Ana Savojska (1306–1359), rođena kao Đovana (Jovana), bila je savojska grofica i vizantijska carica. Bila je druga supruga cara Andronika III Paleologa i majka Jovana V Paleologa u čije ime je bila regentkinja između 1341. i 1347. godine.[1]

Ana Savojska
Ana Savojska kao vizantijska carica na minijaturi iz 14. veka
Lični podaci
Datum rođenja1306.
Datum smrti1360.
Mesto smrtiKonstantinopolj,
Porodica
SupružnikAndronik III Paleolog
PotomstvoJovan V Paleolog, Marija-Irina Paleolog
RoditeljiAmadeo V od Savoje
Marija od Brabanta, grofica Savoje
DinastijaPaleolozi
PrethodnikIrina od Braunšvajga
NaslednikIrina Asen

Rođena je 1306. kao Đovana, ćerka savojskog grofa Amedea V i njegove druge supruge Marije, vojvotkinje od Brabanta.[1] Docnije je isprošena za vizantijskog cara Andronika III, koji je od 1321. bio savladar svog dede Andronika II. Venčanje je obavljeno 1326. kada je Đovana stigla u Carigrad gde je prešla u pravoslavlje i dobila novo ime - Ana.

Androniku III, koji iz prethodnog braka nije imao dece, rodila je dve ćerke i dva sina:

Kada je 15. juna 1341. Andronik III preminuo, presto je nasledio Jovan V, koji je tek trebalo da napuni devet godina. Očekivalo se da položaj regenta preuzme Andronikov najbolji prijatelj i bliski saradnik Jovan Kantakuzin. Ipak, kada je Kantakuzin napustio prestonicu prilikom jednog ratnog pohoda, u Konstantinopolju je došlo do preokreta. Carica-majka Ana Savojska je sklopila savez protiv Kantakuzina sa carigradskim patrijarhom Jovanom XIV Kalekasom i ambicioznim dvoraninom Aleksijem Apokavkom.[1] Tročlano namesništvo je Kantakuzina proglasilo za javnog neprijatelja, ali se vojskovođa proglasio za cara u tračkoj tvrđavi Didimotika. Na kraju, sukob između Jovana Kantakuzina i carigradskog regentstva se pretvorio u dug i razoran građanski rat (1341—1347). Kantakuzin je u početku imao podršku srpskog kralja Stefana Dušana, dok je bugarski car Ivan Aleksandar pomagao regente. U stvari, i srpski i bugarski vladar su osvajali i pustošili vizantijske teritorije za svoj račun, a prilike su se pogoršale kada se Kantakuzin okrenuo saradnji sa Orhanom I, vladarom iz osmanske dinastije.

S druge strane, Ana Savojska je tražila saveznike i u Zapadnoj Evropi. Pisala je papi Klementu VI u Avinjon u leto 1343. izjavljujući mu svoju lojalnost. Ta inicijativa prošla je bez rezultata, ali je u avgustu iste godine u Veneciji uspela da dobije zajam od 30.000 dukata pri čemu je morala da založi carski nakit. Ipak, 1347. Kantakuzin je trijumfovao u građanskom ratu i postao je, kao Jovan VI, savladar mladom Jovanu V koji je zatim oženio Kantakuzinovu ćerku Jelenu.

Ana Savojska je 1351. zauvek napustila Carigrad i otišla je u Solun.[1] Tu je imala svoj dvor, izdavala je zakonske akte i kovala sopstveni novac. Njen poslednji državnički potez bio je dar koji je uputila solunskom manastiru Svetih besrebnika Kozme i Damjana što nagoveštava da je, možda, bila lošeg zdravlja. Preminula je u Solunu 1359. kao monahinja Anastasija.

Porodično stablo uredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Humbert III od Savoje
 
 
 
 
 
 
 
8. Toma I od Savoje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Beatrice of Viennois
 
 
 
 
 
 
 
4. Thomas II of Piedmont
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Vilijam I, grof Ženeve
 
 
 
 
 
 
 
9. Margareta od Ženeve
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Beatrice de Faucigny
 
 
 
 
 
 
 
2. Amadeo V od Savoje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Ugo Fieschi of Lavagna
 
 
 
 
 
 
 
10. Teodoro III Fieschi of Lavagna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Brumisan di Grillo
 
 
 
 
 
 
 
5. Beatrice Fieschi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Raymond della Volta de Capo-Corso
 
 
 
 
 
 
 
11. Simone della Volta
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Ana Savojska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Henri II, vojvoda Brabanta
 
 
 
 
 
 
 
12. Henri III, vojvoda Brabanta
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Marija od Hoenštaufena
 
 
 
 
 
 
 
6. Jovan I, vojvoda Brabanta
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Igo IV od Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
13. Adelaida od Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Jolanda od Drea
 
 
 
 
 
 
 
3. Marija od Brabanta, grofica Savoje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Vilijam od Dampjera
 
 
 
 
 
 
 
14. Gi od Dampjera
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Margaret II of Flanders
 
 
 
 
 
 
 
7. Margareta od Flandrije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Robert VII, Lord of Béthune
 
 
 
 
 
 
 
15. Matilda of Béthune
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Elisabeth of Morialmes
 
 
 
 
 
 

Reference uredi

  1. ^ a b v g „Ana Savojska”. Istorijska biblioteka. Pristupljeno 4. 2. 2019. 

Spoljašnje veze uredi