Википедија

Angkor Vat

Angkor Vat (kmer. អង្គរវត្ត) je džinovski kompleks hramova u Kambodži.[1] Nedaleko od njega je hram Angkor Tom. Zauzima površinu od 2 km²[2] i predstavlja najveću versku građevinu na svetu. Nalazi se na mestu stare prestonice Kmerskog carstva, Angkora, oko 240 km severozapadno od Pnom Pena, u blizini grada Sijem Reapa, severno od jezera Tonle Sap.

Centralni hram u Angkor Vatu

Sagrađen je u doba kralja Surjavarmana II početkom 12. veka kao državni hram.[3] Kroz celu svoju istoriju zadržao je religijsku namenu. Prvobitno je bio hinduistički hram posvećen bogu Višnuu, a kasnije je postao budistički.[4] Angkor Vat simbolizuje vrhunac klasičnog stila arhitekture iz doba Kmerskog carstva. Hram je postao simbol Kambodže[5] i pojavljuje se na državnoj zastavi.[6] Predstavlja glavnu turističku atrakciju zemlje i nalazi se na UNESKO-voj listi svetske kulturne baštine.

Angkor Vat kombinuje dva osnovna plana arhitekture Kmerskog hrama: Hram − planina i kasnije hram sa galerijom . Projektovan je da predstavlja planinu Meru, dom deva u hinduističkoj mitologiji: unutar tvrđave koja je više od 3 km dugačka i unutrašnji zid koji je 36 km dugačak, nalaze se tri pravougaone galerije, svaka podignuta iznad naredne ili sledeće. U centru hrama stoji kenkoks od pet tornjeva. Za razliku od mnogih Angkorških hramova, Angkor Vat je orijentisan ka zapadu, stručnjaci tj. naučnici su podeljeni u simbolici toga. Hramu se dive zbog svoje grandioznosti i harmoniji arhitekture, izduženih i velikih bas reljefa isklesanih na kamenu sa slikama i scenama iz perioda Kmerskog carstva , kao i zbog bezbrojnih devata ili deva koje su isklesane i ostale očuvane na zidovima hrama.

Savremeno ime, Angkor Vat - „Gradski hram“, koristi se od 16. veka,[7]. Pre toga hram je bio poznat pod imenom Prea Pisunlok, po posmrtnoj tituli kralja Surjavarmana.[8] Angokor znači „grad” ili „glavni grad”, a reč potiče od sanskriptske reči nagara.[9] Vat na kmerskom znači „osnova hrama”.[10]

Istorija uredi

 
Reljef iz Angkor Vata
 
Položaj Angkor Vata i raspored hramova
Angkor Vat
អង្គរវត្ត
 
Svetska baština Uneska
Zvanično imeAngkor
MestoKambodža  
Koordinate13° 24′ 45″ S; 103° 52′ 00″ I / 13.4125° S; 103.8667° I / 13.4125; 103.8667
Kriterijumkulturna: i, ii, iii, iv
Referenca668
Upis1992. (16. sednica)
Veb-sajthttp://whc.unesco.org/en/list/668

Gradnja je započela u vreme kralja Surjavarmana II (vladao 1113—1150)[1]. Posvećen je bogu Višnuu i sagrađen je kao kraljevski državni hram.[1]Tokom 14. ili 15. veka hram je od hinduističkog postao budistički, što je ostao do danas. Posle 16. veka bio je zapušten, ali nikad nije bio potpuno napušten. Njegovi kanali su pružali dovoljnu zaštitu od napada iz džungle. Originalno ime hrama se ne zna, a moderno ime je nastalo u 16. veku i znači „gradski hram“. Od Evropljana prvi ga je posetio portugalski monah Antonio da Magdalena 1586. Međutim hram je popularizovan na Zapadu tek u 19. veku posle putopisa francuskog istraživača Anrija Muoa 1861. Anri Muo upoređuje Angkor Vat sa Solomonovim hramom. Smatra ga veličanstvenijim od svih građevina antičkog Rima i Grčke.

Angkor Vat je zahtevao veliku restauraciju tokom 20. veka. Građanski rat u Kambodži i vladavina Crvenih Kmera prekinula je te radove. Hram je postao simbol Kambodže i nalazi se na zastavi Kambodže.

Savremeno otkriće uredi

Francuski istraživač Herin Mouhout iznenadio je 1858. godine svet svojim otkrićem. On je usred džungle Kambodže otkrio hram, koji da je veličanstveniji od svega što su i Grčka i Rim ostavili iza sebe. Uskoro se otkriva kako Angkor Wat nije nekakva jedinstvena stvar, već deo golemog kompleksa građevina hramova i palata izgrađenih u godinama 800. do 1200. na površini od gotovo 80 km². Nešto kasnije došlo se do spoznaje kako je nekada u džungli Kambodže moralo biti izgrađeno na hiljade hramova, „čitava prašuma obrađenog kamena“, a sve je to sačinio narod po imenu Kmeri.

Današnja situacija uredi

U drugom delu 20. veka zbog političke situacije u Kambodži, tačnije i zbog komunističkog režima Crvenih Kmera tokom 1975. do 1979. godine, oni ni ovu religijsku svetinju nisu poštedeli u pucnjavi i obračunu protiv vijetnamskih snaga . Gotovo da nije bilo moguće raditi na restauriranju objekata, bio je dugo zapostavljen. U današnje vreme različite organizacije pokušavaju da zaustave dalje propadanje Angkor Vata i vršile su obnove i restauracije .

Pored mnogobrojnih turista, kojih je na milione, ovaj hram dnevno posećuju i budistički monasi.

Arhitektura uredi

Struktura uredi

 
Plan Angkor Vata

Angkor Vat je jedinstven spomenik, kombinacija hrama-planine, standardnog plana hramova drevne kmerske države, i uticaja iz Orise i Tamil Nadua u Indiji. Hram simbolizuje planinu Meru, dom hinduističkih bogova. Centralni hram simbolizuje njenih pet vrhova, a zidine i široki opkop simbolizuju planine i okean.[11] Centralni toranj je visine 65 m. Pristup višim zonama hrama je bio omogućen samo odabranima, dok je laicima bio dozvoljen pristup samo najnižem nivou hrama.[12]

Spoljni zid je 1025 sa 805 m i visok je 4,5 m, a okružen je sa 30 m otvorenog polja, posle čega se nalazi kanal širok 190 m. Pristup hramu je sa istoka i zapada preko kanala. Spoljni zid zauzima 802.000 m² i unutar zidina se nalazio grad i kraljevska palata.

Za razliku od većine kmerskih hramova, Angkor Vat je orijentisan ka zapadu, a ne ka istoku. Zbog toga mnogi istoričari smatraju da je ovo trebalo da bude Surjavarmanova grobnica. Još jedan dokaz su bareljefi koji se nižu u obrnutom redosledu koji je karakterističan za bramanske pogrebne obrede.[13] Neki drugi istraživači su uočili da još neki hramovi Angkora odstupaju od tipične orijentacije ka istoku i tumače da je hram bio posvećen bogu Višnuu, koji je povezivan sa zapadom.[11]

Stil uredi

 
Gornja galerija u Angkor Vatu
 
Pogled iz vazduha na Angkor Vat

Angkor Vat je izvanredan primer klasične kmerske arhitekture, koja po ovom hramu nosi ime Stil Angkor Vata. Do 12. veka kmerski arhitekti su stekli veštinu i samopouzdanje u upotrebi peščara. Većina vidljivih zidova izrađeni su od blokova krečnjaka. Materijal za spajanje blokova još uvek nije identifikovan, a pretpostavlja se da je to bila smola, ili kalcijum-hidroksid.[14]

Istoričari umetnosti ističu skladan dizajn hramova Angkor Vata. Po Morisu Glejzu, konzervatoru Angkor Vata sredinom 20. veka, hramovi postižu klasičan sklad uzdržane monumentalnosti, fino balansiranih arhitektonskih elemenata i preciznih proporcija. To je delo „snage, jedinstva i stila“.[15]

Angkor Vat danas uredi

Obnova i konzervacija uredi

Video organizacije Fond svetskih spomenika o konzervaciji Angkor Vata

Kao i kod većine drugih drevnih hramova u Kambodži, Angkor Vat se suočio sa velikim oštećenjima i pogoršanjem usled kombinacije prekomernog biljnog rasta, gljivica, pomeranja zemljišta, oštećenja i krađe. Ratna oštećenja hramova Angkor Vata, međutim, bila je vrlo ograničena, u poređenju sa ostalim ruševina hramova u Kambodži, a isto tako ova lokacija je imala najpažljiviju restauraciju.[16]

 
Rupe od metka ostale nakon borbe između Crvenih Kmera i Vijetnamskih snaga u Angkor Vatu.

Restauracija Angkor Vata u modernom dobu je počela osnivanjem Conservation d'Angkor (organizacije za konzervaciju Angkora) od strane Francuskog instituta za Daleki istok (EFEO) 1908. godine; pre toga su aktivnosti na ovoj lokaciji bile primarno koncentrisane na istraživanje.[17][18] Organizacija za konzervaciju Angkora je bila odgovorna za istraživanja, konzervacione i restauracione aktivnosti koje su sprovođene u Angkoru do ranih 1970-ih,[19] i velika restauracija Angkora je preduzeta 1960-ih.[20] Međutim, rad na Angkoru je napušten tokom ere Crvenih Kmera i konzervacija Angkora je raspuštena 1975. godine.[21] Između 1986 i 1992, Arheološki pregled Indije je izveo restauracione radove na hramu,[22] pošto Francuska nije priznavala kambodžansku vladu u to vreme. Kritike su pokrenute u pogledu ranih francuskih pokušaja restauracije, kao i kasnijeg indijskog rada, usled zabrinutosti zbog oštećenja na površini kamena učinjenih upotrebom hemikalija i cementa.[16][23][24]

 
Restaurirana glava nage pored nerestauriranog lava na početku nasipa koji vodi do ulaza u Angkor Vat. Kontrast obnovljenih i neobnovljenih figura je nameran. Najveću obnovu nasipa su započeli Francuzi 1960. godine.

Godine 1992, nakon apela za pomoć Norodom Sihanuka, Angkor Vat je uveden u Uneskov spisak ugroženih mesta Svetske baštine (kasnije je uklonjen 2004) i dat mu je status lokaliteta svetske baštine zajedno sa apelom Uneska međunarodnoj zajednici da sačuva Angkor.[25][26] Nekoliko zemalja kao što su Francuska, Japan i Kina trenutno su uključene u različite projekte konzervacije Angkor Vata. Nemački projekat konzervacije Apsara (GACP) radi na zaštiti od oštećenja devata, i drugih bas reljefa koji ukrašavaju hram. Istraživanje ove organizacije je pokazalo da je oko 20% devata u veoma lošem stanju, uglavnom zbog prirodne erozije i deterioracije kamena, ali delom i zbog ranijih restauracija.[27] Drugi radovi podrazumevaju sanaciju srušenih delova konstrukcije i sprečavanje daljeg kolapsa: zapadnu fasadu gornjeg nivoa, na primer, podupirala je skela od 2002. godine.[28] Japanski tim je kompletirao restauraciju severne biblioteke spoljašnjeg kruga 2005.[29] Fond za svetske monumente je započeo konzervacioni rad na galeriji Mora mleka 2008. godine, nakon nekoliko godina izučavanje njenog stanja. Ovim projektom je obnovljen tradicionalni Khmerski krovni sistem i uklonjen je cement koji je korišten u ranijim restauracionim pokušajima, koji je uzrokovao unos soli u strukturu iza bas reljefa, obezbojenje i oštećenje oblikovanih površina. Glavna faza rada je završena 2012, a finalna komponenta je bio završetak instalacije detalja na krovu galerije 2013. godine.

Utvrđeno je da mikrobni biofilmovi degradiraju peščar u Angkor Vatu, Prea Kanu, Bajon i Zapadnom Prasat u Angkoru. Filamentozna cijanobakterija otporna na dehidraciju i radijaciju može da proizvede organske kiseline koje degradiraju kamen. Tamne filamentozne gljivice su pronađena u unutrašnjim i spoljašnjim uzorcima iz Prea Kana, dok je alga Trentepohlia nađena samo u spoljašnjim uzorcima, ljubičasto zamrljanog kamena.[30] Replikati su isto tako napravljeni kao zamena izgubljenim ili oštećenim skulpturama.[31]

Nacionalno značenje uredi

Angkor Vat je danas najznačajniji nacionalni simbol i reprezentira kmersku kulturu i kambodžanski narod. Njegova slika nalazi se na brojnim državnim simbolima pa je tako na državnoj zastavi i novčanici od 500 riela. Čak i u vreme vladavine Crvenih Kmera , zlatna silueta hrama bila je deo kambodžanske zastave.

Galerija uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 48. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ „Largest religious structure”. Guinness World Records. Pristupljeno 29. 4. 2016. 
  3. ^ Higham 2014, str. 372, 378–379
  4. ^ Richter, Ashley M. (8. 9. 2009). „Recycling Monuments: The Hinduism/Buddhism Switch at Angkor”. CyArk. Pristupljeno 7. 6. 2015. 
  5. ^ „Government ::Cambodia”. CIA World Factbook. Arhivirano iz originala 29. 12. 2010. g. Pristupljeno 10. 10. 2018. 
  6. ^ „Cambodia's Angkor Wat Breaking Records for Visitors Again | News from Tourism Cambodia”. Tourism of Cambodia. 
  7. ^ Higham The Civilization of Angkor pp. 2.
  8. ^ „Angkor Vat”. APSARA Authority. 2004. Arhivirano iz originala 06. 05. 2008. g. Pristupljeno 27. 4. 2008. 
  9. ^ Chuon Nath Khmer Dictionary (1966, Buddhist Institute, Phnom Penh)
  10. ^ Cambodian-English Dictionary by Robert K. Headley, Kylin Chhor, Lam Kheng Lim, Lim Hak Kheang, and Chen Chun (1977, Catholic University Press)
  11. ^ a b Freeman & Jacques 1999, str. 48
  12. ^ Glaize 2003, str. 62.
  13. ^ Glaize 2003, str. 59
  14. ^ German Apsara Conservation Project Building Techniques. pp. 5.
  15. ^ Glaize 2003, str. 25.
  16. ^ a b Ciochon, Russell & James, Jamie (14. 10. 1989). „The Battle of Angkor Wat”. New Scientist. str. 52—57. Pristupljeno 22. 11. 2015. 
  17. ^ „Considerations for the Conservation and Presentation of the. Historic City of Angkor” (PDF). World Monuments Fund. str. 65. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 5. 2011. g. 
  18. ^ „The Siem Reap Centre, Cambodia”. EFEO. 
  19. ^ „The Modern Period: The creation of the Angkor Conservation”. APSARA Authority. 
  20. ^ Cambodia. Lonely Planet. 2010. str. 157. ISBN 978-1-74179-457-1. 
  21. ^ Silva, Kapila D.; Chapagain, Neel Kamal, ur. (2013). Asian Heritage Management: Contexts, Concerns, and Prospects. Routledge. str. 220—221. ISBN 978-0-415-52054-6. 
  22. ^ „Activities Abroad#Cambodia”. Archaeological Survey of India. 
  23. ^ Shenon, Phillip (21. 6. 1992). „Washing Buddha's Face”. New York Times. 
  24. ^ Silva & Chapagain 2013, str. 223. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFSilvaChapagain2013 (help)
  25. ^ Rowan & Baram 2004.
  26. ^ Thoraxy, Hing. „Achievement of "APSARA”. Arhivirano iz originala 3. 3. 2001. g. 
  27. ^ German Apsara Conservation Project Arhivirano 2005-02-05 na sajtu Wayback Machine, Conservation, Risk Map, p. 2.
  28. ^ „Infrastructures in Angkor Park”. Yashodhara no. 6: January – June 2002. APSARA Authority. Arhivirano iz originala 26. 5. 2012. g. Pristupljeno 25. 4. 2008. 
  29. ^ „The Completion of the Restoration Work of the Northern Library of Angkor Wat”. APSARA Authority. 3. 6. 2005. Arhivirano iz originala 09. 05. 2008. g. Pristupljeno 25. 4. 2008. 
  30. ^ Gaylarde, C. C.; Rodríguez, CH; Navarro-Noya YE; Ortega-Morales BO (februar 2012). „Microbial biofilms on the sandstone monuments of the Angkor Wat Complex, Cambodia”. Current Microbiology. 64 (2): 85—92. PMID 22006074. doi:10.1007/s00284-011-0034-y. 
  31. ^ Launey, Guy De (21. 8. 2012). „Restoring ancient monuments at Cambodia's Angkor Wat”. BBC. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Angkor Vat na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ангкор_Ват&oldid=27738244”