Ana Perena
Ana Perena (lat. Anna Perenna, od annus „godina“ i perennis „trajan“, „večit“) je bila rimska boginja plodnosti, koja je poštovana u svetim šumama severno od Rima. Centralno je božanstvo više priča iz rimske mitologije.
U najstarijim pričama, preobrazila se u staricu koja je pravila i prodavala kolače izgladnelim Rimljanima koji su iz političkih razloga izbegli iz večnog grada. Kad su se vratili kućama, odužili su joj se za dobročinstvo i svetkovali u njenu čast.[1]
Prema drugoj priči, ona je sestra kartaginske kraljice Didonine koju je izbegli trojanski junak Eneja voleo, ali naposletku napustio na svom putovanju iz Troje u Italiju. Neko vreme posle Eneja se oženio sa Livinijom i osnovao grad koji je nazvao po njoj. U to je došla Ana Perena. Livinija je bila ljubomorna na pridošlicu, a pretila joj je da će je ubiti. Ana je izbegla u šume gde je srela rečnog boga Numicija koji ju je odneo i preobrazio u nimfu. Rimljani su joj odavali čast prilikom velikog novogodišnjeg praznika 15. marta, koji bi označavao prvi pun mesec u godini u starom lunarnom kalendaru kada se mart računao kao prvi mesec u godini.[2]
O njoj i festivalu u njenu čast najopširnije pripoveda Ovidije u trećoj knjizi Kalendara, a pored njega u rimskoj književnosti je spominju i Marcijal, Marko Terencije i Decim.
Otkrivene su dve bogomolje u čast Ane Perene, jedna na Siciliji, gde su 1899. godine pronađeni natpisi posvećeni Ani i Apolonu i u Rimu 1999. godine kada je otkrivena fontana namenski napravljena za obrede vezane za nju.
Literatura
urediA. Zamurović, Mitološki rečnik Grka i Rimljana, Beograd 1998, str. 29-30.