simonida.

Na osnovu sačuvane prepiske Ane i napuljskih vladara (tri pisma, iz 1337, 1338. i 1354. godine), Uzelac je ustanovio da je Ana Neda bila Milutinova ćerka iz veze sa Jelisavetom. Jelisaveta je, naime, prema svedočenju autora Anonimnog opisa istočne Evrope iz 1310. godine, prethodno bila udata za češkog plemića Zaviša od Falkenhajna, da bi se nakon toga zamonašila. Milutin joj je bogohulno skinuo monašku odeću. Milutinova veza sa Jelisavetom nije prihvaćena ni u krugovima srpske crkve, budući da u srpskim izvorima nema ni reči o Jelisaveti. Štaviše, u domaćim pisanim izvorima jedina se od Milutinovih žena kod arhiepiskopa Danila (Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih) pominje Simonida Paleolog, poslednja supruga[3].

Godina rođenja uredi

 
Kralj Milutin, otac Ane Nede.

Godinu rođenja Ane Nede nije moguće ustanoviti. Budući da je brak Ane Terter i Milutina nesumnjivo zaključen 1284. godine, a brak Milutina i Simonide 1299. godine, veza Milutina i Jelisavete dogodila se u tom periodu. Ovi hronološki okviri dodatno se mogu suziti u period od 1292. do 1299. godine, budući da je 1292. godine umro otac Ane Terter, te Milutin nije imao potrebe da dalje održava svoj brak sa Anom Terter. Takođe, do braka je moralo doći nakon pohoda Šišmana, dakle posle 1292. godine. Ana je imala i mlađu rođenu sestru Caricu. Njeno postojanje posvedočeno je u freskoslikarstvu, kao i u zapadnim izvorima. Nikada se nije udavala. Budući da je iz veze sa Jelisavetom Milutin imao čak dve ćerke, mora se odbaciti i teza da je ova veza trajala svega godinu dana[4].

Ime uredi

Milutinova ćerka se u istoriografiji obično označava kao Ana-Neda. Kao Ana se pominje u Danilovom zborniku (Danilov nastavljač) i u savremenim anžujskim dokumentima, dok se kao Neda pominje u srpskim pomenicima i u kasnijoj dubrovačkoj diplomatičkoj građi. Mavro Orbin naziva Milutinovu ćerku Nedom ili Dominikom[5].

Brak sa Mihailom Šišmanom uredi

Glavni članak: Mihailo Šišman

Ana je bila udata za Mihaila, sina vidinskog vladara Šišmana. Sklapanje braka obično se dovodi u vezu sa ratom Milutina i Šišmana do koga je došlo posle 1292. godine. Ovom ratu prethodio je zajednički prodor Milutina i Dragutina kroz Braničevo i zauzeće ovih oblasti koje su do tada bile pod vlašću Drmana i Kudelina. Šišman Vidinski po naređenju kana Nogaja prodire u Milutinove oblasti. Usledio je kontranapad u kome je Milutin suzbio Šišmanovu vojsku i zauzeo Vidin. Mirovni pregovori završeni su sporazumom koji je između ostalog predviđao i ženidbu Šišmana i ćerke srpskog velikog župana Dragoša. Nešto kasnije Milutinova ćerka Ana udala se za Mihaila Šišmana[6].

 
Mihailo Šišman, Anin suprug.

Brak Mihaila i Ane obezbeđivao je dobre odnose Šišmanove države i Srbije. On je potrajao do 1324. godine. Milutin tada već nije bio živ. Godinu dana ranije, Mihailo Šišman je uzeo carsku titulu, ujedinivši zapadne i istočne bugarske zemlje. U sklopu politike približavanja Vizantiji, odnosno caru Androniku III, Mihailo se razveo od Milutinove ćerke i oženio se Teodorom Paleolog, bivšom suprugom Teodora Svetoslava[7]. Po Mihailovom naređenju, Ana je utamničena. U zarobljeništvu je provela sledećih šest godina.

Ponovo na bugarskom prestolu uredi

 
Grb porodice Šišman.

Prilike u Bugarskoj promenile su se nakon bitke kod Velbužda 1330. godine. Stefan Dečanski i njegov sin Dušan naneli su poraz bugarskoj vojsci, a Mihailo Šišman je izgubio život. Stefanova polusestra Ana oslobođena je zarobljeništva i vraćena na bugarski presto, zajedno sa sinom Stefanom. Teodora Paleolog jedva se uspela spasti bekstvom u Carigrad. Ostatak života provela je u manastiru. Međutim, ni Ana se nije dugo održala na prestolu. Već sledeće godine Stefan je zbačen, a na presto je doveden Jovan Aleksandar. Ana je sa decom pobegla u Srbiju, dok joj je jedan sin, Šišman, pobegao Tatarima. Jedno vreme provela je u Nišu, očekujući intervenciju srpskog vladara. Međutim, i u Srbiji istovremeno dolazi do smene na prestolu. Dušan je po dolasku na vlast zaključio mir sa Bugarima, te su sve nade da će se Ana vratiti na presto propale. Ana odlazi u Dubrovnik gde je živela od 1332. do 1346. godine. Živela je od pomoći Dubrovčana i svojih rođaka iz Napulja[8].

Potomstvo uredi

Ana Neda i Mihailo Šišman imali su barem trojicu sinova:[9]

  • Jovan Stefan, bugarski vladar (1330–1331). Umro 1373. godine u Napulju
  • Ludvig (Ljudevit), pominje se u prepisci Ane Nede i Roberta Napuljskog.
  • Šišman, pretendent na bugarski presto. Pominje se 1341. godine u Carigradu, kada je tražio vizantijsku pomoć da zbaci bugarskog cara.

Mihailo i Ana imali su najverovatnije još jednog sina koji je oslikan na ktitorskom portretu u crkvi u Donjoj Kamenici i potpisan kao (vidinski) despot Mihailo[10]. Umro je u Dubrovniku[11].

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Stefan Nemanja
 
 
 
 
 
 
 
8. Stefan Prvovenčani
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Ana Nemanjić
 
 
 
 
 
 
 
4. Stefan Uroš I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Rajnero Dandolo
 
 
 
 
 
 
 
9. Ana Dandolo
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Stefan Milutin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Isak II Anđel
 
 
 
 
 
 
 
10. Jovan Anđel od Srema
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Margareta Ugarska
 
 
 
 
 
 
 
5. Jelena Anđel
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Matilda od Kurtnea
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Ana Neda
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Andrija II Arpadović
 
 
 
 
 
 
 
12. Bela IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Gertruda Meranska
 
 
 
 
 
 
 
6. Stefan V Ugarski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Teodor I Laskaris
 
 
 
 
 
 
 
13. Marija Laskaris
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Ana Anđelina Komnina
 
 
 
 
 
 
 
3. Jelisaveta Arpad
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Šejhan ili Kotan
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Jelisaveta Kumanka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Manastir Banjska, izd. Svetigora, Cetinje, godine. 2011. ISBN 978-86-7660-138-7. str. 9. COBISS.SR 17866256
  2. ^ Ohridski prolog, vladika Nikolaj Velimirović
  3. ^ Uzelac 2014, str. 29–46
  4. ^ Uzelac 2014, str. 43–46
  5. ^ Purković 1996, str. 51
  6. ^ Istorija srpskog naroda (1999), 446-8
  7. ^ Uzelac 2014, str. 30–31
  8. ^ Purković 1996, str. 51–52
  9. ^ Purković 1996, str. 52–3
  10. ^ Uzelac 2014, str. 30
  11. ^ Purković 1996, str. 52

Literatura uredi

  • Istorija srpskog naroda 1, grupa autora, SKZ, Beograd (1999)
  • Purković, Miodrag, Princeze iz kuće Nemanjića, Pešić i sinovi, Beograd (1996)
  • Uzelac, Aleksandar, O srpskoj princezi i bugarskoj carici Ani: prilog poznavanju brakova kralja Milutina, IČ, knjiga 63 (2014), 29-46

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ана_Неда&oldid=27467146”