Andrija Artuković

Andrija Artuković (Klobuk, Austrougarska, 29. novembar 1899 – Zagreb, SFRJ, 16. januar 1988) je bio ustaški političar i ministar u vladi NDH. Kao ministar je potpisao rasne zakone protiv Srba, Jevreja i Roma i bio je nadležan za niz koncentracionih logora u kojima je na desetine hiljada ljudi mučeno i ubijeno. Posle rata je pobegao u SAD gde je živeo sve dok nije izručen Jugoslaviji 1986. Godine 1986. osuđen je za ratne zločine počinjene protiv civilnog stanovništva u vreme Drugog svetskog rata u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH).

Andrija Artuković
Lični podaci
Datum rođenja	(1899-11-29)29. novembar 1899.
Mesto rođenja	Klobuk, Austrougarska
Datum smrti	16. januar 1988.(1988-01-16) (88 god.)
Mesto smrti	Zagreb, SFRJ
Narodnost	Hrvat
Univerzitet	Sveučilište u Zagrebu
Politička karijera
Politička stranka	Ustaše
Mandati Ministar unutrašnjih poslova NDH 16. april 1941 — 10. oktobar 1942. Prethodnik funkcija uspostavljena Naslednik Ante Nikšić Ministar pravde i religije NDH 10. oktobar 1942 — 1. april 1943. Prethodnik Mirko Puk Naslednik Jozo Dumandžić Ministar unutrašnjih poslova NDH 29. april 1943 — 11. oktobar 1943. Prethodnik Ante Nikšić Naslednik Mladen Lorković

Biografija

Artuković je rođen u Klobuku (Ljubuški, Austrougarska), a obrazovao se u franjevačkom manastiru u Širokom Brijegu u Hercegovini.

Godine 1929. postao je član ustaške organizacije i vodio napad na ustanove države koji su ustaše nazvali „Velebitski ustanak“ u Lici nakon koga beži u Italiju. Učestvuje u organizaciji atentata na kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marselju u oktobru 1934. Sledećeg januara je izručen u Jugoslaviju. U aprilu 1936. je oslobođen optužbi pred sudom za zaštitu države, jer je nađeno da nema dovoljno dokaza.

I on se kao i Viktor Gutić družio sa Srbima naročito za vreme studija. Za njega se priča da se zaljubio u jednu Srpkinju, Maru. Jednom prilikom kada je bio u dobrom raspoloženju, Artuković je zagrlio Maru i rekao joj: „Maro volim te kao Boga, ali kad se setim da si Srpkinja zadavio bih te“.

Godine 1941. Artuković je imenovan za ministra unutrašnjih poslova novoformirane NDH. Bio je neposredno umešan u genocid nad Srbima, Jevrejima, Romima i drugim manjinama. Učestvovao je u otvaranju koncentracionih logora kao što je Jasenovac.

Po završetku Drugog svetskog rata pobegao je preko Blajburga, Švajcarske i Italije u Irsku. Iz Irske se preselio u Kaliforniju gde je živeo do sredine 1980-ih.

Jugoslovenske vlasti su zahtevale njegovu ekstradiciju kako bi mu sudile za ratne zločine (odgovornost za ubistvo nekoliko hiljada civila).

Vlada SAD je prvi zahtev odbila tako da je slučaj mirovao dve decenije kao rezultat pritiska Amerikanaca hrvatskog porekla kao i rimokatoličkog udruženja Kolumbovi vitezovi. Slučaj je na kraju, zahvaljujući tamošnjim jevrejskim organizacijama, reaktiviran i Artuković je izručen Jugoslaviji.

Sud u Zagrebu ga je 14. maja 1986. osudio na smrt. Godinu dana kasnije vlasti su procenile da je bio previše bolestan (senilna demencija) za izvršenje smrtne kazne. Umro je prirodnom smrću u zatvorskoj bolnici u Zagrebu 1988. u 88. godini života.

Literatura

• Novak, Viktor (1948). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske. 
• Bulajić, Milan (1988). Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine. 1. Beograd: Rad. 
• Bulajić, Milan (1988). Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine. 2. Beograd: Rad. 
• Bulajić, Milan (1989). Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine. 3. Beograd: Rad. 
• Bulajić, Milan (1989). Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine. 4. Beograd: Rad. 
• Živojinović, Dragoljub R.; Lučić, Dejan V. (1988). Varvarstvo u ime Hristovo: Prilozi za Magnum Crimen. Beograd: Nova knjiga. 
• Živojinović, Dragoljub R.; Lučić, Dejan V. (2000). Varvarstvo u ime Hristovo: Vatikanska kandža. 1. Zrenjanin: Ekopres. 
• Živojinović, Dragoljub R.; Lučić, Dejan V. (2001). Varvarstvo u ime Hristovo: Vatikan - giljotina za Srbe. 2. Zrenjanin: Ekopres. 
• Bulajić, Milan (1992). Misija Vatikana u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj: "Politika Stepinac" razbijanja jugoslovenske države i pokatoličavanja pravoslavnih Srba po cijenu genocida; Stvaranje Civitas Dei - Antemurale Christiantitatis. 1. Beograd: Politika. 
• Bulajić, Milan (1992). Misija Vatikana u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj: "Politika Stepinac" razbijanja jugoslovenske države i pokatoličavanja pravoslavnih Srba po cijenu genocida; Stvaranje Civitas Dei - Antemurale Christiantitatis. 2. Beograd: Politika. 
• Riveli, Marko Aurelio (1999). Nadbiskup genocida: Monsinjor Stepinac, Vatikan i ustaška diktatura u Hrvatskoj 1941-1945. Nikšić: Jasen. 
• Blum, Howard (1989). Wanted!: the search for Nazis in America. Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-67607-0. 
• McCormick, Robert (2014). Croatia Under Ante Pavelic: America, the Ustase and Croatian Genocide. I.B.Tauris. ISBN 978-1-78076-712-3. 
• Basta, Milan (1986). Rat je završen 7 dana kasnije (5 izd.). Beograd: Privredni pregled. 
• Jelić-Butić, Fikreta (1977). Ustaše i Nezavisna Država Hrvatska. Zagreb: Sveučilišna naklada Liber, Školska knjiga. 
• Mužić, Ivan (1991). Pavelić i Stepinac. Split: Logos. 
• Mužić, Ivan (2003). Katolička crkva, Stepinac i Pavelić. Split: Marjan Tisak. 
• Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3615-2. 
• Bulajić, Milan (2007). Jasenovac: Uloga Vatikana u nacističkoj Hrvatskoj. Beograd: Pešić i sinovi. 

Spoljašnje veze

• Politika: Dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu, 22.04.2009. (jezik: srpski)
• The Organization of the Ustase Abroad (Dokument američke obaveštajne službe, 4. novembar 1946)
• Veza rimokatoličke crkve i ustaša